fbpx
12.2 C
Vranje
subota, 13.04.2024

EP: Zapadni Balkan je interes Evropske unije

Odabrani članci

FoNet
FoNet
Najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom, osnovana u Beogradu februara 1994. godine.

STRAZBUR – Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji je geostrateški interes EU, jer će u suprotnom drugi akteri – poput Rusije, Kine ili Turske – iskoristiti vakuum za širenje svojih interesa u regionu, poruka je sa današnje plenarne sednice Evropskog parlamenta na kojoj se raspravljalo o paketu proširenja za 2022. godinu, objavio je portal EWB.

Evroparlamentarci su se u velikom broju saglasili da Evropska unija mora da ispunjava svoja obećanja kako bi povratila kredibilitet i da ne sme da dozvoli dalji gubitak poverenja građana Zapadnog Balkana u evropsku budućnost njihovih zemalja, navodi EWB (European Western Balkans).

Međutim, usaglašavanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, u kome je Srbija ove godine zabeležila nazadovanje, ostaje bitan pokazatelj posvećenosti evropskim integracijama i zajedničkim vrednostima, na šta je većina govornika skrenula pažnju.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji otvorio je debatu predstavljenjem glavnih zaključaka komisije o evropskim integracijama Zapadnog Balkana.

On je istakao finansijsku i političku podršku koju Evropska unija pruža zemljama Zapadnog Balkana, uključujući trenutno aktuelna pitanja kao što su energetska bezbednost i migracija i najavio povećanje fondova od 60 odsto za pomoć zemljama Zapadnog Balkana da se izbore sa izazovom migracija.

Kada je reč o Srbiji, Varhelji je ponovio da je Srbija zabeležila napredak u vladavini prava, pre svega kroz reformu sudstva i borbu protiv korupcije, čime je „osigurala ukupnu ravnotežu u pristupnim pregovorima“.

Međutim, skrenuo je pažnju na važnost usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije.

„EU je najvažniji politički i ekonomski partner Srbije i želimo da Srbija odgovori na svoje izazove, uključujući i oblast energetske bezbednosti“, kazao je Varhelji i dodao da istovremeno treba računati na Srbiju kao na „iskrenog evropskog partnera, koji stoji uz nas za naše zajedničke vrednosti, bezbednost i prosperitet“.

Prema njegovim rećima, u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, jasno je da Srbija treba da pojača napore u usklađivanju sa stavovima EU o spoljnoj politici, uključujući deklaracije i sankcije Rusiji.

Hrvatski poslanik iz Naprednog saveza socijalista i demokrata (S&D) Tonino Picula rekao je da se Srbija može napredovati u pregovorima tek nakon što se usaglasi sa sankcijama Rusiji.

„Iako Zajednička spoljna i bezbednosna politika nije definisana kao ključni kriterijum, danas je jedan od glavnih pokazatelja posvećenosti država kandidata“, poručio je on napominjući da ne može sda se odbaci ili tretira kao sporedno pitanje koje će se postepeno usaglašavati.

Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimir Bilčik, tokom debate je naglasio da, iako je Srbija trenutno izuzetak kada je reč o usaglašavanju sa spoljnom politikom, želi da vidi promenu te politike.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci