fbpx
35.9 C
Vranje
utorak, 16.07.2024

Izveštaj iz Ženeve: Vranje žarište organizovanog kriminala

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

ŽENEVA / VRANJE – U najnovijem izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), organizacije čije je sedište u Švajcarskoj (Ženeva), među pet gorućih problema u jugoistočnoj Evropi, Vranje se istaklo i zauzelo prvo mesto kao „žarište organizovanog kriminala u nastajanju“. Poznati su i detalji „kako i zbog čega“ se to desilo.

Kako navode istraživači GI-TOC-a, ime grada se sve češće pominje u medijima i policijskim izveštajima o trgovini narkoticima i krijumčarenju migranata. Prema ovom izveštaju, Vranje „ima sve karakteristike žarišta organizovanog kriminala“, a kao pozadinu problema navode blizinu Kosova i Bugarske, autoputa E-75 koji je dobro poznata ruta krijumčarenja iz Severne Makedonije u Centralnu Evropu kroz Srbiju i Bugarsku, ali i ekonomsku i političku situaciju:

„Grad je takođe ekonomski ranjiv, prosečna plata je oko 390 evra, što je mnogo niže od proseka u Srbiji koji je oko 513 evra. Rizik siromaštva od 31 odsto je mnogo ispod nacionalnog koji je bio 24 odsto u 2018. godini“ – stoji u izveštaju.

„Elementi lošeg upravljanja gradom“

Pozivajući se na statistiku zvaničnih državnih institucija i izveštaj o upravljanju u lokalnim samoupravama u Srbiji, autori detaljne studije navode da su stanju doprineli „elementi lošeg upravljanja gradom“, jer je Vranje bilo sporo u implementaciji Lokalnog anti-korupcijskog plana, a sednice Gradskog veća, izvršnog organa vlasti, su zatvorene za medije, dok se informacije prosleđuju indirektno na konferencijama ili preko gradskog sajta.

Kombi u Rumuniji stavio Vranje u fokus

Istraživači i autori studije navode da je Vranje grad koji se pojavio na mapi organizovanog kriminala kao žarište u martu 2019. godine, kada je policija u Rumuniji otkrila pakovanje od 1 kilograma kokaina koje je ispalo iz kombija. Prateći ovaj trag, zaplenili su preko 1.8 tona kokaina čistoće od 90 odsto. Bio je upakovan u balonima koji su se nalazili na brodu koji se prevrnuo na Crnom Moru u blizini delte Dunava.

„Procenjena vrednost kokaina je bila 600 miliona evra, ali je mogla imati ‘uličnu’ vrednost dva do tri puta veću (preko milijarde evra) nakon što bi se pomešao sa drugim supstancama“ – navodi se.

Autori studije su ovaj podatak uporedili sa činjenicom da je godišnji budžet Grada Beograda tek nešto veći od 1 milijarde evra.

Dalje objašnjavaju da je rumunska policija uhapsila dvoje vozača kamiona iz Vranja, a da je istraga pokazala da je kokain došao iz Brazila, ušao u Rumuniju morem preko Turske, kao i da je trebalo da u Srbiju stigne kopnenim putem, odakle bi bio distribuiran ka tržištu Zapadne Evrope – Belgiji, Holandiji i Španiji. Podignuta je optužnica protiv 14 ljudi u Rumuniji, uključujući Rumune, Špance, Ukrajince, kao i „poznatog narko-bosa iz Libana koji je radio u Brazilu“. Kupci koji su ostali bez „robe“ su označeni kao „Balkanski kartel iz Srbije“, a iz Vranja su optužena samo dvojica vozača, ali ne i njihovi šefovi, stoji u izveštaju.

Navodi se samo da su mediji izveštavali kako su vozači bili unajmljeni od strane „nekog ko je povezan sa D.T. za koga se kaže da je iz Vranja a živi u Rusiji“.

Postoje glasine da je bio povezan sa krađom velike isporuke kokaina 2014. godine u Valensiji, koji je izazvao raskol organizovane kriminalne grupe u Kotoru, što je rezultiralo krvavim obračunima između Škaljarskog i Kavačkog klana u kojima je ubijeno preko 50 ljudi od 2015. godine“ – navodi GI-TOC.

Umešani vranjski policajci

U studiji se navodi da su od 2018. godine, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Vranju bili „najmanje dva puta“ umešani u kriminalne aktivnosti.

„U 2018. godini je kriminalac iz Vranja, koji nije bio povezan sa Škaljarskim klanom, uhapšen sa 47 kilograma kanabisa. Pripadao je grupi u kojoj su bili i policajci, koja je krijumčarila kanabis sa Kosova za Suboticu, odakle je odlazio za Mađarsku“.

Dalje, u julu 2019. godine je policijski inspektor iz Vranja uhapšen zbog 21 kilograma kanabisa kojeg je policija pronašla u njegovoj kući, a navodi se da je pokušao jednog od uhapšenih vozača iz pomenutog krijumčarenja kokaina da iz Rumunije prebaci u Srbiju.

„Tužioci iz Vranja su protiv njega podigli optužnicu u oktobru 2019. godine. Nakon što mu je Viši sud u Vranju šest puta produžavao pritvor, decembra 2019. godine ga je Apelacioni sud u Nišu oslobodio“ – stoji u izveštaju.

Iz Globalne inicijative navode da se sumnja na pranje novca u Vranju kroz finansiranje kazina, privatnih kompanija i ugostiteljskih objekata.

Stanju doprinosi i šverc migranata

Iako, kako navode, „nije dobro organizovano kao krijumčarenje drogom“, krijumčarenje migranata se takođe veže za Vranje. Za prevoz migranata iz Severne Makedonije u Srbiju, krijumčari dobijaju od 500 do 600 evra po osobi, navodi GI-TOC, a Vranje naziva „čvorištem za šverc migranata“ ka Beogradu i dalje ka Hrvatskoj ili Mađarskom. Kako opisuju, uhvaćeni krijumčari su obično „mladi muškarci srpske ili albanske nacionalnosti“ koji koriste lažne registarske tablice.

„Značajan porast šverca migranata i trgovine drogom, kao i očigledna umešanost nekih službenika za sprovođenje zakona u organizovanim kriminalnim aktivnostima, pokazuju da Vranje postaje žarište organizovanog kriminala“ – zaključuju autori studije.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -spot_img

Poslednji članci