Ove godine, na Sajmu zapošljavanja, učešće je uzelo 38 poslodavaca i jedno udruženje osoba sa invaliditetom. Iskazali su potrebu za 440 radnika. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) je pozvala oko 1.500 ljudi koji traže posao, ali i lica koja žele promenu posla ili koji nisu na evidenciji a žele da se zaposle. Najviše je potražnja za variocima, vozačima C kategorije, tapetarima, šivačima, drvoprerađivačkom i obućarskom industrijom. Što se tiče broja onih koji su zaposleni posle završetka Sajma, otprilike je 60 do 70 odsto od ukupnog broja prijavljenih koji nađu posao – od 440 ljudi, više od 300 nađe posao, reče za Slobodnu reč direktor filijale NSZ u Vranju, Goran Živković, dok se čeka dolazak ministra unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislava Momirovića, koji treba da „preseče vrpcu“ i Sajam proglasi otvorenim.
Vaši izveštači, sa kolegama iz drugih medijskih kuća, čekaju, u dvorištu NSZ, da ministar završi sa obilaskom lokalnog marketa, pa da, tačno u 11, otvori ovaj, drugi po redu, Sajam zapošljavanja koji organizuje vranjska NSZ.
Ovde, u dvorištu, trebalo bi da budu štandovi, najviše je prostora. Ali ih nema – domunđavamo se sa kolegama. Već je 10.40.
„A, gde su šatori?“, pitao je novi čim je stigao. „Sigurno unutra. Sad će vidimo kad dođe ministar, pa gde on, tu i mi“.
„Jajca ponesoste li? – šeretski će drugi. „Ja poneso dva!“
Aludira on na, kao jaje taze, izjavu Momirovića o tome koliko je ovih kokošijih proizvoda dovoljno, dnevno, da zasiti čoveka.
Predloži on da odemo do glavnog ulaza filijale NSZ, jer – dodade – tamo je primetio „špalir“, ljude koji stoje ispred vrata. Ali nije siguran da li su to kandidati koji traže posao, ili stranačke junoše koje treba da dočekaju Ministra Tomu.
Pitasmo policajca – reče nam da će u zgradu ući na taj ulaz, glavni. Ipak će se, dakle, Sajam zapošljavanja održati u zatvorenom. Moguće je i da je potencijalna kiša poremetila planove o dešavanju pod vedrim nebom, pričamo međusobno.
Ministra i dalje čekamo, policajac na vratima ne dozvoljava da uđe bilo ko. Pita svakog, tu, sa vrata, da li se prijavio za Sajam, te da sačeka ako jeste.
Stiže i Momirović. Tačan, doduše, a ne kao pojedine njegove partijske kolege koje iz prestonice dolaze u Vranje. Čak i koji minut ranije. Ko, svojevremeno, Mrka – pre roka. Pohvalno.
Dočekaše ga, manje-više, svi gradonačelnikovi ljudi. Sam Slobodan Milenković, plus zamenik mu Milan Ilić, plus predsednica Skupštine grada Zorica Jović. Plus „domaćin“, Goran Živković, direktor vranjske filijale NSZ.
„Sprovedoše“ Momirovića do podruma u kojem se nalazi prostorija gde su gorepomenuti štandovi. Mala soba – puno potencijalnih poslodavaca. Napravi „krug“, obiđe, na brzinu, skoro sve štandove, i zaputi se ka izlazu.
Izvini se Ministar Toma što prekide čoveka koji popunjava upitnik. Mora tom trasom ka dvorištu. Rukuje se, pozdravlja se Toma, ko što je i red – sa svima.
„Hoćemo li da nađemo jedno mesto za invalida?“ – upita ga taj što popunjava upitnik, kome Momirović dođe „ko kec na 10“.
„Pored ovoliko kompanija, neko će se pojaviti“ – spremno odgovori Ministar Toma.
U trenutku kad je Momirović izlazio iz prostorije u kojoj se održava Sajam, priđe mu jedan čovek i dobaci u njegovom pravcu, ali se ne obrati baš Tomi: „A narod ministra nešto da pita?“. Međutim, „prozvani“ se udalji – dilema je samo da li ga ministar nije čuo, ili se „napravio“ da ga nije čuo.
Nakon kraćeg obilaska štandova, Momirović i njegovi vranjski domaćini izađoše ispred zgrade kako bi dali izjave medijima.
„Imamo 4.750 lica koja traže posao. Ako to posmatrate statistički, to je ispod 10 odsto. Međutim, svesni smo činjenice da nam je otišao Geoks, da su se desile neke turbulentne stvari u prethodnih 10 godina, tako da moramo da radimo, zajedno sa NSZ, na tome da proizvodimo i da damo doprinos za otvaranje novih radnih mesta, i u proizvodnim delatnostima. Nadam se da ćemo, u narednom periodu, i ovaj broj radnika koji se sada traži, a to je preko 400, da smanjimo, da makar 70 do 90 odsto njih nađe posao“ – reče gradonačelnik.
I Momirovića, kao i domaćina mu Milenkovića, zavede retorika: Kad je teško – Geoks!
„Mi još uvek vučemo taj problem, od kada je Geoks otišao. Nema sumnje da smo, delimično, uspeli da kompenzujemo taj broj radnih mesta, ali to nije dovoljno. Drago mi je da sam video da su neke kompanije, pre svega domaće – iz drvne industrije, ali i iz proizvodnog sektora – porasle, da zapošljavaju nove ljude. Važno je da imamo jake domaće kompanije. Vranje je strateški mnogo važan grad za našu državu i uveren sam da će više stotina ljudi danas naći novo radno mesto“ – zaključi ministar
Ubrzo Momirović ode, a masa se raziđe do 11.15.
OVAKO IZGLEDA JEDAN OD UPITNIKA
Na jednom od upitnika za kandidate, kako piše, obavezno je popuniti sva polja. Nezaposleni upisuju svoje generalije – ime i prezime, datum i mesto rođenja, bračno stanje, adresu stanovanja, fiksni i mobilni telefon.
Morate upisati i podatke o članovima porodice – ime i prezime, te „srodstvo“, „zaposlen“, „naziv preduzeća“ i „radno mesto“. Dakle, ovom poslodavcu nisu bitni samo vaši podaci, već i vaših najbližih srodnika. Pretpostavka je da, ako je više nezaposlenih lica u jednoj porodici, kandidat iz takve porodice ima prioritet.
Poslodavce zanima i vaše obrazovanje, da li ste trenutno prijavljeni na birou rada, za koju vrstu posla ste zainteresovani. Takođe i kakvo je vaše radno iskustvo – te je potrebno navesti naziv preduzeća u kojem ste radili, radno mesto, kao i period koji ste proveli u nekoj firmi, te razlog odlaska iz nje.
Ceni se – kod ovog poslodavca – i poznavanje rada na računaru, a treba naznačiti ako govorite neki strani jezik. Ovog poslodavca, konkretno, koji se bavi proizvodnjom i pripremom peciva, zanima, ako želite da aplicirate za posao u njegovoj kompaniji, da li ste pušač, da li imate vozačku dozvolu (i koja kategorija je u pitanju).
Potrebno je da navedete vaše vrline i mane, kao i zbog čega želite da radite u ovom preduzeću. Poslednje pitanje je „kojoj platom biste bili zadovoljni“.
