Ministar zdravlja Republike Severne Makedonije, istaknuti neurohirurg Venko Filipče za portal Slobodna reč govori o izazovima koje nosi epidemija virusa COVID-19 u Severnoj Makedoniji, trenutnom stanju, novim merama zaštite o kojima će raspravljati poslanici Sobranija (Skupštine) i načinu na koji se sprovodi testiranje. Osvrnuo se na najveće izazove u prethodna dva mandata i načinu na koji se Ministarstvo bori protiv širenja panike i lažnih vesti o virusu COVID-19.
Slobodna reč: Kakva je trenutna epidemiološka situacija u Severnoj Makedoniji? U kojim mestima trenutno ima najviše zaraženih virusom COVID-19? Kakva je generalno klinička slika obolelih?
Venko Filipče: Poslednje analize epidemiološke situacije i nedeljni izveštaj Instituta za javno zdravlje koji se odnosi na period od 19. do 25. oktobra, pokazuju da je u jednoj sedmici registrovano 3.410 novih slučajeva u 35 gradova, a pritom je polovina slučajeva iz Skoplja (1.654 pozitivnih). Inficirana su lica svih uzrasnih grupa, ali je virus najzastupljeniji kod osoba koje imaju između 30 i 39 godina (22 odsto), potom slede lica starosti preko 60 godina (19,7 odsto), oni koji imaju između 40 i 49 godina su na trećem mestu (18,5 odsto), slede uzrasne grupe od 50-59 godina (17,4 odsto) i od 20-29 godina (15,8 odsto). Najmanji broj je registrovan kod dece do 9 godina (2,1 odsto) i od 10-19 godina (4,4 odsto). Ovo je indikator praktično od početka epidemije.
Najveći procenat dijagnostikovanih su lica sa lakom kliničkom slikom ili u celosti asimptomatski slučajevi, ali jedan deo obolelih ima potrebu za bolničkim lečenjem. Sa porastom novodijagnostikovanih, porastao je i pritisak na bolničke kapacitete i isti se ubrzano pune. Ali mi svakodnevno pratimo broj hospitalizovanih pacijenata i slobodnih bolničkih kreveta na svim infektivnim odeljenjima u zemlji, i u skladu sa tim pravimo odgovarajuće preraspodelu pacijenata i rotaciju medicinskog kadra.
SR: Koje su aktuelne mere zaštite, da li se razmatra ponovno zatvaranje granica?
VF: Vlada je usvojila paket mera, ograničavanje radnog vremena ugostiteljskih objekata do 23:00 časa, ograničavanje kapaciteta javnog prevoza do 50 procenata i preporuku celoj državnoj i javnoj administraciji, opštinama i sudovima, u skladu sa mehanizmom poslova, da se radni proces odvija u smenama ili onlajn od kuće, ili pak redukovano sa sistemom rotacija. U Sobraniju (Skupštini) je još jedan paket mera za koje su potrebne izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Predlozi su obavezno nošenje maski na otvorenom, ograničavanje grupisanja napolju nakon 22:00 sata i ograničavanje porodičnih okupljanja. Smatramo da sve ove mere mogu da umanje broj novih registrovanih slučaja.
SR: Kako u S.Makedoniji funkcioniše covid informacioni sistem u okviru kog se prikupljaju i objavljuju podaci o zaraženima i preminulima?
VF: Od prvog pozitivnog slučaja u zemlji, Ministarstvo zdravlja je informisalo tačno, blagovremeno i transparentno. Svakog dana je, u skladu sa statističkim podacima Instituta za javno zdravlje, o broju novih potvrđenih slučajeva, broju lica koja su ozdravela i broju preminulih, Ministarstvo informisalo javnost, uključujući deljenje informacija o bolničkim kapacitetima na svim infektivnim odeljenjima u zemlji, broju hospitalizovanih i broju pacijenata na respiratoru. Informacije su se objavljivale između 15:00 i 18:00 časova, u zavisnosti od obima podataka za obrađivanje. Dodatno je na nedeljnom nivou javnost informisana o detaljima kada su u pitanju uzrasne grupe, pol novoobolelih, potom o preminulima, prisustvo komorbiditeta kod preminulih, o učestalosti po gradovima i slično. Ista analiza sadrži i pregled kumulativne situacije u zemlji.
SR: Kako je organizovano testiranje, da li se vrše masovna testiranja ili se testiraju samo ljudi koji se javljaju u ambulante?
VF: Od početka kovid krize značajno smo povećali kapacitete testiranja. Od oko 200 testova dnevno na početku, danas se testira i do 2.500 ljudi za jedan dan. U javnim zdravstvenim ustanovama, testiranja u Institutu za javno zdravlje (IJZ) i Centrima za javno zdravlje se rade po indikaciji – ukoliko neko ima simptome infekcije virusom COVID-19, preko adekvatnog algoritma po kom rade matični lekari.
Punktovi za uzimanje briseva postoje na nekoliko poliklinika u Skoplju, ali i u gradovima u unutrašnjosti. Centar za javno zdravlje u Bitoli vrši testiranje za punktove koji se nalaze u Bitoli, Resenu i Kičevu. Ostali uzorci se nose u laboratorije IJZ i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU) na testiranje. Testiranja se vrše i u laboratorijama na nekoliko univerzitetskih klinika i institutu za sudsku medicinu. U IJZ, pored postojećeg prijemnog odeljenja, od ove nedelje će funkcionisati još jedno, što će ubrzati proceduru testiranja. Otvaranjem novog punkta povećaće se broj testiranja na dnevnom nivou i predviđa se da će se tu dnevno vršiti do 1.000 testova, što je za oko 150 testova više u odnosu na prethodni period.
Uz autorizaciju od strane Komisije za zarazne bolesti, testiranja su dozvoljena i u nekim privatnim laboratorijama koje ispunjavaju kriterijume za testiranje. Ministarstvo zdravlja, svaki dan u dnevnom izveštaju saopštava tačan broj urađenih testova, uključujući testove urađene u javnom zdravstvu i privatnim laboratorijama.
SR: Koji su Vam, sa pozicije ministra zdravlja, bili najveći izazovi tokom Vaša dva mandata, a koji tokom epidemije virusa?
I pored mnogih izazova koje samo po sebi nosi zdravstvo kao jedan od najkompleksnijih državnih sektora, upravljanje kovid krizom je svakako najveći izazov, sa kojim smo suočeni svi. Najveći izazov sa kojim je praktično suočen ceo svet. Ipak govorimo o jednoj od najvećih zdravstvenih kriza u prethodnih 100 godina. I pored zdravstvenih sistema koji su daleko snažniji, mnoge evropske i svetske zemlje su se suočile sa kolapsom zdravstva koji je uzrokovao COVID-19. Pokazalo se da nijedna zemlja nije bila stoprocentno spremna da se nosi sa pritiskom koji uzrokuje pandemija kroz zdravstvene sisteme.
Kada se radi o zdravstvu u Severnoj Makedoniji, kao ministar sam zatekao mnogo nedostataka na kojima smo intenzivno radili u prvom i drugom mandatu. Od početka prvog mandata, urađena je rekonstrukcija i obnova niza javnih zdravstvenih ustanova, nabavljeni su savremeni medicinski aparati, nova vozila za hitnu medicinsku pomoć, novi lekovi i vakcine, biološka terapija za pacijente sa malignim bolestima itd. Ukinuli smo kvote za lekove na recept u apotekama širom cele države i ovim smo praktično rešili decenijski problem sa nedostatkom lekova.
Napravljeni su ozbiljni pozitivni pomaci kada je u pitanju zdravlje žena, imunizacija i ulaganje u ljudski kapita. U periodu od dve godine, dato je preko 5.000 saglasnosti za zapošljavanje u javno-zdravstvenim ustanovama u zemlji, a porasle su i plate svim zdravstvenim radnicima, i do 40 odsto u skladu sa stepenom kvalifikacije. Povećali smo takozvani kapitacioni bod lekara u matičnim službama opšte prakse, ginekologije i stomatologije i odobrili smo preko 1.000 specijalizacija i subspecijalizacija.
Sada, sa krizom, postalo je još očiglednije svima da je zdravstvo ipak jedan od ključnih stubova države i društva. Epidemija je zaustavila deo planiranih aktivnosti u prethodnim mesecima, ali činjenica je, sa druge strane, da se zbog kovida uložilo u neke segmente koji će imati dugotrajni efekat i benefit za javno zdravlje u budućnosti. U tom kontekstu bih spomenuo modularne bolnice – projekat koji je podržan od Svetske banke. Radi se o 19 objekata, koji će funkcionisati kao dopuna postojećih kapaciteta infektivnih odeljenja. Jedna takva je već napravljena na početku krize pored Infektivne klinike u Skoplju, sa kapacitetom od oko 70 kreveta i jednom ambulantom pored Klinike za pulmologiju. Nadalje će se koristiti kao trijažni centri i objekti koji će u celosti izdvojiti pacijente sa kovid simptomatologijom od ostalih, i pritom se neće narušavati redovni program i rad bolnica.
SR: Da li je epidemija ogolila neke probleme u zdravstvenom sistemu Vaše zemlje?
VF: Kao što sam i rekao, mi smo i pre krize počeli sa unapređenjem svih segmenata u javnom zdravstvenom sistemu. Projekti i promene koje smo uradili, investicija pre svega u ljudski kapital, pokazali su se izuzetno važnim u suočavanju sa krizom. Ali činjenica je da ima još mnogo toga da se uradi. Suočavanje sa epidemijom je apsolutni prioritet, ali nastavićemo sa realizacijom projekata predviđenih za ovaj mandat.
SR: Mnoge zemlje se pored epidemije virusa bore i protiv paralelne epidemije lažnih vesti o COVID-19. Da li je to slučaj i sa Severnom Makedonijom?
VF: Ministarstvo zdravlja od samog početka poziva medije na partnerstvo, podršku i tačno informisanje da bi se izbegao momenat panike kod stanovništva i sprečilo širenje lažnih vesti. Preko reakcija na konkretnu vest u medijima, ali i preko svakodnevnog saopštavanja realne situacije sa u celosti tačnim i transparentnim načinom za informisanje, pokušavamo da utičemo na lažne vesti i neprestano apelujemo na javnost da se informišu od relevantnih izvora. Redovno objavljujemo edukativne sadržaje na našim društvenim mrežama i prenosimo informacije bazirane isključivo na analizama i činjenicama.
