VRANJE – Evropa godišnje gubi milijardu tona plodnog zemljišta zbog degradacije, a najteži oblik degradacije predstavlja dezertifikacija zemljišta. Degradacija zemljišta pogađa različite delove Srbije, a dezertifikacija, kao najteži oblik, karakteristična je za jug i jugoistok zemlje. U suvim područjima jugoistočne Srbije, u kojima česte bujice odnose gornji, plodni sloj zemljišta, sve brže dolazi do dezertifikacije i pucanja zemljišta, piše portal Klima 101.
Naime, iako možda nemamo dramatične peščane oluje, jugoistočna Srbija je prepoznata kao ‘žarište’ dezertifikacije zemljišta kod nas – ističe autorka teksta, dr Vesela Tanasković Gassner.
Karakteristično erozivno zemljište Nišavskog okruga, kao i sve učestalija pojava bujica, povećana za 400 odsto od 1980. godine, dovode do dezertifikacije – „tihog ubice naše plodnosti“.
„Svako ko živi u Nišavskom okrugu, ili južnije, može da posvedoči o sve dužim, sušnijim letima, o požarima, o bujičnim poplavama koje odnose zemlju jer nema šta da je zadrži, i o poljoprivrednicima koji se danas bore da ostvare prinose koje su imali njihovi preci“ – dodaje Tanasković Gassner.
Degradacija i dezertifikacija – „opaki“ problemi
Borba protiv degradacije i dezertifikacije zemljišta nije jedan, izolovan, čin, već su u pitanju problemi koji su svetski prepoznati kao „opaki“ problemi. To su „sistemski problemi koji zahtevaju sistemske odgovore“.
Samo sađenje drveta neće rešiti problem, iako je pošumljavanje ključan deo borbe protiv degradacije i dezertifikacije.
Oporavak zemljišta kroz prakse regenerativne poljoprivrede način je vraćanja života u zemljište i sprečavanja degradacije zemljišta. Ove promene podrazumevaju smanjenje korišćenja pesticida i drugih preparata, kao i njihovo potpuno odbacivanje.
„Ovakve promene su teške. Poljoprivrednik ne može sam. Ne može sam ni naučnik iz laboratorije, već je potrebna saradnja. Za jug Srbije, možda i najznačajnija karika u ovom lancu je pametno sakupljanje vode na nivou pejzaža. To postižemo preko konturnih linija i hugelkultura, koje vodu zadržavaju i usmeravaju tamo gde je potrebna. Na mikroplanu, ovo podrazumeva sakupljanje vode oko samih stabala formiranjem ‘polumeseca’ ili drugih oblika zemljišta, kako bismo sačuvali svaku dragocenu kap kiše“ – ističe Tanasković Gassner.
Žive laboratorije u Evropskoj uniji
Evropska unija (UN) počela je sa finansiranjem projekta zajedničkog pronalaženja rešenja za „opake“ probleme „GOV4ALL“, kroz takozvane „žive laboratorije“, kojih u projektu trenutno ima pet.
„Živa laboratorija“ za zemljište je lokacija gde poljoprivrednici, istraživači, lokalne kompanije, nevladine organizacije, opštinske uprave i građani zajedno rade na rešavanju konkretnog problema koji pogađa zemljište u toj regiji.
„To je ‘test kuhinja’ u stvarnom svetu. Naučnici donose znanje, farmeri iskustvo, i zajedno testiramo šta funkcioniše – koja sorta bolje podnosi sušu. Kako kompostiranje na nivou sela može smanjiti otpad i nahraniti zemlju? Kako da neki novi poslovni model, poput restorana ‘od farme do stola’, podrži lokalne farme i proizvođače?“ – piše Tanasković Gassner.
Dve laboratorije nalaze se u Grčkoj, dve u Španiji i jedna na jugu Francuske. Dezertifikacija i suša glavni su problemi koje ove laboratorije nastoje da reše.
„Živa laboratorija“ u Nišu?
Vesela Tanasković Gassner planira da pokrene inicijativu za osnivanje naredne „žive laboratorije“ u Srbiji, u bioregionu reke Nišave. „Bioregion“ je geografsko područje definisano svojim jedinstvenim prirodnim karakteristikama, poput klime, tipova zemljišta, biljnog i životinjskog sveta, pre nego veštačkim, političkim granicama.
Izbor ovog lokaliteta jeste upravo akutnost problema degradacije, suše i dezertifikacije zemljišta.
„U idealnom rezultatu, ‘živa laboratorija Nišava’ postaje centralna tačka. Mesto gde poljoprivrednik iz okoline Svrljiga, Bele Palanke, Pirota može da dođe i vidi tehniku pametnog sakupljanja kišnice na već postojećoj oglednoj farmi Afforest for Future u okolini Niša; gde restoran iz Niša može da se poveže direktno sa proizvođačima organskog povrća iz Gadžinog Hana; gde naučnici sa našeg Univerziteta u Nišu mogu da testiraju nove metode direktno na terenu, a ne samo u saksiji. To je mesto gde zajedno stvaramo rešenja koja su prilagođena našem podneblju i našim ljudima“ – ističe autorka.
Kako dalje navodi, pitanje zemljišta je „pitanje nacionalne bezbednosti“, jer hrana raste iz njega, a voda prolazi kroz zemljište. Agrošumarski sistem, takođe, prečišćava vazduh „efikasnije nego obične njive i monokulturalni voćnjaci“.
Promovisenjem „živih laboratorija“, smanjenjem birokratije, strateškom podrškom regenerativnoj poljoprivredi, kupovinom i uvođenjem normi – država može da pomogne očuvanju zemljišta, preporučuje se u tekstu.
„Zemljište jugoistočne Srbije je umorno, ali nije mrtvo. Vreme je da mu, svi zajedno, vratimo život“ – zaključila je Vesela Tanasković Gassner.
Prema podacima Ujedinjenih nacija (UN), skoro 40 odsto svetskog zemljišta je degradirano, dok u Evropi ova stopa iznosi i do 60 procenata.
View this post on Instagram
