Kuršumlijska i Vranjska banja koje su bile u vlasništvu PIO fonda prodate su biznismenima bliskim Srpskoj naprednoj stranci (SNS), a cena kvadrata je iznosila tek 72 evra za Kuršimlijsku i 22 evra za Vranjsku banju. Prodaja se odnosila na nepokretnosti, a izvorište geotermalne vode ostaje u državnom vlasništvu.
Nedeljnik NIN objavio je sredinom februara tekst o spornoj prodaji banja, gde se između ostalog navodi da je privatizacija omogućena promenom zakona 2014. godine, za koji se najviše zalagala vladajuća partija. Promena zakona podrazumevala je da upravni odbor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje smanji broj članova sa 21 na 7, od čega bi većinu od 4 člana činili predstavnici koje je imenovala Vlada Srbije. O ovome je takođe govorio predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS) Mihajlo Radović gostujući na televiziji N1 i objasnio da je po novom zakonu osim 4 predstavnika Vlade, u upravnom odboru i jedan predstavnik sindikata, jedan penzioner odnosno korisnik i jedan preduzetnik.
Na taj način je napravljen majoritet u upravnom odboru i ljudi imenovani od strane Vlade su slušali ono što im Vlada kaže. Ostali i da su hteli da glasaju protiv nisu mogli ništa da urade, mogli su samo da se zamere njima. – izjavio je Radović.
Kako se navodi u pomenutom tekstu, poslovna imperija AD Planinka u vlasništvu funkcionera SNS-a kupila je još jednu banju u Srbiji, kompleks Žubor u Kuršumlijskoj banji koji se sastoji od 19.662 kvadratna metra objekata, 95.902 kvadrata okolnog zemljišta i bazena od 1.114 kvadrata. Ovaj kompleks prodat je za 1.415.836 evra, pa ispada da je kvadratni metar objekata poput Hotela Žubor, nekadašnjeg centra za rehabilitaciju (16.220 kvadrata), vile Milica (588) i restorana Prepolac (468) prodat za samo 72 evra a AD Planinka sada u vlasništvu ima dve banje – Lukovsku i Kuršumlijsku.
NIN je takođe imao u uvid ugovor o podsticaju od 1.637.102 evra koji je AD Planinka nakon kupovine Lukovske banje dobila od Vlade Srbije, prema kom ovaj iznos predstavlja 20 procenata ukupnog planiranog ulaganja. Takođe, prema istom ugovoru ova kompanija je u obavezi da obezbedi samo 25 procenata sredstava koje nisu vezane za državnu pomoć. Ugovor je potpisan u isto vreme kada je Planinka na novom tenderu kupovala Kuršumlijsku banju za 1,4 miliona evra, pa je bukvalno ovoj firmi odobren novac kao bespovratna pomoć koja je za 200.000 evra veća od iznosa za koji je kupljena Kuršumlijska banja.
Prema podacima iz ovog teksta, Vranjska banja odnosno 8.426 kvadrata zemljišta u gradskoj opštini Vranjska Banja i sporni objekat od 3.148 kvadrata (hotel čija je izgradnja zaustavljena) prodata je Milenijum timu za svega 252.564 evra, što ispada jedva 22 evra po metru kvadratnom, firmi povezanoj sa rušenjem u Savamali projektom Beograd na vodi.
Prodaja obe banje je okončana uprkos ukazivanju nadležnog stručnog pomoćnika direktora Fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje Valerijana Kadijevića na nezakonitosti tokom ovog procesa. On je o netržišnom ponašanju i nezakonitostima službeno obaveštavao svih sedam članova Upravnog odbora koji je suprotno ranijim odlukama dozvolio privatizaciju banja preko Republičke direkcije za imovinu.
Kako stoji u tekstu, u pismu od 31. jula 2019. godine Kadijević je između ostalog upozoravao da je u Vranjsku banju PIO fond uložio 7 miliona evra a da je za nju određena “bagatelna” cena od 252.564 evra, kao i da se na zemljištu nalazi “izvor najtoplije vode u Evropi od 97 stepeni Celzijusovih”. Dalje navodi da je Gradska građevinska inspekcija Vranja donela rešenje o rušenju objekta od 3.148 kvadratnih metara i da PIO fond nije uložio prigovor iako ima dokaz da taj objekat nije bespravan.
Ugovor o prodaji banja ispred Direkcije za imovinu nije potpisao direktor Jovan Vorkapić već neko niže rangiran iz te državne ustanove, potpisali su ga kupci i direktorka PIO fonda Dragana Kalinović. Valerijan Kadijević je u međuvremenu dobio otkaz.
Zvanični stav Vlade je prodaja svih 27 banja koje su u vlasništvu PIO fonda, a navodi se da je rasprodaja banja i lečilišta, čiji su vlasnici penzioneri Srbije, počela na inicijativu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i da je sada u punom jeku, iako se on i kao premijer i kao predsednik često pozivao na podršku onih čija je imovina rasprodata.
