VRANJE / DIMITROVGRAD – Od 14 opština i gradova u jugoistočnoj Srbiji, koje su obuhvaćene istraživanjem portala Slobodna reč, samo u jednoj postoji važeći Lokalni antikorupcijski plan (LAP), dokument koji donosi sama lokalna samouprava a koji ima za cilj da smanji mogućnost korupcije u njenom i radu drugih javnih tela na njenoj teritoriji. Lokalni antikorupcijski forum (LAF), telo zaduženo za realizaciju mera LAP-a, nije formirala niti jedna od ovih 14 lokalnih samouprava.
Predmet istraživanja su sledeće lokalne samouprave: iz Pčinjskog okruga – Vranje, Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Bujanovac i Preševo, a iz ostalih okruga – Niš, Leskovac, Vlasotince, Pirot, Dimitrovgrad, Blace i Prokuplje. Od svih ovih opština i gradova samo Dimitrovgrad ima važeći LAP.
„Papirnata borba protiv korupcije“
Zoran Gavrilović, antikorupcijski stručnjak i sociolog, za Slobodnu reč kaže da ovakvi podaci i ne treba da čude, uizmajući u obzir političke prilike u Srbiji.
„Tamo gde, politički, nije dominantna jedna stranka, tu je moguće boriti se protiv korupcije. Tamo gde jedna stranka zarobi sve institucije – tu nema nikakve borbe. Srpska napredna stranka (SNS) ima političku dominaciju. I oni su mogli da odbijaju da se bore protiv korupcije. A sada, kada se sistem poprilično ljulja, mislim da je sada šansa da ta borba bude efikasnija. Očito da, sem Dimitrovgrada, nije bilo volje i želje da se to uradi“ – smatra Gavrilović.
Ove podatke moramo posmatrati na dva nivoa, objašnjava on.
„Jedan je globalni, odnosno državno-republički, gde nemamo borbu protiv korupcije. Odnosno, imamo ‘korumpiranu’ borbu protiv korupcije. To znači da se donose dokumenti i prave institucije sa idejom da te institucije i dokumenti ne budu u funkciji borbe protiv korupcije. Oni samo formalno postoje. Srbija ima sve donete zakone, ima sve institucije za borbu protiv korupcije. A smi smo, po tom pitanju, pretposlednja zemlja od svih na prostoru Zapadnog Balkana“ – smatra naš sagovornik.
Drugi nivo je lokalni.
„A zašto je bitan lokalni nivo? Na republičkom nivou su, koliko-toliko, ‘upaljena svetla’. A lokalni nivo je, i dalje, ostao ‘u mraku’, tako da su lokalne samouprave neka vrsta ‘podruma za korupciju’. Srbija je zemlja koja je sistemski korumpirana, a u tom slučaju promene je neophodno sprovesti sa najnižih nivoa. Da nalazimo ljude od integriteta i da krenemo u borbu protiv korupcije“ – mišljenja je Gavrilović.
Kako dodaje, velika većina gradova i opština u Srbiji – što se može videti u statistici Agencije za sprečavanje korupcije (ASK) – usvojila je planove, LAP-ove, jer „planovi ništa ne koštaju“.
„Zato mi imamo tu ‘papirnatu’ borbu protiv korupcije. Ali tela, odnosno LAF-ove, neće da usvoje. Jer kad bi tela usvojili, desilo bi se da bi neka tela krenula nešto i da rade“ – objašnjava ovaj antikorupcijski stručnjak.
Na pitanje o tome na koji se način, u lokalnim samoupravama u kojima postoji LAP, prati da li se propisane mere iz LAP-a sprovode, Gavrilović odgovara da to radi – telo za praćenje primene.
„Postoji osoba koja je zadužena za koordinaciju primene, i postoji telo, sastavljeno od članova koji nisu članovi stranaka, koji nisu zaposleni u lokalnoj samoupravi, koji se biraju na konkursu, koji to nadziru. A problem je što imate mehanizam koji stoji samo na papiru a, u stvari, ne postoji“ – smatra Zoran Gavrilović.
Navodi primer Loznice koja nije želela da napravili lokalno telo za borbu protiv korupcije.
„U Loznici ljudi uopšte nisu hteli da naprave lokalno telo za borbu protiv korupcije. Zašto pominjem Loznicu? Zato što bi se sprečilo mnogo toga oko Rio Tinta, kroz taj lokalni plan za borbu protiv korupcije. Jer tamo imate javne rasprave, imate javno-privatna partnerstva… U LAP-u ima mehanizama koje štite integritet lokalne samouprave“ – kaže Gavrilović.
Prema njegovim rečima, ne možete se protiv korupcije boriti „u bolesnom društvu“.
„Prvo morate da ga ozdravite. Kako? Tako što ćete da unapredite profesionalni i građanski integritet. Borci protiv korupcije ne mogu biti ljudi koji su u korumpiranim antikorupcijskim telima, nego ljudi koji su deo slobodnih profesija i civilnog društva. Oni imaju integritet, profesionalni i građanski, da to pokrenu“ – kaže Gavrilović.
On navodi da su u LAP-u, u tom dokumentu, svi ključni mehanizmi za borbu protiv korupcije.
„Sve je tu što vam treba. Imate plan koji ima 17 oblasti. U tih 17 oblasti su vam i javne rasprave, i zaštita uzbunjivača, i sukob interesa, i javne nabavke, i javno-privatna partnerstva, i imovina, i trošenje budžeta, i trošenje novca na lokalne medije… Imate oblast 10, u kojoj se kontroliše kako se daje novac medijima. Radi se i evaluacija medijskih sadržaja. Imate i oblast o tome kako se deli novac nevladinim i humanitarnim organizacijama. Sve ono što je rizik, a vezano je za korupciju, vi to imate. Ako lokalna samouprava proceni da joj je neka oblast rizična, recimo Poreska uprava, mora da je stavi u LAP. I da napravi mere“ – priča sagovornik Slobodne reči.
Gavrilović dodaje da postoje dva nivoa borbe protiv korupcije: represija i prevencija.
„Ovo su tzv. preventivni mehanizmi, gde vi, putem etičkih mehanizama – a to su planovi integriteta i etička pravila – prevenirate da se desi korupcija. Sve ovo jeste prevencija. Druga stvar, imate telo koje to nadzire i imate telo kojem građani mogu da se obrate i kao uzbunjivači, i da dobiju njihovu podršku“ – objašnjava Gavrilović.
Donošenje LAP-a, potom i formiranje LAF-a, nije zakonom definisana obaveza od strane lokalne samouprave – objašnjava Gavrilović – ali tu postoji jedna „začkoljica“.
„Ta obaveza nije zakonom definisana, ali je definisana našim ugovorom o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU). Mi ne možemo da zatvorimo Poglavlje 23 dok ne budemo imali mehanizme za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou. Ako to ne izguramo, nećemo ući u EU“ – objašnjava ovaj antikorupcijski stručnjak.
Na osnovu svog dosadašnjeg profesionalnog iskustva, Gavrilović ističe da se lokalni planovi za borbu protiv korupcije često prepisuju.
„Čak su neki gradovi i opštine imali nazive u svojim dokumentima opština i gradova iz kojih su prepisali lokalne planove za borbu protiv korupcije. Vi uzmete plan opštine X, i vidite da je u njihovom dokumentu opština Y od koje su oni prepisali. To je sve neozbiljno, jer nemate stvarnu želju i volju za borbu protiv korupcije na državnom nivou“ – ističe Gavrilović.
Nema borbe protiv korupcije bez lokalnih medija, istraživačkih novinara i civilnog društva, zaključuje sagovornik Slobodne reči.
„Jedino oni drže ‘upaljeno svetlo’. Državna tela se ne bore protiv korupcije. Nekad je to radio Savet za borbu protiv korupcije, gde sam i ja radio dok je tu bila i pokojna Verica Barać. Jako je bitna javnost tamo gde nemate vladavinu prava i integritet institucija“ – zaključuje Zoran Gavrilović.
„Pravosuđe je ključno“
Radoman Irić, izabrani član LAF-a u Vranju koji se, kako kaže – iz nepoznatih razloga – nikada nije sastao, ističe da je razlog nepostojanja LAP-ova i LAF-ova u lokalnim samoupravama taj što – od 174 opštine u Srbiji, samo u jednoj SNS nije na vlasti.
„To je Medijana u Nišu. Tim lokalnim samoupravama nije interes da oni sami, među sobom, pronađu lopova i kriminalca. Neophodno je da lokalne samouprave imaju izrađen LAP zato što je Srbija ogrezla u kriminal. I ako išta u ovoj zemlji trenutno treba rešavati, treba rešavati pitanje kriminala. Stranka na vlasti više ne zna šta će sa parama koje je pokrala od srpskog naroda. Nema jednog tendera koji nije namešten“ – kaže Irić.
Prema njegovim rečima, ključni mehanizam za borbu protiv korupcije je – pravosuđe.
„Ključni mehanizam je da pravosuđe, napokon, počne da radi svoj posao. Nema drugog. To je ključ koji otvara svaku bravu“ – ističe Irić.
Zaključuje da su LAF-ovi zasnovani „na vrlo temeljitim dokumentima i pravilima igre“.
„Uz malo dobre volje vlasti, taj bi mehanizam bio izuzetno efikasan i koristan – kako bi se, u svakoj lokalnoj sredini, pronašli kriminalci i da se društvo oslobodi tog zla“ – objašnjava Radoman Irić.
Ova aktivnost se sprovodi u okviru projekta „Sinergijom protiv korupcije“ koji realizuje portal „Slobodna reč“. Projekat je deo programa malih grantova SELDI u okviru projekta Civilno društvo za dobro upravljanje i borbu protiv korupcije u Jugoistočnoj Evropi: jačanje kapaciteta za zagovaranje zasnovano na dokazima, uticaj na politike i uključivanje građana (SELDI.net), koji finansira Evropska unija. Sadržaj je isključiva odgovornost portala „Slobodna reč“ i ne odražava nužno stavove Evropske unije ili SELDI.net.
