Emir Kusturica Ujedinitelj. Eto, da ne beše slavnog reditelja, književnika i muzičara, ne bismo ni videli „pomirene“ i „ujedinjene“ najviše funkcionere Grada Vranja, sa jedne, i Miroslava Ceru Mihailovića, sa druge strane. Makar na jedno veče.
Široj kulturnoj javnosti i društvenoj zajednici Vranja poznato je da se Mihailović, glavni i odgovorni urednik Književne zajednice „Borisav Stanković“, i predstavnici lokalne vlasti, skoro 15 godina, baš i „ne mirišu“. Razlog je – „starateljstvo“ nad „Borinom nedeljom“. Stoga i postoje dve manifestacije koje paralelno obitavaju u Vranju – „Borina nedelja“, koju organizuje Mihailovićeva Književna zajednica „Borisav Stanković“, i „Borini književni dani“, koje organizuju predstavnici gradske vlasti.
Svojevrstan nesporazum nastao je na relaciji Grad – Cera pre deceniju i po. Kako je Politika pisala u januaru 2012, predstavnici Grada, preciznije – Gradskog veća, insistirali su na tome da je, od samog osnivanja, „Borina nedelja“ bila gradska manifestacija koju je Književna zajednica „Borisav Stanković“ prisvojila. Sa druge strane, Mihailović za Slobodnu reč kaže da je na delu bila „agresivna akcija, nasilno preuzimanje manifestacije ogoljenim političkim nasiljem“ od strane Grada Vranja.
Bilo kako bilo, predstavnici gradske vlasti nisu bili na „Borinoj nedelji“ koju organizuje Književna zajednica „Borisav Stanković“, prema rečima Cere Mihailovića, od, sada već davne, 2010. godine. Sve do tekuće.
U nedelju, 14. aprila 2024. godine, gradonačelnik Vranja i cela njegova svita, najbliži saradnici Slobodana Milenkovića – Milan Ilić, Zorica Jović, Nenad Đorđević – svi u prvom redu, odmah do prvog čoveka Grada, u dvorištu Muzej-kuće „Bore Stankovića“, na ceremoniji dodele nagrade „Borisav Stanković“ Emiru Kusturici, za njegov celokupan književni opus.
Mihailović, najpre, u uvodnoj reči, pozdravi vladiku Pahomija – „bez koga, 15 poslednjih godina, ove manifestacije ne bi ni bilo“ – a onda se obrati vladajućoj garnituri, Milenkoviću & Co, kao da nisu u zavadi.
„Poštovani gradonačelniče, poštovani predstavnici gradske vlasti, odnosno Gradske uprave, da ne nabrajam sad sve“ – započe Mihailović, te poželi dobrodošlicu i „dragoj publici“ i svim prisutnima.
Možda je Milenkoviću & Co bilo mrsko, možda nelagodno, možda su progutali knedlu kada su im rekli da treba da dođu na Mihailovićevu manifestaciju. Međutim, zamislite sada ovu scenu – početkom aprila, Emira Kusturicu, u Kremlju, ugostio predsednik Rusije Vladimir Putin. A sada zamislite da, desetak dana kasnije, Emira Kusturicu, u Vranju, ne dočekuje gradonačelnik Slobodan Milenković. Nezamislivo.
A sigurno je Milenkoviću & Co bilo mrsko, sigurno nelagodno i sigurno su progutali knedlu kada je, u nekom momentu verbalizacije svojih misli, nakon izraza zahvalnosti na nagradi i časti koja mu je u Vranju ukazana, Kusturica „potkačio“, onako ovlaš, upravo njih – Milenkovića & Co. Preciznije – političku ideologiju koju personifikuju.
„Suočavamo se sa brutalnom, rekao bih, naturalističkom istinom o nama, koja se projektuje kroz rijaliti koji se pokazuje na Pinku. Ja putujem po čitavom svetu i nigde nisam video da sa takvom lakoćom ljudi jedni druge bacaju u blato i vuku po blatu. I mislim da se nemili događaji, koji su se odvijali u poslednjih par godina kod nas, između ostalog, pojavljuju i zbog te potrebe da mi pokazujemo ne unutrašnju stranu vetra, kako bi rekao pisac, nego pokazujemo ono što bi trebalo da skrivamo. Ali, to je takvo vreme“ – rekao je proslavljeni reditelj, uzevši TV Pink kao paradigmu ove vlasti u „rijaliti Srbiji“.
U prvom redu smrknuta lica vladajućih dok slučaju ove Kusturičine reči, bar se takav utisak stiče na osnovu fotografija objavljenim na lokalnim portalima. Neko se neće složiti sa ovakvom ocenom i reći će, zasigurno, da su to ozbiljna lica koja pokušavaju da pronađu dublji smisao izrečenog.
U nezavidnoj su poziciji Milenković & Co. Na svega nekoliko metara su od tronožaca na kojima sede Kusturica, Mihailović i Milo Lompar, predsednik žirija koji je odlučio da nagradu „Borisav Stanković“ dodeli baš Emiru. Nemaju Milenković & Co kuda da begaju, gde da se denu, moraju da slušaju latentne „prozivke“ upućene njima samima i partijskim im sapatnicima – vladajućoj kasti, oličenoj u ružičastoj stvarnosti režima Srpske napredne stranke (SNS).
U neformalnom razgovoru nakon ceremonije uručenja nagrade, dok se narod tiskao da se slika s laureatom, Kusturica je, navodno, kako nam svedoči kolega iz Vranja, verovatno više za sebe, rekao: „Možda sam večeras i previše govorio o politici“.
Da deo Emirovog govora o „rijaliti Srbiji na Pinku“ ne bude jedini momenat tokom njegove posete Vranju koji je zavredeo epitet vesti – osim, naravno, suštinske informacije da je Kusturica došao u naš grad da primi nagradu – pobrinuo se, opet, višestruko nagrađivani reditelj.
Kusturica je pažljivo slušao dok mu je, na prijemu u prostorijama Skupštine grada – pre večernje ceremonije u Muzej-kući „Bore Stankovića“ – Milenković otkrivao turistički potencijal i pokazivao znamenitosti Vranja u nekakvoj brošuri, sve to posmatrajući kroz tamne naočari za sunce. Pojedini psiholozi će reći da tamne naočare predstavljaju gard i svojevrsni otklon, distancu. I kao da im je Emir, subliminalno, poručio da ih je „snimio u sekundi“.
Naposletku, u susret „Borinoj nedelji“ koja će biti održana 2025. godine, ne možemo a da se ne zapitamo: Da li je potrebno, opet, nagradu dodeliti Emiru Kusturici, kako bismo gradske oce i urednika Književne zajednice „Borisav Stanković“ videli, i tada, pomirene i ujedinjene?
