PRIŠTINA – Pod sloganom „Ponosni zajedno“ održan je peti po redu Prajd u Prištini, a pripadnici LGBT+ zajednice, aktivistitkinje i aktivisti pozivali su na solidarnost, jednakost i društvene promene. Kao i svake godine, Prajd je prošao bez incidenata.
Šetnji su se pridružili i organizatori Prajda u Beogradu, koji će ove godine biti održan sredinom septembra. Član organizacionog odbora Beograd Pride-a Marko Mihailović, u razgovoru za portal Slobodna reč ističe da je saradnja sa LGBT+ organizacijama u Prištini dobra i da su oni i organizatori Prajda u ovom gradu partneri gotovo od osnivanja. Bilo mu je „zadovoljstvo da prošeta sa njima“:
Branitelji ljudskih prava su primer kako se prave mostovi, za razliku od naše dve vlade koje imaju disfukcionalan i neproduktivan odnos. Taj loš odnos pospešuje predrasude koje su duboku ukorenjene u srpskom društvu i u javnom mnjenju u Srbiji, ali mislim da one nisu toliko ukorenjene u stvarnosti – ističe Mihailović.
„U kosovskom Ustavu termin ‘brak dve osobe'“
Fokus ovogodišnje Nedelje ponosa bila je tema istopolnih brakova, ali i poziv na solidarnost sa pripadnicima LGBT+ zajednice.
Jedna od organizatorki Prajda i članica Centra za rodne studije Kosova Liridona Sijarina, rekla je za portal dnevnog lista Danas kako je ove godine važno da se radi na vidljivosti zajednice s obzirom na nedavnu promenu vlasti na Kosovu.
Na ovogodišnjem Prajdu nije bilo predstavnika nove vlade, a kako Mihailović ocenjuje, iako se kosovska vlada deklariše prilično levo i u njihovom programu imaju deo koji se posebno bavi LGBT+ manjinama, u praksi osim te deklarativne podrške nema toliko inicijativa da se nešto faktički promeni.
Zanimljivo je da je u kosovskom Ustavu brak definisan kao „brak dve osobe“, nasuprot srpskog Ustava gde je brak definisan kao „zajednica muškarca i žene“. Tako da njihov Ustav ostavlja mogućnost za istopolne brakove, ali da bi se to desilo potrebno je da se neki strateški slučaj dobije pred sudom – kaže Mihailović.
Prema njegovim rečima, „u njihovom društvu ne postoji nijedan par koji je spreman da ide tim putem“, i ima utisak da će ova zajednica zagovarati usvajanje posebnog zakona koji bi na neki način regulisao istopolne zajednice.
Kako navodi, situacija za zajednicu u Prištini je drugačija jer nemaju svoj „sigurni prostor“ niti redovna kvir ili LGBT+ dešavanja, dok u Beogradu toga ima mnogo više, te je „Prajd skoro jedini vid javne borbe za LGBT+ prava u Prištini“, pored nekih organizacija koje se bore za bolji položaj zajednice.
Osvrnuo se na očekivanja u vezi sa donošenjem Zakona o istopolnim zajednicama u Srbiji, koji je praćen „raznim tabloidnim pričama za skretanje pažnje“ dok se „životi dehumanizuju a postojanje obesmišljava time što se vodi debata da li zaslužuju da budu građani ove zemlje“.
Prajd i u Beogradu sredinom septembra
Upravo će pomenuti Zakon o istopolnim zajednicama biti biti fokus Beograd Prajda koji će se ove godine održati od 13. do 19. septembra, a sam Prajd Marš će biti u subotu, 18. septembra. Beograd će sledeće godine biti domaćin Evro Prajda, čiji je cilj povećanje vidljivosti problema sa kojima se LGBT+ zajednica suočava širom Zapadnog Balkana.
Sagovornik Slobodne reči kaže da se nada da će se „građani i građanke Srbije solidarisati“ i shvatiti da se ne radi o borbi samo za LGBT+ zajednicu, „već za jednu bolju Srbiju i sve građane“.
Društvo je napredovalo, ali se taj napredak vidi samo u Beogradu, dok je u manjim i ruralnim sredinama u Srbiji situacija ostala izuzetno loša – ističe.
Homofobija je i dalje opšte prisutna, kao i transfobija ali i nasilje koje najčešće prolazi bez prijavljivanja zato što se LGBT+ građani ne osećaju sigurno da prijave slučajeve nasilja iz straha od sekundarne viktimizacije, tj. da će biti izloženi lošem tremanu u policijskim stanicima i drugim javnim institucijama, zaključuje Mihailović.
Incidente motivisane homofobijom i transfobijom moguće je prijaviti putem sajta organizacije Da se zna, koja je odnedavno registrovani pružalac besplatne pravne pomoći.
