BEOGRAD – Viši istraživač kanadske kompanije „Sitizen lab“, Džon Skot-Railton, izjavio je za Insajder da su oni „veoma uvereni“ da je bilo napada softverom Pegazus na telefone studenata u Srbiji. Kaže da mu iskustvo govori da tamo gde se pojavi jedna bezbednosna pretnja, najčešće ih je mnogo više.
On za Insajder naglašava da je njihova istraga počela prikupljanjem forenzičkih tragova sa uređaja i traganjem za znakovima koji odgovaraju infekciji špijunskim softverom.
„Ova vrsta analize obuhvata pregled logova, kao i drugih datoteka i artefakata koji mogu ostati nakon iskorišćavanja ranjivosti i infekcije uređaja. Analizirali smo ih u potrazi za opštim indikatorima upada i hakovanja, kao i indikatorima koje već povezujemo sa određenim porodicama špijunskog softvera. Pronašli smo indikatore visoke pouzdanosti koji ukazuju na Pegazus špijunski softver kompanije ‘NSO Grup’, koji pratimo više od 10 godina, još od našeg prvog otkrića Pegazusa, u avgustu 2016. godine. Indikatori su bili u skladu sa infekcijom bez potrebe za interakcijom korisnika (‘zero-klik’) putem iMessage-a, što znači da korisnik ne bi video nikakve znakove upozorenja da je uređaj zaražen. Ovakva infekcija bi omogućila potpun pristup uređaju, uključujući privatne poruke, datoteke i fotografije korisnika. Pegazus, takođe, može da pristupi mikrofonu i kameri i da ih aktivira“, ističe Skot-Railton.
Na konferenciji Studenata u blokadi, jedna od govornica je bila studentkinja, Jelena Kontić, koja je navela da je ona „prva žrtva Pegazusa u 2026. godini“, te da je moguć motiv za napad to što je vrlo aktivna u radnoj jedinici „Student u svakom selu“, terenskoj kampanji pokreta.
„Taj rad podrazumeva komunikaciju sa dosta građana i studenata zbog čega sam verovatno ja i bila meta. Mi obilazimo svako mesto u Srbiji i pričamo sa ljudima, slušamo njihove probleme. Sve to radimo poprilično transparentno. Zato je ta notifikacija kod mene probudila bes, jer time nije narušena samo moja privatnost, već i svih ljudi sa kojima sam komunicirala. Taj Pegazus kad god poželi može da otvori kameru i mikrofon i uđe u sve što imate u telefonu. To je kao da je vaš telefon u njihovim rukama“, navela je Kontić.
Ona i drugi govornici su istakli da je prvi signal da nešto nije u radu – notifikacija koju su dobili od kompanije „Epl“ gde su ih upozorili da su bili meta napada.
Istraživač „Sitizen lab“-a navodi da, izuzev notifikacije, ne postoji nijedan drugi način na koji korisnik telefona može sam da utvrdi da je meta napada.
„Ne postoji način na koji običan korisnik telefona može pouzdano da utvrdi da li je bio zaražen plaćeničkim špijunskim softverom poput Pegazusa. Ne postoji zamena za stručnu forenzičku analizu. Kada je reč o obaveštenjima, ‘Sitizen lab’ redovno otkriva infekcije špijunskim softverom u slučajevima u kojima korisnik nije dobio nikakvo obaveštenje. Razlog je taj što špijunski softver može biti postavljen na uređaj na različite načine koji, možda, nisu vidljivi proizvođaču uređaja, operativnom sistemu ili programeru aplikacije. Iz mog iskustva, bezbednosna upozorenja su poput mrava u kuhinji: ako vidite jednog, još ih se mnogo krije. A to znači da još mnogo ljudi treba proveriti na moguću infekciju špijunskim softverom“, navodi Skot-Railton.
On ističe da je samo obaveštenje veoma pouzdan pokazatelj da je došlo do ciljanog napada i da to zahteva hitnu istragu.
„Većina komercijalnih bezbednosnih aplikacija koje tvrde da mogu pouzdano da zaštite korisnike od najnovijih oblika plaćeničkog špijunskog softvera ili da ih otkriju preuveličava svoje mogućnosti. Delimično je to zato što bezbednosne funkcije mobilnih operativnih sistema onemogućavaju komercijalnim aplikacijama da pregledaju mnoga mesta na uređaju na kojima bi infekcija plaćeničkim špijunskim softverom mogla da se nalazi. Pored toga, većina kompanija koje razvijaju plaćenički špijunski softver testira svoje proizvode kako bi se uverila da ih popularne bezbednosne aplikacije ne mogu otkriti“, navodi.
Nakon konferencije Studenata u blokadi, više javnih funkcionera se oglasilo negirajući njihove tvrdnje. Predsednica Skupštine, Ana Brnabić, istakla je da država nije špijunirala studente, te da su oni, na konferenciji, izneli „niz nelogičnosti“. Da je država koristila špijunski softver negirao je i predsednik Aleksandar Vučić, uz tvrdnju da nisu ponuđeni nikakvi dokazi, a po ovom pitanju se oglasila i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), odbacujući tvrdnje kao „trivijalni senzacionalizam“.
Na pitanje da li forenzička istraga može da utvrdi naručioca napada, Skot-Railton ističe da pouzdani dokazi mogu samo da se nađu na serverima korisnika Pegazusa.
„To zavisi od konkretnog slučaja, vrste dostupnih dokaza i vremena koje je proteklo između incidenta i analize. U ovom slučaju, naš prvi javni zaključak jeste da je uređaj bio zaražen Pegazus špijunskim softverom. Naša forenzička istraga ovog i drugih slučajeva se nastavlja. Međutim, da bi se zaista utvrdilo ko je naručio napad i gde su ukradeni podaci poslati, najpouzdaniji podaci se zapravo nalaze u prostorijama državnog organa – korisnika Pegazusa. Sama kompanija ‘NSO Grup’ navodi da Pegazus čuva logove o svakom korišćenju na lokaciji korisnika. Ti logovi mogu pružiti veliki broj odgovora. Takvi podaci moraju biti odmah sačuvani kako bi nezavisna istraga mogla da utvrdi obim i razmere potencijalne zloupotrebe“, ističe Skot-Railton.
Za sada ni policija, ni tužilaštvo se nisu oglašavali po ovom pitanju, zbog čega ne postoje nikakve indicije da se navodi studenata istražuju.
Čitajte više:
