BEOGRAD – Vest o nestanku deteta sve uznemiri, većina korisnika društvenih mreža i medija u Srbiji, čim dobije informaciju o nestalom detetu, odmah je i podeli. Međutim, ne postoji jasno definisan i institucializovan sistem za hitno obaveštavanje javnosti kojim biste svuda oko sebe – u porukama mobilnih operatera, na TV i radio programima koji se odmah prekidaju, na digitalnim bilbordima koji bi emitovali proglas, na saobraćajnim obaveštenjima na auto-putu itd. videli informaciju o ugroženoj bezbednosti deteta i možda istom spasili život.
Kao najranjivija društvena grupa deca trpe fizičko, mentalno i emocionalno zlostavljanje sa kojim bez adekvatne, sistemske podrške ne mogu sama da se nose. Jedan od vidova nasilja nad decom sa kojim se Srbija suočava su otmice i godišnje u našoj zemlji nestane između 1.300 i 1.500 dece. Iako se u većini slučajeva radi o bežanju od kuće, ima i slučajeva otmice.
Kao jedan od efikasnih sistema pronalaska nestalog deteta u svetu, pored redovnog rada policije, pokazao se takozvani AMBER alert („Amber“ alarm), model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece.
Kada policija na osnovu nekoliko kriterujuma proceni da je za pronalazak deteta nophodan ovaj sistem, on se aktivira i odmah se, putem različitih medija (televizijskih i radio emisija, interneta, SMS poruka koje šalju operateri, ekranima na bankomatima, autoputevima, digitalnim bilbordima) i svuda gde se obaveštenje može postaviti, šalju obaveštenja kojima se građani masovno informišu o nestanku deteta i daju se sve neophodni detalji.
Ovaj mehanizam zvanično funkcioniše, sistemski je uređen i institucionalizovan u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, na Malti, u Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Najpre je uveden u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i nastao 1996. godine, nakon otmice i ubistva devetogodišnje Amber Hagerman, po kojoj je sistem i dobio ime. Zvanični akronim AMBER je skraćenica sistema America’s Missing: Broadcast Emergency Response (Nestali Amerike: Emitovanje hitne reakcije).
SAD-ov Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu beleži podatak o velikom procentu rešenih slučajeva:
„95% AMBER alert slučajeva se reši u roku od 72 sata.“ – stoji u saopštenju.
Ne samo što zvanično postoji i sistemski funkcioniše, već se deca pronalaze zahvaljujući dojavama građana koji se slučajno pronađu na mestu otmice ili zapaze u prolazu nešto što su čuli dok alert traje, te se i životi spašavaju.
U Srbiji ima inicijative, nema pomaka
U Srbiji postoji inicijativa za uvođenje ovakvog sistema, a svaka država ima slobodu da uvede svoje kriterijume u odnosu na potrebe koje proizilaze iz prakse. Prema istraživanju inicijatora, potraga se vrši za osobom mlađom od 18 godina kada postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta.
Potraga se pokreće kada postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete i kada postoje osnovne informacije o detetu, njegovom izgledu, garderobi itd. i sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta. Nepoznate okolnosti nestanka su takođe čest kriterijum.
Da bi se izbeglo širenje lažnih vesti i neproverenih informacija, kao i da bi se izbegao rizik da se situacija pogorša, ovakav sistem mora biti koordinisan od strane policije koja zapravo i oglašava alarm.
Kada se oglašava AMBER alert?
„Amber alert se ne objavljuje u svim slučajevima nestanaka dece, kako se javnost ne bi preplavljivala informacijama, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali na objave, a time bi ovaj mehanizam izgubio na korisnosti i značaju. U svakoj zemlji Alert se objavljuje veoma retko. Ukoliko pogledamo statistike nestanaka dece u Srbiji, gde je najveći broj dece koja su pobegla od kuće i nalaze se u periodu adolescencije, možemo da očekujemo da će se i u našoj zemlji veoma retko aktivirati. Iz tog razloga je neophodno jasno uspostaviti nedvosmislene i opravdane kriterijume po kojima se po kratkom postupku odlučuje da li određeni nestanak treba da bude objavljen u cilju alarmiranja najšire javnosti ili ne.“ – stoji u tekstu inicijative.
Ovo pitanje je u Srbiji bilo aktuelno pre početka epidemije virusa COVID-19 i u medijima je bilo informacija da će krajem aprila 2020. godine inicijativa biti prihvaćena i da će država uvesti ovaj sistem. Međutim, i do danas nema pomaka.
