fbpx
12.5 C
Vranje
utorak, 23.04.2024

Usvojena nova Rezolucija o Srbiji, Evropski parlament izglasao izveštaj Bilčika

Odabrani članci

European Western Balkans
European Western Balkans
Regionalni internet portal specijalizovan za praćenje procesa evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.

STRAZBUR / BEOGRAD – Sa 508 glasova „za“ i 76 „protiv“ poslanici Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici usvojili zu izveštaj Vladimira Bilčika o Srbiji. Nakon današnjeg glasanja izveštaj postaje zvanična rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji.

U integralni tekst rezolucije ušao i je usmeni amandman Vladimira Bilčika u kom se najoštrije osuđuje masovno ubistvo u Srbiji u maju 2023 i poziva na detaljnu istragu u znak solidarnosti i žalosti sa žrtvama. Takođe, nakon današnjeg glasanja u tekst rezolucije ušlo je i 9 amandmana u kojima se između ostalog ističe „zabrinutost zbog slučaja Elektroprivrede Srbije, u kome su tužiteljke uklonjene iz procesa, nakon što su započele istragu korupcije u tom preduzeću“.

Izglasan je i amandman u kome se „izražava zabrinutost zbog imenovanja za direktora BIA Aleksandra Vulina, poznatog po anti EU stavovima i pro-ruskom retorikom, a koji je u prošlosti sa ruskim vlastima delio informacije o sastancima ruskih opozicionara u egzilu“, dodat je i konkretan slučaj novinara i političkog aktiviste Vladimira Kara-Murze, koji je u Rusiji osuđen na 25 godina zatvora.

Takođe u tekst rezolucije ubačeno je i „žaljenje što pojedini visokorangirani državni službenici nastavljaju da banalizuju i ismevaju slučaj Savamala u javnosti, uprkos ozbiljnosti kršenja vladavine prava“.

Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik napisao je nakon glasanja u plenumu da se nada da njegov izveštaj može da ohrabri Srbiju na njenom evropskom putu.

Šta piše u rezoluciji?

U rezoluciji se između ostalog izražava žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji te se izražava zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na čelo Bezbednosno-informativne agencije. Srbija se podseća da, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora da se pridržava principa i politike EU.

„Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo“ – ističe se u usvojenom Izveštaju te se „osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom“.

U dokumentu se takođe izražava žaljenje zbog činjenice da su „ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU“ te se u tom smislu spominje potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024, kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.

Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozivaju se i Beograd i Priština da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji, „na osnovu principa međusobnog priznavanja“.

Takođe, poziva se na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom.

EP ponavlja svoj poziv Srbiji da pruži ubedljive rezultate u slučajevima od visokog javnog interesa, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Belivuka. Izražava se zabrinutost zbog slabog napretka u ovim slučajevima, kao i zbog navoda da je Darko Šarić organizovao međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je boravio u srpskom zatvoru.

„Evropski parlament naglašava činjenicu da su potrebni napori i politička volja da bi se postigli opipljivi rezultati, posebno u pogledu borbe za organizovanim kriminalnom“ – navodi se u kompromisnim amandmanima.

Ponavlja se ozbiljna zabrinutost za stanje u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija, i navodi da je to „oblast koju treba rešavati kao pitanje od najvećeg prioriteta“. Pozdravlja se osnivanje vladine radne grupe za zaštitu novinara. Izražava se i zabrinutost zbog neuravnoteženosti između predstavnika vlasti i opozicije na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

„EP poziva Srbiju da unapredi i zaštiti medijski profesionalizam, raznolikost i pluralizam, promoviše kvalitetno i istraživačko novinarstvo“, kaže se u amandmanima.

EP žali zbog zloupotrebe medija vladajućeg režima, kako bi se stekla „nepravedna politčka prednost, napadali politički protivnici i širile dezinformacije“.

Podseća se da se proces pristupanja EU zasniva na istinskoj spremnosti zemlje kandidata da se pridržava vrednostima i principima EU. Izražava se zabrinutost zbog trenda smanjenja podrške članstvu Srbije u EU i rastuće podrške ruskom režimu, „što je rezultat dugogodišnje anti-EU/proruske retorike koja je široko rasprostranjena putem medija koje kontroliše vlada, kao i od strane vladinih zvaničnika“.

U delu o ustavnim promenema, konstatuje se reforma ustava na referendumu u januaru 2022. godine i usvajanje seta pravosudnih zakona u Narodnoj skupštini u februaru ove godine. Naglašava se da proces reformi treba da se nastavi kroz usvajanje relevantnog okvira za implementaciju zakona u skladu sa najboljim evropskim praksama i u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.

Napominje se da prema mišljenju više organizacija civilnog društva i nezavisnih pravnih eksperata zakoni o pravosuđu i dalje ostavljaju prostor za nedopušten uticaj izvršen vlasti na njegov rad, kao i da se stavovi OCD okupljenihu Nacionalni konvent o EU nisu dovoljno uzeti u obzir.

Kada su u pitanju izborni uslovi, poslanici EP pozivaju srpske vlasti da u potpunosti primene sve preporuke OEBS-a, posebno one koje se tiču pristupa političkih aktera medijima, transparentnosti finansiranja izborne kampanje.

Poslanici EP izražavaju zabrinutost zbog atmosfere u parlamentu, kao i zbog ometanja rada nekih parlamentarnih odbora. Poziva se na jedna tretman opozicionih poslanika, dosledno i efikasno sprovođenje skupštinskog Kodeksa ponašanja i nepristrasno sankcionisanje krišenja integriteta Narodne skupštine.

„Evropski parlament ponavlja svoj poziv Narodnoj skupštini da prekine upotrebu uvredljivog i zapaljivog rečnika, da se suprotstavi govoru mržnje i seksizmu prema ženama tokom plenarnih sednica“ – navodi se u kompromisnim amandmanima koji su postali sastavni deo izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji.

Sumnje da vlast koristi Telekom za povećanje uticaja na medije

U rezoluciji EP spominje se i poslovanje državne kompanije Telekom. Stoji da je Telekom kompanija za koju se sumnja da zloupotrebljava svoj dominantan položaj na tržištu, kao i da vladajuća stranka koristi Telekom kako bi povećala svoj uticaj na medije u Srbiji.

Izražava zabrinutost zbog državne finansijske pomoći Telekomu, što toj kompaniji daje „nepoštene tržišne prednosti u odnosu na konkurenciju i doprinosi slabljenju nezavisnih medija“. Evropski parlament traži od Evropske komisije da obrati pažnju na kredit od 70 miliona evra od Evropske investicione banke, imajući u vidu navode o zloupotrebi dominantnog tržišnog položaja.

Sa žaljenjem se konstatuje da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji imaju istoriju kršenja novinarskih standarda, uključujući upotrebu govora mržnje i obmanjivanje javnosti.

U amandmanima EP posebno se navodi da je to televizija Happy, zbog „nepoštovanja izdatih upozorenja od REM-a, širenje dezinformacija i podržavanje narativa Kremlja o ruskom ratu u Ukraini“.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci