Wow. Prosto, wow! Upravo odgledah prvu epizodu nove sezone „Crnog ogledala“, i sedim sam u tišini, kontemplirajući. Kao i nebrojeno puta od 2011. godine, kada je prvi put emitovana, ostavlja prejak utisak na mene; kao da ste upravo videli Isusa kako puši džoint…
Ma kakvi, ne samo da „moj prijatelj Hrist“ (pozdrav za T.B.F) mota cigaretu sumnjivog izgleda, već je i deli sa vama, e takav je osećaj; ovo je zaista masterpiece moderne kinematografije, i tu seriju ne možete prosto izbindžovati.
Bavi se modernim temama na jedan kompleksan i vrlo intelektualan način, da čak i platforma kao što je Netfliks (koja se proslavila na bindžovanju) mora da zastane i malo vrti onaj crveni znak u krug, da se sabere.
„Kako li sam dozvolila da se sprdaju sa mnom u mojoj seriji, misli se ta ista platforma, i to na račun forsirane inkluzije i fejk diverziteta koji tako dobro furam. Dobro, uvodni kadar je dobar, lepo smo počeli sa svim potrebnim sastojcima za Netfliks produkciju: Indijac, gej u suknji (pokrili smo i trans, dakle), hispano zajednica je zastupljena takođe, tu su invalidska kolica, afroamerikanaca nekoliko… Dakle, sve što je potrebno za dobar šou! A priča? Da, neki su se bunili da nam često fali priča…“
Iako ne na vrhuncu svoje moći i narativnog umeća, nova sezona Crnog ogledala ipak vraća seriji stari sjaj. Teme kojima se bavi su provokativne, podstiču na razmišljanje, i često ne možete da se odlučite da li ste upravo odgledali neku hardkor naučnu fantastiku, horor svakodnevice koji nam je na pragu ili tešku filozofiju upakovanu u format serije radi lakšeg konzumiranja.
Tako i ovog puta imamo u prvoj epizodi obrađen fenomen negativnog sadržaja koji povećava interakciju na društvenim mrežama, recimo (ako se pitate zašto čitate uvek loše vesti na portalima, dok dobrih nema ni za lek)… Vešto je upakovana priča o potencijalnoj upotrebi vaših podataka od velikih korporacija (čitaćete pažljivije svaki put kada se na mobilnom pojavi „I agree“, obećavam vam), kao i prisluškivanje radi lakšeg targetiranja proizvodima.
Epizoda na više slojeva razmatra psihologiju čoveka u modernim, nečovečanskim uslovima, i na svim tim slojevima gađa pravo u centar na kontroverzan i sirov način koji retko srećemo u vremenima lažne tolerancije i gandi-kritičara. A ako ste mislili da vas je Selma Hajek impresionirala svojim plesom u filmu „Od sumraka do svitanja“, sačekajte samo da je vidite u žutom a-la-Kill-Bill-fazon kombinezonu sa dubokim dekolteom, kako se penje uz pokretne stepenice… Ako ni to nije bilo dovoljno, razmislite kako bi uskoro mogli da završite, ako ne obuzdamo nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije; ako, recimo, neko reši da se uz pomoć AI igra sa vašim likom kroz digitalnu obradu (kao kada su Keri Fišer digli iz mrtvih delimično uz pomoć CGI, da još jednom odglumi princezu Leju u Ratovima zvezda, sećate se).
Možda se na čelu te kompanije nađe neko kome bi bilo smešno i marketinški isplatljivo da vas stavi na ekran i digitalno obradi, pa jedno veče ugledate sebe na televiziji kako imate oralni seks sa orangutanom (crno-ogledalski opis, ne moj, don’t shoot the messenger).
Eto. Nadam se da vam nisam previše spojlovao. Za sve vas koji niste dosad čuli za fenomen Crnog ogledala, pravog naslednika Zone sumraka za novi vek, pogledajte i ostale sezone. Svet (i vi sami) više neće biti isti. A ja odoh da još malo složim utiske, jer me čeka druga epizoda sutra… Dakle, u malim dozama. Da mi se ne smrkne previše.
