NIŠ – Čujete li vi ovo? Molim vas, načuljite uši. Jer, ako se dobro skoncentrišete… Možete u daljini čuti zvuk zdravstva koje se urušava. Dragi ljudi, sugrađani moji, dragi gosti iz drugih gradova, dragi studenti, želim da vas podsetim na jedan zdravstveni sistem, u jednoj davnoj zemlji u kojoj sam ja rođen, da vas podsetim na zdravstveni sistem koji su gradile generacije naših roditelja, baka i deka, ovim rečima je započeo svoj govor dr Dejan Hristov iz Niša, internista-kardiolog, kolumnista lista Danas i počasni član redakcije Slobodne reči, na jučerašnjem velikom skupu „Država, to smo mi“, koji je u Nišu održan tačno godinu dana od najvećeg skupa u istoriji ovog grada.
Kako je istakao dr Hristov, sedamdesetih godina je naš sistem bio uzor mnogima u svetu. U međuvremenu su ga drugi usavršili i obezbedili svojim građanima najbolji kvalitet besplatne zdravstvene zaštite, a mi smo naš doveli do kolapsa jer smo ga dali u ruke neznalicama i onima koji su iz njega crpeli resurse za ličnu korist.
Taj koncept zdravstvenog sistema koji su gradile generacije pre sadašnjeg trenutka bio je – kako je to objasnio dr Hristov – baziran na nekoliko važnih stubova koji su garantovali dobro zdravlje za sve članove zajednice, i mi želimo da zdravstveni sistem ponovo postavimo na te preko potrebne temelje.
Prvi temelj je – besplatnost.
„Taj sistem omogućava ravnopravnost svih građana, bez obzira koji će zdravstveni sistem koristiti – privatni ili državni. Zdravstvena knjižica je u takvom sistemu najvažniji lični dokument koji garantuje da od rođenja pa do kraja života neko brine o nama, čuva i unapređuje naše zdravlje i leči nas, a da za to ne traži od nas da to skupo plaćamo ili uzimamo kredite kako bismo lečili sebe, ili članove naših porodica. Zapamtite. Svi mi već od svojih zarada izdvajamo za zdravstvenu zaštitu. Tako precizno sakupljen novac mora da omogući svima besplatno lečenje, a ne prelivanje para u privatne biznise povezane sa zdravljem“, smatra dr Hristov.
Ovde dolazimo do narednog temelja, a to je – solidarnost.
„To znači da onaj ko je zdrav i mlad pomaže onome ko je star i bolestan, to znači da ja koji imam veću platu izdvajam više za zdravlje u odnosu na siromašne sugrađane, koji ne mogu da izdvoje mnogo, a sve sa ciljem da nam svima bude pruženo isto u zdravstvenom sistemu. Solidarnost u odnosu na zdravlje je najviši etički društveni ugovor između svih građana, koje nas čini ljudima a ne sebičnim, prostim potrošačima usluga i kupcima robe, jer, podsećam, zdravlje nije roba, već ideal kome teži čitava zajednica. A zdravstveni sistem jedne zemlje je ogledalo njene savesti“, istakao je dr Hristov.
Treći temelj je – najbolji mogući kvalitet usluga.
„Mi nismo bogata zemlja, ali dobro promišljenom zdravstvenom politikom možemo da izgradimo sistem koji će pružati svim građanima najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu, bez rasipanja sredstava i ljudske energije. Odlazak u državni dom zdravlja ili državnu bolnicu treba da bude zapravo ulazak u prostor najboljih usluga koje je moguće dobiti. Zdravstveni profesionalci na smeju da koriste državni sistem kao mesto za regrutaciju pacijenata i njihovo usmeravanje ka privatnim klinikama i skupim uslugama. Bogaćenje na tuđoj muci nije ono čemu nas uči Hipokrat. Zdravstveni sistem koji želimo je onaj koji će težiti najvišem profesionalizmu uz nagrađivanje onih koji doprisnose najviše“, naglasio je ovaj internista-kardiolog.
Poslednji, četvrti, temelj je – dostupnost.
„Usluga pružena u nekom domu zdravlja ili bolnici u centru Beograda, Niša, Novog Sada ne sme da bude drugačija od usluge koja se pruža u selu pored Babušnice ili maloj opštini u Banatu ili Sandžaku. Ustav Srbije garantuje ista prava svima građanima, to znači ista prava građana i na zdravstvenu zaštitu. To sada nije slučaj. Mnogi građani Srbije danas gube bitke sa bolestima jer u sredinama u kojima žive ne mogu da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu“, obrazložio je dr Hristov.
Kako je istakao, sve navedeno je nešto što smo već imali, i šta želimo da nam se ponovo vrati jer su generacije ulagale u postojeći zdravstveni sistem. I ma šta vam neko drugi rekao, pa makar on bio i ministar, zdravstveni sistem ne zavisi od jednog čoveka, i neće se raspasti kada on ode. Zavisi od mene, i tebe, i vas.
„Jer zdravstveni sistem, to smo mi. Država, to smo mi! I zato danas podižemo glas – mirno, dostojanstveno, ali odlučno. Jer ćutanje je dozvolilo da sistem propada. Danas našem zdravstvenom sistemu nedostaju radiolozi, pedijatri, anesteziolozi. Jedino ćutologa imamo napretek. Zato je naš glas prvi korak ka ozdravljenju – ne samo zdravstva, već celog društva“, kazao je ovaj lekar.
Pozvao sam vas na početku da poslušate urušavanje zdravstvenog sistema. Sada možete da čujete jedan drugačiji zvuk, zvuk izgradnje, nastavio je dr Hristov.
„Vi i ja to radimo, ovog trenutka. Započinjemo proces izlečenja sistema. Tu se više ne postavljaju vršioci dužnosti i penzioneri za direktore u našem zdravstvu, kada interventni kardiolog dr Božinović iz Niša najavi da, zbog pritisaka direktora, planira da da otkaz, postoje odgovorni ljudi u Nadzornom odboru, Upravnom odboru, razni načelnici i šefovi, silni profesori, koji dižu svoj glas i smenjuju direktora, a ne vrhunskog stručnjaka. U našem sistemu instituti za javno zdravlje i zavodi planiraju i usmeravaju razvoj zdravstva, a političke stranke su puki izvršioci. U našem sistemu lekari ne plaćaju svoja usavršavanja i ne idu na volonterske specijalizacije, i imaju dovoljno velike plate da ne razmišljaju da li da rade privatno“, kazao je dr Hristov na studentsko-građanskom protestu u Nišu, 1. marta 2026.
U novom zdravstvenom sistemu, naglasio je dr Hristov, moj pacijent i ja smo na istoj strani, poštovanje je uzajamno, a ako nešto ne valja znamo gde je problem – u Ministarstvu zdravlja, i sve naše ideje i emocije i rešenja usmeravamo na njih, ne jedni na druge. Jer država smo mi, a ne oni.
„Iako ima ironični kontekst, mislim da su reči Nušića i više nego primerene za kraj ove moje govorancije: ‘Sad ću nešto reći, pa kako mi bude, ljudi traže slobodu, a sloboda ljude’. Drago mi je da smo se mi konačno našli, ljudi moji dragi. Jer će i nas sloboda sada lakše naći“, zaključio je dr Dejan Hristov.
View this post on Instagram
