BEOGRAD – Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa budžeta jeste predviđena isplata 100 evra punoletnim građanima Srbije, navodi Fiskalni savet Republike Srbije u Oceni Vladine uredbe o rebalansu budžeta za 2020. godinu.
Fiskalni savet je obrazložio da je rebalans budžeta urađen na osnovu uredbe Vlade Srbije od 24. aprila, a ne na osnovu procedure koja je jasno propisana Zakonom o budžetskom sistemu. Kao glavni razlog navedeno je to što bez rebalansa budžeta ne bi moglo biti obavljeno hitno dodatno zaduživanje države i sprovođenje mera za pomoć privrede tokom pandemije.
Savet takođe dalje navodi da će se budžet dalje menjati i da će se tada morati poštovati sve zakonom predviđene procedure, jer je malo verovatno da će se ekonomske i fiskalne projekcije za 2020. godinu ostvariti u potpunosti. Dodatni razlozi koji bi mogli da dovedu do novog rebalansa su, između ostalih, odvijanje epidemije, ali i planirani parlamentarni izbori nakon kojih se po pravilu takođe usvaja rebalans.
Kao najveću grešku novog rebalansa budžeta, Fiskalni savet je naveo predviđenu isplatu 100 evra punoletnim građanima Srbije.
Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim građanima višestruko štetna, odnosno da je: ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede; socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć; fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast. – stoji u obrazloženju Saveta.
Savet je dalje naveo da je njegova čvrsta odluka bila da se od ove mere odustane, ali se to nije desilo, kao i da je to skupa i neprimerena mera te će država morati da se zaduži da bi je finansirala, a taj će dug „s kamatom“ vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama.
Država da više kontroliše lokalne samouprave
U oceni se navodi da je planirano povećanje budžeta od 7% BDP-a posledica usvojenih antikriznih mera Vlade Srbije. Rebalans budžeta predviđa relativno velike promene i na javnim prihodima i na javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.
Fiskalni savet ocenjuje da će neposredni uticaj COVID-19 pandemije imati neutralan uticaj na deficit u budžetu. S druge strane mnogo veći uticaj će imati sprovođenje mera podrške privredi, koje Savet ocenjuje kao opravdane, ali i mere isplate 100 evra koje smatra neopravdanim.
Rebalansom je predviđeno snažno povećanje zaduživanja države na finansijskom tržištu , što u trenutnim okolnostima može biti dosta skupo. – stoji u oceni.
Država mora, da pored 3,5 milijardi evra za finansiranje nastalog deficita, obezbedi još 3 milijarde evra za vraćanje glavnice postojećih dugova koje mora isplatiti u 2020. godini.
Rebalansom je predviđeno da se ova sredstva prvenstveno obezbede na finansijskim tržištima – na domaćem tržištu (oko 50%) i izdavanjem evroobveznica (oko 40%). Međutim, Fiskalni Savet ističe da ovakva strategija nije detaljnije objašnjena u Obrazloženju rebalansa te bi se mogla pokazati kao nepovoljna. Zbog toga smatraju da je bolje zaključiti povoljne kreditne aranžmane sa s međunarodnim institucijama poput Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, umesto isključivog oslanjanja na privredu.
Savet navodi da akuelni izazovi mogu da dovedu do odlaganja plaćanja obaveza pojedinih budžetskih organa. Kao jedan od pokazatelja da plaćanje dospelih obaveza neće biti visoko na listi prioriteta jeste da se rebalansom odustaje od isplate nagomilanih kašnjenja zdravstvenih ustanova.
Rizik je verovatno najviše prisutan na lokalnom nivou, s obzirom na to da ovaj nivo vlasti ima nerešavane probleme, a sada se u krizi susreće i sa oštrim padom izvornih prihoda. Smatramo zato da bi Vlada trebalo sa posebnom pažnjom da prati izvršavanje budžeta lokalnih samouprava. – stoji u oceni.
Kako je veliki deo napora centralne vlasti usmeren ka održavanju likvidnosti privrede tokom krize, Fiskalni savet zaključuje da lokalne samouprave usled mogućih problema u svojim budžetima šire nelikvidnost ka privredi.
Fiskalni savet Republike Srbije je nezavisan državni organ osnovan od strane Naordne skupštine i koji je odgovoran Narodnoj skupštini. Njega čine tri člana koji polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom, a misija mu je da oceni kredibilitet fiskalne politike s aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju fiskalne politike kroz poveravanje makroekonomske i fiskalne politike, davanje nezavisnih i kredabilnih ocena, procenjivanje rizika i verovatnoća, kao i procena u kojoj je meri Vlada Srbije poštovala fiskalne politike koje je utvrdila.
Kako je tekao diskurs o isplati 100 evra?
Priča o 100 evra za sve građane Srbije je počela krajem marta kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući u specijalnoj emisiji na TV Prva, najavio da država razmišlja u okviru ekonomskih mera koje država planira da donese kao odgovor na pandemiju, te da je plan svim punoletnim građanima Srbije dati na poklon po 100 evra.
Reč je o jednokratnoj pomoći. Pet miliona građana u Srbiji, svakome motivacija po 100 evra, odnosno 500 i više miliona evra od države. Hoćemo da podigne ekonomiju i psihologiju, veru u državu, veru u ekonomski rast. Da vide ljudi da ćemo se podići. Da nam deo potrošnje utiče na manje smanjenje BDP-a. To jeste bacanje u bunar, ali će se videti za sve naše trgovce i proizvođače, posebno za one siromašne. Zamislite za one koji su na socijalnoj pomoći. – kazao je Vučić tom prilikom.
Međutim, ni tada kao ni sada, ovu meru Fiskalni savet Republike Srbije nije smatrao dobrom. Savet je 8. aprila u saopštenju objašnjava da je planirano zaduživanje Srbije u načelu opravdano i da su ovakve mere u skladu sa međunarodnom praksom, međutim ocenjuje da Vlada Srbije treba da odustane od isplate pomoći od 100 evra svim punoletnim građanima.
Iako Fiskalni savet načelno podržava snažnu državnu intervenciju koja je u ovom trenutku i opravdana i potrebna, naša analiza pokazuje da uspeh planiranog programa presudno zavisi od sledeća tri činioca: da sve mere iz programa budu ekonomski racionalne, da se na vreme obezbedi njihovo finansiranje i da njihovo sprovođenje bude efikasno i pravovremeno, odnosno bez kašnjenja. – stajalo je tada u saopštenju.
Savet je i tada ovu meru ocenio kao ekonomski neefikasnu, jer ne može da osetno utiče na ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusiranu, jer sredstva nisu usmerena kao materijalno najugroženijim građanima, ali i fiskalno neodgovorna zbog toga što nameće nova zaduživanja u godini gde neće biti snažnog rasta. Dakle, sve suprotno od onoga što je predsednik Republike Srbije tada rekao.
Iako je većina građana bilo skeptična smatravši da je to prazno obećanje u izbornoj godini, ministar privrerede Siniša Mali je već 10. aprila izašao i naveo na konferenciji za štampu da oni ne dele mišljenje Fiskalnog saveta o toj meri.
Ne delimo isto mišljenje po pitanju tih 100 evra. Imate mere za preduzetnike, mala srednja velika preduzeća, morate da nađete meru i za svakog građanina. – rekao je ministar finansija.
Na istoj konferenciji, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež je rekao da se razmišlja i o otvaranju fonda u koji bi oni koji ne žele tih 100 evra mogli da ih preusmere onima kojima bi bilo potrebnije. Međutim, od toga se po svemu sudeći izgleda odustalo.
Na kraju, Mali je pre 5 dana izjavio da će država tih 100 evra uplatiti svim penzionerima i onima koji primaju socijalnu pomoć automatski, dok će od 15. maja svim punoletnim građanima dati mogućnost da se za ovu pomoć prijave telefonskim putem ili putem interneta.