fbpx
15.9 C
Vranje
četvrtak, 30.05.2024

Izveštaj: Političari potpiruju toksičnu atmosferu u kojoj rade novinari u Srbiji

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD – Etiketirajući kritičke novinare kao „izdajnike“ ili „državne neprijatelje“ političari i pojedini mediji daju legitimitet dodatnom zastrašivanju i pretnjama koje stižu i od građana, najčešće preko društvenih mreža, navodi se u projektu Evropske komisije „Hitne reakcije za slobodu medija“, piše Cenzolovka.

Toksična sredina u kojoj novinari rade je prilično zabrinjavajuća, stvara se stalnim potpirivanjem od strane političara i drugih medija koji etiketiraju novinare kao „izdajnike“ ili „državne neprijatelje“,  kaže se u upravo objavljenom izveštaju projekta „Hitne reakcije za slobodu medija“ (The Media Freedom Rapid Response – MFRR) za 2022. godinu.

Ovaj izveštaj, koji se bavi stanjem medijskih sloboda u Evropskoj uniji i državama kandidatkinjama, od januara do decembra beleži 813 kršenja tih sloboda, dok se na udaru našlo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija.

U pitanju je povećanje u odnosu na 2021. godinu, kada je zabeleženo 654 incidenta, mada iz ove organizacije ističu da Ukrajina i Moldavija tada nisu bile uključene u analizu.

Među zemljama kojima se izveštaj bavi je i Srbija, u kojoj tokom prošle godine beleži 41 prijavu za 60 napada na novinare ili medije. U najvećem broju slučajeva u pitanju su verbalni napadi (32, odnosno 78%) koji su se u najviše dogodili na internetu (13), na radnom mestu (5) ili u javnosti, kao što je to bilo tokom izveštavanja sa protesta.

Posebno se ističu napadi na Danas „barem pet puta“, koji su izazvali strah za fizičku bezbednost novinara. Napadi su uključivali uvredljive i preteće poruke na društvenim mrežama, kao i anonimne mejlove sa pretnjama smrću,

U izveštaju se kaže i kako su vlasti pretnje „vrlo ozbiljno shvatile“ i da su obezbedile stalno policijsko obezbeđenje ispred redakcije u Beogradu.

U tekstu se dalje navode dve pretnje bombama Adrija medija grupi, kao i pretnje novinarima Nenadu Kulačinu i Veranu Matiću, koji su zastrašivani posterima sa njihovim likom lepljenim po ulicama Beograda i Vranja.

Kraći pregled situacije u Srbiji ukazuje i na to da su fizički napadi bili drugi najčešći tip napada na novinare u Srbiji. Ukupno 10 novinara je napadnuto dok je izveštavalo sa terena, od čega njih troje tokom Evroprajda.

Tokom 2022. godine, MFRR je zabeležio 158 onlajn napad, od kojih se 86 dogodilo u Evropskoj uniji, a 72 u zemljama kandidatkinjama, pri čemu je targetiran 261 novinar/medijska kuća.

Izveštaj posebno izdvaja slučaj iz naše zemlje, za koju se kaže da je „u Srbiji zabeleženo 13 napada na internetu“. Izdvaja se onaj kada su „zaposleni u dnevnim novina Danas i glavni i odgovorni urednik Dragoljub Petrović dobili anonimne mejlove pune nasilja, u kojima mogli su da pročitaju da „salve metaka“ mogu biti ispaljene na njih i da bi se to bi moglo završiti u napadu poput onog na Šarli ebdo“.

Kada su u pitanju napadi na novinare koji istražuju životnu sredinu, izveštaj je istakao čak dva slučaja zastrašivanja iz naše zemlje.

Četiri novinara koji istražuju zagađenje životne sredine u Bosilegradu napali su direktor i nekoliko zaposlenih u lokalnom rudniku o kojem su radili reportažu. Gađali su ih kamenjem, između ostalog. U julu je Dragojlo Blagojević dobio anonimne pretnje smrću telefonom nakon objavljivanja članka o seči drva.

U tekstu je posebno istaknuto i kako je u aprilu troje zaposlenih na portalu Soinfo.org optuženo za prekršaj nakon što su izveštavali o akciji aktivista koji protestuju protiv plana kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u ​​zapadnoj Srbiji.

Prema istom izveštaju, u maju je od Dragane Price Kovačević, novinarke portala 021.rs, traženo da napusti suđenje Dragani Arsić, aktivistkinji pokreta „Odbranimo šume Fruške Gore“ koje je bilo otvoreno za javnost.

Izveštaj beleži da je unutar Evropske unije došlo do 12 neopravdanih hapšenja novinara i medijskih radnika u devet država. U najvećem broju slučajeva, uhapšeni novinari su pratili teme u vezi sa životnom sredinom, proteste i demonstracije.

Od januara do decembra Izveštaj beleži 813 kršenja tih sloboda, dok se na udaru našlo 1.339 pojedinaca ili medijskih organizacija u Evropskoj uniji i državama kandidatkinjama

U državama članicama EU, verbalni napadi su bili najrasprostanjeniji tip incidenta (42,4% svih napada), slede zastrašivanje i pretnje (24,6% ), uvrede ( 13,3%), pravni napadi (27,2%).

Fizički napadi su treći najčešći tip napada na novinare i medijske radnike u EU (20,5%), nakon kojih dolaze napadi na imovinu (15,7%).

Zabeleženo je, takođe, da je cenzura porasla sa 8,6% u 2021, na 14,5% u 2022. godini.

Privatna lica predstavljaju najveći broj počinilaca napada na novinare u zemljama članicama EU (37,8% svih slučajeva), što je čak 50 odsto više u odnosu na 2021. godinu.

Predstavnici vlasti i zvaničnici su drugi najčešći izvor napada (17,1%) a za njima slede pripadnici policije i državne bezbednosti, (11,3%)

Najviše napada je bilo na protestima (21%) i na internetu (20,7%).

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci