SAJPAN – Posle višegodišnje pravne sage, osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, od danas je slobodan čovek, prenosi BBC na srpskom.
Asanž, koga su Amerikanci godinama tražili pod optužbama za špijunažu, prethodno je bio u egzilu u Ambasadi Ekvadora u Londonu, a potom i pet godina u strogo čuvanom londonskom zatvoru Belmarš.
Početkom ove nedelje, Asanž je pušten iz londonskog zatvora pošto se nagodio sa američkim vlastima da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, a da, u zamenu, budu povučene sve druge optužbe protiv njega i da bude slobodan.
Bila je to samo jedna od ukupno 18 prvobitnih tačaka američke optužnice protiv njega i pretilo mu je da, nakon što bi ga britanske vlasti izručile, bude osuđen na 175 godina zatvora.
Prema sudskim dokumentima, Asanž i Amerikanci su se nagodili 19. juna ove godine.
Međutim, Asanž, koji je godinama vodio pravnu bitku da ga ne izruče, ali i tvrdeći „da nije uradio ništa loše i protivzakonito“, nagodio se sa Amerikancima, pa ga je sudija u glavnom gradu Severnih Marijanskih Ostrva, američkog komonvelta u Pacifiku, osudio na taman na onoliko vremena koliko je bio u londonskom zatvoru.
Asanž je, potom, iz suda u Sajpanu, glavnom gradu tih ostrva, izašao kao slobodan čovek.
Tako je završena je pravna saga duga gotovo 14 godina, koja je pokretala debate širom sveta o slobodi štampe i nacionalnoj bezbednosti.
Vikiliks je, 2010. godine, objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, uz niz diplomatskih depeša, što je najveći bezbednosni incident te vrste u vojnoj istoriji ove zemlje.
Među njima je bio i snimak iz 2007, na kojem se vidi kako se iz američkog vojnog helikoptera puca na iračke pobunjenike, u napadu u kojem je ubijeno desetak ljudi, među kojima i dva novinara agencije Rojters.
Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.
U zatvoru u Londonu proveo je više od pet godina, tačnije 1.901 dan, boreći se protiv izručenja u Ameriku.
