BEOGRAD / VRANJE – Sve ono što studenti traže potpuno je u skladu sa zahtevima koje Evropska unija (EU) postavlja u pregovaračkom procesu sa Srbijom, izjavio je u intervjuu FoNet-u direktor Centra savremene politike (CSP), Nemanja Todorović Štiplija.
Nije jasno zašto Evropska komisija (EK) ne podrži zahteve koje i sama traži od Srbije, jer su u saglasnosti sa onim što Unija traži od svake države kandidata, pa i Srbije, ocenio je Štiplija u serijalu „Kvaka 23“.
„Iako ne mašu evropskim zastavama, studenti traže isto ono što EU traži u pregovaračkom procesu i to je najvažnija stvar“ – precizirao je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem.
Izuzev ona dva tvita i pisma koje je Marta Kos uputila zainteresovanim stranama, Brisel i dalje nema jasniji stav o tome šta se u Srbiji dešava, ukazao je on i primetio da „vlasti u Beogradu, sa skoro svakom državom članicom EU, imaju neki poslovni odnos“.
Sa druge strane, ne možemo da zaboravimo rat u Ukrajini i sve ono što se dešava od dolaska Donalda Trampa na vlast, jer to fokus Evrope pomera na sasvim drugu stranu“, objasnio je Štiplija.
Na opasku o mogućim posledicama evropskog zanemarivanja situacije u Srbiji, on se pozvao na iskustva iz devedesetih kada je evropsko zanemarivanje situacije na Balkanu „samo dovelo do još većih tenzija“, a „na kraju krajeva i do rata“.
Ukazujući da EK i dalje ne želi da kaže da je u Srbiji na delu „duboka politička i društvena kriza“, Štiplija je napomenuo da bi „ona mogla da se prelije i na druge države Zapadnog Balkana“.
„Naše vlasti su toga svesne i već godinama koriste poziciju Srbije, kao najveće zemlje u regionu, i kao zemlje koja može da utiče na mnoge procese na Zapadnom Balkanu, prvenstveno u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i, na kraju krajeva, na Kosovu“ – predočio je Štiplija.
On misli da stav EU i država članica da „ne pritiskaju mnogo vlasti Srbije“ ima veze i sa tim da „zvanični Beograd, svaki put kada mu nešto nije po volji, može da izazove neku mini krizu na Zapadnom Balkanu“. Prema mišljenju Štiplije, „Evropa mora da ima drugačiji način upravljanja krizama na Zapadnom Balkanu i ponašanja prema Srbiji“.
Ocenjujući da, „u uslovima tektonskih potresa na svetskoj sceni i nove evropske realnosti, politici stabilokratije dolazi kraj“, on je uočio da u nastupima Marte Kos o situaciji u Srbiji ipak „postoji jedna doza kritike“, ali da to nije dovoljno. Štiplija podseća da već godinama kritikuje EU, ne samo zbog toga što ne reaguje na sve ono što se dešava u Srbiji, već i zbog načina na koji prati reforme. Sumnja, međutim, da će nova EK „pozitivno gledati na bilo kakvo dalje izigravanje reformi u Srbiji“.
Upitan o tvrdnjama vlasti da je u Srbiji na delu obojena revolucija, podržana iz stranih centara moći, Štipija je odgovorio da „nije prvi put da EU i države članice tolerišu antizapadnu retoriku zvaničnog Beograda, koja traje 10 i više godina“. Prema njegovom mišljenju, to će biti tolerisano „sve dok vlasti Srbije budu isporučivale ono što je EU i državama članicama potrebno“.
Ukazujući da je ponašanje predsednika Srbije i šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije prema izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju, Toninu Piculi, bilo „skandalozno“, Štiplija je istakao da su, „posle ostavke premijera, veliki svetski mediji obratili pažnju na ovdašnju krizu“.
„To je povećalo pažnju javnosti u državama članicama, ali i pažnju njihovih vlada“ – istakao je on i procenio da bi „za EU bilo logično da se kriza u Srbiji reši izborima“.
„U ovim okolnostima, međutim, izbori u Srbiji ne bi bili izbori“, ukazao je Štiplija i naglasio da bi „neka prelazna vlada izbornog poverenja mogla da pripremi fer i slobodne izbore“, ali da „vlasti u Srbiji nisu zainteresovane ni za takvu vladu, niti za takve izbore“.
On konstatuje da „vlasti nastoje da ignorišu veliki politički pritisak iznutra“ i da „pokušavaju da glume normalnost, kako bi smanjile reakciju međunarodne zajednice, ali i potencijalno nezadovoljstvo svojih birača“.
Ukoliko kriza postane veća i masovnija, Štiplija veruje da će se „povećati spoljni pritisak na vlasti“, jer „mi u ovom trenutku nemamo ni izvršnu vlast koja funkcioniše, ni zakonodavnu vlast koja može da funkcioniše bez policije, niti delove sudske vlasti“.
On misli da „nedavne akcije opozicije pokazuju da u njenim redovima postoji minimalno jedinstvo“ i konstatuje da „ni građani, ni institucije EU, ni države članice, ne razumeju šta je sve opozicija prošla u proteklih desetak godina“.
„Način na koji je opozicija ovde uništavana i osiromašena zaista je doveo do toga da izgleda slabo i neorganizovano, ali će neki normalniji uslovi i normalniji mediji dovesti do toga da se politička scena kristalizuje i uspostavi snažna alternativa“ – uveren je Štiplija.
U situaciji u kojoj „vlast igra na kartu – zavadi, pa vladaj“, on smatra da bi „sve društvene grupe koje traže promene trebalo da se ujedine, računajući i na studente, i na sindikate, i na opoziciju, i na civilni sektor“.
„Umesto međusobnih ograđivanja i optuživanja, neophodno je preduzeti ozbiljnije korake ka ujedinjavanju, ali do toga ne može da dođe bez opozicije, s jedne strane, i svih društvenih grupa zajedno, s druge strane“ – naglasio je Štiplija.
Upitan da li su evrointegracije, usled krize u svetu i krize u Srbiji, stavljene „u zamrzivač“, on je odgovorio da „stvari stoje upravo suprotno“ i da će „tema proširenja izbiti u prvi plan, posle pitanja odbrane u reforme EU“.
Proširenje je uvek bilo jedna od naboljih politika EU, istakao je Štiplija, i potvrdio da će za članstvo Srbije u EU biti ključne reforme u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije.
Upitan da li bi vlast, zbog preraspodele moći u svetu, mogla da odustane od evrointegracija, Štiplija je odgovorio da „ne veruje da će doći do toga“ i podsetio da su evrointegracije „već zamrznute“. Prema njegovom viđenju, vlastima to i odgovara, jer „stalno mogu da ponavljaju da smo na evropskom putu, da uzimaju pare EU i ne sprovode reforme potrebne za članstvo“.
„Već godinama je problem to što Srbija nema strategiju spoljne politike. Vlasti su sada doživele mini šok zbog razmimoilaženja između SAD i EU, jer ne znaju koju stranu da zauzmu“ – rekao je Štiplija i procenio da će se i dalje voditi ad hok spoljna politika.
Upitan da li i sada postoji mogućnost da odemo „na pogrešnu stranu istorije“, kao što je to bio slučaj posle pada Berlinskog zida, on je odgovorio da je takva situacija „moguća, pošto su na vlasti slični, da ne kažem isti ljudi“.
Štiplija izlaz iz krize vidi u takvim koracima koji će zadovoljiti ljude u protestu i ispuniti postavljene zahteve.
„Vlasti moraju da shvate da njihova propaganda više ne prolazi i da građani očekuju i traže normalnu i demokratsku Srbiju“ – zaključio je Štiplija.
