VRANJE – Pab-kvizovi, na kojima takmičari proveravaju svoje znanje, ali se i druže i zabavljaju, od 21. jula održavaju se i u Vranju, u pivnici „Golden pub“. Kako za Slobodnu reč kažu organizatori, ispostavilo se da kultura pab-kvizova postoji i u našem gradu – iako se, dosad, nisu ovde organizovali – „samo je bio potreban pokretač“. Oblasti su odabrane sa idejom da takmičari pokažu „raznovrsno znanje iz više oblasti“, da ima „za svakog ponešto“.
Pab-kvizove, koji su u Vranju, dosad, od 21. jula, održani pet puta, organizuju Dušan Dimitrijević i Andrea Virag, koji pripremaju pitanja i prave prezentacije. Koncept kviza je sledeći: Pre samog početka, Dimitrijević takmičare upozna sa pravilima, a potom prelazi na iščitavanje pitanja koja su podeljena u devet oblasti: „opšta informisanost“, „geografija“, „književnost i umetnost“, „mozgalice“, „istorija“, „oblast iznenađenja“, „sport“, „film/televizija/pozorište“ i „muzika“.
Posle čitanja svakog pitanja, koji se prikazuju na video-bimu, takmičari imaju, okvirno, dva minuta da na njega odgovore. Onda se prelazi na sledeće pitanje. Ima dosta multimedijalnog sadržaja – inserata iz filmova i serija, muzike i fotografija.
Dušan Dimitrijević i Nikola Mladenović, vlasnik pivnice, za Slobodnu reč kažu da je interesovanje Vranjanaca za učestvovanjem u pab-kvizu veliko, kao i da do njih dolaze komentari sugrađana od kojih se, pojedini, ozbiljno pripremaju za takmičenje, iščitavajući enciklopedije i podatke sa interneta koji bi, potencijalno, mogli da se nađu među pitanjima na kvizu.
Međutim, i Mladenović i Dimitrijević naglašavaju da je prevashodna zamisao da ovi pab-kvizovi u Vranju nemaju takmičarski karakter izražen u toj meri kao, primera radi, oni koji se, godinama, organizuju u Nišu, Beogradu ili Novom Sadu. Više se ovde radi o druženju, ističu obojica.
Mladenović kaže da je, čim je otvorio pivnicu, došao na ideju „da pokrene nešto novo u gradu“, a pab-kviz se pokazao kao „odličan projekat“, iako je bilo i onih koji su ga pitali: „Ko će tu da ti dođe?“.
„Ja sam učestvovao, pet prethodnih godina, na kvizovima u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, i kvizaška kultura se tamo gaji, izuzetno je zdrava atmosfera. Od trenutka kad sam se vratio u Vranje imao sam plan da učestvujem u pokretanju pab-kviza ovde, s obzirom da ga, dosad, nije bilo u Vranju. Ideja je odjednom sinula, a sa Nikolom smo se dogovorili za pet minuta“ – priča Dimitrijević.
Dodaje da se ispostavilo da kultura pab-kvizova postoji, eto, i u Vranju, iako se nije tako činilo.
„Ispostavilo se da, zapravo, postoji, samo je bio potreban pokretač. Uglavnom nam na kvizove dolaze ljudi koji su već bili, imamo timove koji su redovni, mada uvek ima i novih ekipa. Već smo pet kvizova organizovali, dopada se ljudima“ – kaže jedan od dvoje organizatora.
Mesta za učestvovanje su ograničena – dodaju sagovornici Slobodne reči – ali su, skoro svaki put dosad, stolovi namenjeni takmičarima bili popunjeni gotovo do poslednjeg mesta.
„Čak i ljudi koji ne žele da učestvuju, možda iz nekog straha jer im nije bio poznat koncept, dođu da pogledaju kako izgleda takmičenje i, uglavnom, prijave se da učestvuju u narednom kvizu. Koncept ovog pab-kviza se ne razlikuje previše od bilo kog drugog širom Srbije. Birali smo oblasti sa idejom da takmičari prikažu raznovrsno znanje iz više oblasti, da ima za svakog ponešto. Upravo to je poenta, da se ekipe sastavljaju od ljudi različitih interesovanja“ – govori Dušan Dimitrijević.
Pojašnjava, potom, detaljnije, razliku između koncepcija kviza u Vranju i onih u drugim gradovima.
„Upravo zbog toga što se pab-kvizovi, u drugim gradovima, održavaju već godinama, ljudi su jako takmičarski raspoloženi tamo. Često odete na kvizove na kojima je jedan bod razlike između prve i desete ekipe. Ovde, u Vranju, i nije cilj da kvizovi budu takmičarski u tom smislu, skoncentrisaniji smo na druženje, to je glavna razlika. Pritom, tamo se kvizovi održavaju u ciklusima, tokom cele godine, poeni se skupljaju i ekipe idu na republička takmičenja. Da li ćemo mi doći do toga da se uključimo u neko od tih republičkih takmičenja, videćemo“ – objašnjava Dimitrijević.
Mladenović dodaje da se dešavalo da, tokom trajanja kviza, slučajni prolaznici zastanu, pogledaju da vide o čemu se radi, poneki pitaju da li mogu da gledaju sa strane a da ne učestvuju, dok neki kažu da bi voleli i da se nađu na takmičarskim stolicama.
„Jedna bakica, tokom trajanja nekog kviza, prolazila je pored pivnice. Rekla mi je da je ranije učestvovala u Slagalici, i pitala me kakav je koncept, raspitivala se o pravilima kviza. Oduševilo me je što se starija gospođa zanima za kviz“ – ističe domaćin ovih druženja.
Pričajući o atmosferi koja vlada među učesnicima, Mladenović naglašava da su Vranjanci „oduševljeni konceptom“.
„Najčešće odgovaram na pitanja o terminu sledećeg pab-kviza. Jedan od prijatelja mi kaže da se, pre nego što dođe na kviz, kući sprema, ‘gugla’, traži odgovore ‘na neviđeno’, čita. Svi smo presrećni zbog toga“ – kaže vlasnik pivnice.
Govoreći o pravilima kviza, kao i uslovima koje ekipe treba da ispune da bi mogle da se takmiče, Dimitrijević objašnjava da je broj članova koje svaka ekipa može da ima – od četiri do šest, ali da to nije striktno.
„Ne pravimo problem ako bude manje ili više članova. Cilj kviza je da se proveri znanje, svakako, ali i druženje, i to je ono što ljude privlači da opet dođu. Zbog toga je koncept zanimljiv. Pravilo da su odgovori iz jedne rubrike na isto slovo postoji u drugim kvizovima. Kviz ‘na slovo’ postoji u više gradova, ja sam učestvovao na njima. I to je, u startu, pomoć ekipama – da svi odgovori u jednoj oblasti počinju na isto slovo. Najbitnije pravilo je, međutim, da nema varanja – nema ‘guglanja’ i traženja pesama preko aplikacije ‘šazam'“ – dodaje.
U toku poluvremena se ocenjuju dotadašnji odgovori, i to iz prve četiri oblasti.
„Na poluvremenu ocenjujemo i pravimo presek, a takmičari mogu da, dok traje prvo poluvreme, zapišu pitanja na koja ne znaju odgovor i da se, u pauzi, na njih vrate i dopišu ono što nisu znali. Prvo poluvreme se uvek pravi da bude malo teže, jer je sam početak pa dok se razbije trema, i uvek je tad više provera znanja, dok gledamo da u drugom poluvremenu, kad su svi već opušteni, bude dosta muzike, filma, sporta“ – pojašnjava Dimitrijević.
Ističe da proces sastavljanja pitanja za svaki sledeći kviz traje konstantno.
„Sve vreme razmišljam o pitanjima za naredne kvizove. Često, u toku nedelje, čujem neko zanimljivo pitanje, vidim nešto novo i zanimljivo, i na osnovu toga pravim ostala pitanja. Da bi se napravila ta prezentacija, treba okvirno dva dana. To nije konstantan rad, ali po nekoliko sati ta dva dana“ – kaže on.
Kako dodaje, zanimljivo mu je što, kada između kvizova sretne ljude koje je na njima upoznao, čuje da razgovaraju o pitanjima koja su bila na kvizu, ili onima koja će, potencijalno, tek da budu.
„Spremaju se, čitaju enciklopedije, gledaju filmove. S obzirom da imamo muzičku rundu gde se pogađaju pesme i njihovi izvođači, često uhvatim nekog da, van termina kviza, ‘šazamuje’ pesmu i nada se da će da bude na nekom od sledećih kvizova. To mi je najveće zadovoljstvo, kad vidim i čujem da ljudi žele da uče, da se potencijalnim pitanjima bave i van kvizova“ – govori Dušan Dimitrijević.
Mladenoviću je interesantno da ljudi koje sretne na ulici, ili dođu u pivnicu, predlože neku mozgalicu ili pitanje, pa time, na neki način, i van termina za kvizove učestvuju u njihovom kreiranju.
S obzirom da je organizacija pab-kvizova u Vranju u začetku – prema rečima sagovornika Slobodne reči – ideja je bila krenuti sa opštim kvizom.
„To smo uradili kako bismo ‘ispitali teren’ i procenili koliko su ljudi zainteresovani za mnoge oblasti. Ali, u planu je da se naprave i tematski kvizovi. Vodimo se time da, u svakom kvizu, imamo oblast iznenađenja, i da ta oblast bude tematska, u zavisnosti od aktuelnih dešavanja. Na primer, bile su Olimpijske igre, pa smo, kao oblast iznenađenja, na jednom od kvizova, imali pitanja o Olimpijskim igrama. U planu je da jedan ceo kviz bude tematski. Da li će to biti domaće serije, samo muzika ili nešto treće, to ćemo da vidimo“ – kaže Dimitrijević.
Sastav ekipa koje su, dosad, učestvovale je, kako on dodaje, „raznovrstan“.
„Ima i devojaka i momaka, i mladih ljudi koji su tek krenuli na fakultet, i profesora koji imaju 50 godina. Imamo umetnike, pravnike, profesore istorije, matematike, geografije… Kviz nema nikakvih ograničenja, bukvalno mogu svi da se prijave. Ovo je i način da upoznaš ljude koji nisu tvojih godina a koje, možda, ne bi upoznao da se niste sreli na kvizu“ – objašnjava Dimitrijević.
Jedan od ciljeva ovog pab-kviza bio je – naglašava Dimitrijević – da se, u jednom trenutku, kada su se ljudi već upoznali sa konceptom, „što više kvizova održava u Vranju“.
„Da li ćemo mi biti organizatori, ili neko drugi, uopšte nije bitno. Mislim da postoji mogućnost da se u Vranju održavaju na više mesta, dva do tri puta nedeljno, i da ta kvizaška kultura zaživi. Da se ljudi ohrabre da ih organizuju. Ja bih, lično, voleo da učestvujem na kvizovima. Da odlazak na kviz bude neka vrsta provoda i izlaska a, opet, mesto gde proveravate svoje znanje“ – predlaže Dimitrijević.
Neki takmičari su spremni da se našale na kvizu, čak i ako znaju da će to njihovim protivnicima iz drugih ekipa pomoći u odgovorima.
„Dobra je stvar što su svi ljudi jako prisni i opušteni, pa su spremni i da dobace i dodatno opuste druge takmičare svojim šalama i opaskama. Konkretno, bilo je pitanje na osnovu kog je trebalo da se pogodi o kojoj umetnosti se radi, a odgovor je bio – ‘naivna umetnost’. Ja sam pitanje prokomentarisao rečima da ‘nije baš lako doći do odgovora’, a na to je jedan od takmičara odgovorio: ‘Dule, ovo pitanje ti nije uopšte naivno’. Bez obzira što je, ovom opaskom, pomogao svim ekipama, došli smo do šale, svi su se smejali, što me je baš obradovalo“ – priseća se svojevrsne anegdote Dušan Dimitrijević.
Kako dodaje, s obzirom da se kviz održava u Vranju, pokušavaju organizatori da ga, uvek, na neki način, „lokalizuju“.
„Uvek pokušavamo da provučemo neko pitanje koje ima veze sa istorijom ili kulturom Grada Vranja. Bilo je, recimo, pitanje o spomen-ploči Petru Bojoviću na spomeniku kod gradske crkve. Naši sugrađani su zahvalni na organizaciji kvizova. Kažu da ne stižu da se vide sa društvom, da nisu uspevali godinama da se okupe, a da sada imaju povod, svake nedelje se viđaju na kvizu“ – kaže Dimitrijević.
Zbog manjka prostora u samom lokalu, postoji neizvesnost da li će se pab-kvizovi u ovoj pivnici, u Vranju, održavati tokom hladnih, zimskih meseci, jer se organizuju na otvorenom, u bašti Mladenovićevog lokala.
„Videćemo, ali svakako ćemo na vreme obavestiti ljude. Plan je da se sa kvizom nastavi čim opet ogreje sunce, ako već budemo pravili tu pauzu. A naredne godine ćemo, što ranije, već od aprila, da počnemo da ih organizujemo. Svakako, ne bismo želeli da ostanemo bez kontinuiteta održavanja pab-kvizova“ – zaključuje Nikola Mladenović.
Osvajači prva tri mesta, na svakom kvizu, osvajaju nagrade, ali Mladenović „ne bi da o njima govori“.
„IZVANREDAN SPOJ ZABAVE I UČENJA“
„Kviz je veoma lepo osmišljen, sa mnoštvom zanimljivih pitanja koja obuhvataju razne oblasti. Održavanje protiče u prijatnoj atmosferi uz fantastično vođenje. Izvanredan spoj zabave i učenja koji bih svima preporučio“ – kaže za Slobodnu reč Milan Stojanović, redovan učesnik pab-kvizova u Vranju.
Ovaj sadržaj objavljen je u okviru projekta iz Programa malih medijskih grantova, koji je finansiran od strane Ambasade SAD, a administrira ga Media i reform centar Niš (MRCN). Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već isključivo autora.
