BEOGRAD – Većina ispitanika sa kojima su istraživači Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku (BCBP) razgovarali o ličnoj i nacionalnoj bezbednosti, pretnjama koje vide kao najveće, kao i njihovom stavu prema institucijama sektora bezbednosti, smatra da državni organi ne doprinose osećaju bezbednosti građana. U analizi Stavovi građana o bezbednosti objavljenoj 24 novembra, istraživači BCBP-a opisuju koliko građani veruju institucijama, da li se osećaju bezbedno i od koga očekuju zaštitu.
Da su stavovi građana „oprečni“ navodi istraživačica BCBP-a Marija Ignjatijević, jer istovremeno smatraju da najveće pretnje po nacionalnu nacionalnu bezbednost dolaze iznutra, odnosno da su povezane sa organizovanim kriminalom i korupcijom, ali da ipak na te pretnje treba odgovoriti kroz ulaganje u sektor bezbednosti.
Ističe da građani Srbije imaju veliko poverenje u medije koje prate i da su nakon Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve, upravo mediji na trećem mestu po poverenju koje ulivaju građanima.
Većina građana se informiše putem televizije i to stanica koje kritički ne preispituju ono što predstavnici vlasti iznose u javnost – istakla je Ignjatijević.
Strahovi građana nisu u skladu sa zvaničnim strategijama
Dodala je da su stavovi građana o pretnjama koje su navedene u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane dijametralno suprotni pretnjama koje su izlistane u ovim strateškim dokumentima. Kako kaže, građane najviše zabrinjava bela kuga, narkomanija i organizovani kriminal, a u pomenutim strategijama se na prvom mestu nalaze oružana agresija i separatističke težnje, što se kod građana nalazi pri dnu liste pretnji koje su naveli.
Ipak, rezultati analize javnog menja pokazuju i da građani imaju visok stepen poverenja u policiju, ali da imaju i visoku percepciju o korupciji u ovoj instituciji.
Preko polovine građana misli da policija ne štiti njih i njihovu imovinu, već da štiti kriminalce koji su u sprezi sa političarima i državom, kao i političare koji zloupotrebljavaju državne resurse i finansijske moćnike – ističe.
Brza vožnja, vršnjačko i nasilje u porodici najveća briga po gradovima
Još jedna od istraživača BCBP-a Marija Pavlović ističe da se građani generalno osećaju bezbedno, ali većina ne smatra da državni organi doprinose njihovom osećaju bezbednosti, već je razlog za to što oni sami poštuju red i zakon. Polovina građana misli da je policija tokom julskih protesta reagovala kako treba i da je bilo ponekog prekoračenja upotrebe sile.
Kada je u pitanju bezbednost u lokalnim zajednicama, građane najviše zabrinjavaju nebezbedni putevi i brza vožnja, vršnjačko nasilje u školama i nasilje povezano sa narkomanijom, kao i nasilje u porodici. Najmanje ih zabrinjavaju nasilje nad Romima, delovanje desničarskih ekstremnih grupa i nasilje nad migrantima.
Građani se najbezbednije osećaju u svom domu, a tek onda u svom naselju, svom gradu i svojoj državi – kaže Pavlović.
Nepovoljno stanje u svim istraživanim oblastima
Saša Đorđević, koordinator Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala za Srbiju i Crnu Goru je istakao da rezultati ovog istraživanja pokazuju da stanje u Srbiji nije povoljno ni u jednoj od istraživanih oblasti. Kako kaže, pretnje nacionalne bezbednosti koje su zacrtane u nacionalnim strateškim dokumentima ne poklapaju se sa brigama koje ima običan čovek u Srbiji.
Smatra da se većina ljudi u Srbiji oseća bezbedno u svom domu ili komšiluku, ne zbog zasluga institucija, već zbog činjenice „da taj čovek poštuje red i zakon“.
Institucije u Srbiji ne predstavljaju garant bezbednosti, već se percipiraju kao korumpirane, sa izuzetkom vojske – naglasio je Đorđević.
On je naglasio i da je uočljiv jak uticaj medija, pre svega televizije, na kreiranje raspoloženja i stavova građana, te da se vidi snažaj uticaj glavnih političkih odlučioca. Prema njegovim rečima, građani sami vide da je institucionalni odgovor na bezbednosne probleme u Srbiji „zaglavljen“ jer nema pokretača koji bi trebalo da postavi institucionalne promene. Smatra da istraživanje pokazuje da Evropska unija nema više moć da pokrene reforme, ali i da je dobro što se borba protiv organizovanog kriminala i korupcije našla ponovo na listi bezbednosnih pretnji.
