VRANJE – Nakon stravične tragedije u Kočanima, ljudima koji su bili gosti na veseljima poslednjih dana pirotehnika često izaziva neprijatna osećanja. Iskustvo sagovornika portala Slobodna reč, koji je licencirani rukovalac i distributer pirotehničkih proizvoda, pokazuje da prevencija i zaštita od požara u lokalnim ugostiteljskim objektima u kojima se organizuju proslave odlično funkcioniše, a kontrolu vrši jedna od uprava Sektora za vanredne situacije.
O tome koliko pažnje vlasnici ugostiteljskih objekata, u kojima se organizuju privatna veselja, obraćaju na propise i mere zaštite od požara – građani intenzivno razmišljaju od velike tragedije koja se dogodila u Kočanima u Severnoj Makedoniji, kada je, usled požara u diskoteci „Puls“, u noći između 15. i 16. marta, nastradalo najmanje 59 ljudi, a povređeno više od 190 – podaci su MUP-a Severne Makedonije.
Licencirani rukovalac i distributer pirotehničkih proizvoda za Slobodnu reč kaže da upotrebu pirotehnike na privatnim događajima u Vranju reguliše Sektor za vanredne situacije, odnosno uprava, u okviru ovog sektora, koja se bavi prevencijom zaštite od požara.
„Mislim da ta prevencija zaštite od požara u Vranju odlično funkcioniše. Ali je počelo tako da funkcioniše tek posle dve tragedije u Novom Sadu, pre petnaestak godina. Kod nas je bila ista situacija kao sada u Severnoj Makedoniji. U Vranju je sada mnogo teško da bilo koja diskoteka dobije dozvolu za rad, upravo zbog tih mera zaštite od požara“ – rekao je sagovornik Slobodne reči.
„I šibica može da napravi haos“
Onda je naveo šta sve – od tih sigurnosnih i mera prevencije – mora da poseduje ugostiteljski objekat da bi se u njemu mogla koristiti pirotehnička sredstva na privatnim događajima – na venčanjima, krštenjima, rođendanima i sličnim prigodama.
„Mora da postoji sistem dojava požara, one prskalice koje automatski reaguju na dim i na toplotu. Čim se javi toplota veća od 55 ili 60 stepeni, aparat odmah reaguje. Svaki objekat mora da ima – plan evakuacije, projekat bezbednosti, projekat struje, projekat dojave od požara“ – dodao je on.
Kako je naglasio, da bi jedan restoran – ili bilo koji drugi ugostiteljski objekat u kojem se održavaju privatna veselja – dobio dozvolu, pre svega zbog zaštite od požara, on mora da prođe niz tehničkih provera. Sektor za vanredne situacija daje saglasnost da je objekat bezbedan, ili predlaže mere koje vlasnik treba da ispuni da bi se ti uslovi boravka i bezbednosti u tom objektu podigli na najviši nivo, kako bi dobio dozvolu za korišćenje pirotehnike.
Naš sagovornik je objasnio kakva je procedura kada je nekome potrebna pirotehnika za privatan događaj.
„U 99 odsto slučajeva ide direktan kontakt sa naručiocima posla, odnosno mladencima ili organizatorima drugih tipova veselja. Tako da su vlasnici restorana skroz izopšteni iz toga. Oni su dužni da obezbede prostor koji je, kao takav, pogodan za održavanje velikih skupova“ – dodao je naš sagovornik.
U Srbiji se, prema njegovim rečima, promet pirotehnike vrši na mnogo kompleksan način.
„Bilo koji pirotehnički proizvod, prilikom uvoza, mora da prođe proveru Državne bezbednosti. Ona uzme taj proizvod, aktivira ga i, na osnovu toga, donese odluku u koju kategoriju, odnosno u koji razred se on svrstava. Kao takav se stavlja u slobodnu prodaju ili se nameni samo za pofesionalne izvođače“ – objasnio je.
Na pitanje ko je odgovoran ukoliko izbije požar u nekom ugostiteljskom objektu – da li krivicu snosi vlasnik objekta, ili pirotehnički proizvodi i oni koji njima nestručno rukuju – odgovorio je da „kada su urađene sve mere prevencije zaštite od požara, i kada pirotehnikom rukuju stručna lica – nema šanse da se desi ono što se desilo u Kočanima ili, onda, u Novom Sadu“.
„Na osnovu veličine objekta određuje se broj vrata – da li će da budu dva, tri ili više izlaza. Vrata objekta treba da se otvaraju ka spolja, ka ulici, a ne ka unutra. Kad krene stampedo, da mogu ljudi da izađu. Ako se vrata otvaraju ka unutra, čovek krene da ih otvara, ali ga masa gura i on ne može da ih otvori, ne može da izađe“ – objasnio je on.
Smatra da je „korupcija“ dovela do tragedije koja se dogodila u diskoteci „Puls“ u Kočanima.
„U Severnoj Makedoniji je, mislim, samo korupcija dovela do ovoga. Kod nas je prevencija zaštite od požara je na mnogo višem nivou. Da li su izdali dozvolu onoj diskoteci, ne znam, ali taj objekat, definitivno, nije trebalo da funkcioniše“ – rekao je naš sagovornik.
Licencu – objasnio je – treba da imaju i oni koji pirotehnička sredstva prodaju, i oni koji njima rukuju na veseljima.
„Da bi se posedovala licenca, mora da se prođe mnogo dugačak put. Da biste dobili tu licencu, da možete da rukuje i distribuirate pirotehniku, morate da prođete i obuku za vatrogasca – kako biste mogli preventivno da delujete, a, ako se desi požar, da delujete i praktično. A da li neko radi bez licence, to kontroliše Sektor za vanredne situacije. Oni su jedino telo koje se bavi prevencijom zaštite od požara i koje brine o bezbednosti ljudi na većim skupovima“ – naglasio je on.
Pirotehnička sredstva dele se, prema njegovim rečima, u razrede i kategorije.
„U zavisnosti od kategorije i razreda, određeni događaj se prijavi ili se ne prijavi Sektoru za vanredne situacije. Vatrometi se prijavljuju sedam dana pre događaja. Podnese se zahtev, odnese se skica i naznači mesto odakle se planira izvođenje vatrometa. Onda se podnese spisak materijala koji se koristi – da li je materijal prošao provere od strane Državne bezbednosti da može da se stavi u promet, da je bezbedan za korišćenje. Službeno lice iz Sektora za vanredne situacije, potom, izađe na lice mesta i odluči da li je bezbedno ili nije, pa dobiješ ili ne dobiješ dozvolu za korišćenje“ – objasnio je naš sagovornik.
Rekao je da je to pirotehničko sredstvo, koje je izazvalo požar u diskoteci u Kočanima – najnižeg razreda.
„To je pirotehnika najnižeg razreda – klasa 1.1. To je prskalica obična, onaj vatromet za tortu. Možda je i šibica opasnija od toga. To što je korišćeno u Kočanima je scenski efekat koji se koristi na bini. Te varnice su vrlo bezopasne – toliko da može ruka da se drži iznad njih i ne oseća se nikakva toplota. Postavlja se pitanje kvaliteta proizvoda, kao i gde je on nabavljen“ – istakao je on.
Prema njegovim rečima, objekat te diskoteke u Severnoj Makedoniji nije bio bezbedan.
„Jeste to pirotehničko sredstvo izazavalo požar, ali bi ga, siguran sam, izazvala i cigareta. Objekat, jednostavno, nije bio bezbedan i nije smeo da dobije dozvolu za rad, pod uslovom da ju je, uopšte, imao. Po mom mišljenju, a vidim i čitam na portalima da ljudi dele moje mišljenje – zakazala je ta prevencija zaštite od požara. Ili taj objekat uopšte nije imao upotrebnu dozvolu za takvu delatnost“ – obrazložio je sagovornik Slobodne reči.
Kako je istakao, upotreba bilo kog pirotehničkog proizvoda nosi neki rizik, ali „ako se nepravilno koristi, i zrno šibice može da napravi haos“.
„Važno je da ne satanizujemo pirotehniku, posmatrajući sve samo kroz ovo iskustvo iz Kočana koje je, svakako, velika, neopisiva tragedija. Pirotehnika je proizvod koji ima ulogu da događaj učini glamuroznijim. Kad se ovlašćeno i stručno lice bavi time, i kada je objekat bezbedan, to izgleda fenomenalno i ne postoji nikakva opasnost po prisutne na tom veselju“ – kazao je naš sagovornik.
U evropskim državama najviše novca se ulaže u prevenciju zaštite od požara, dodao je.
„U bilo kom objektu, koji može da primi veliki broj ljudi, mora da se uradi prevencija zaštite od požara. U suprotnom, dese se ovakve tragedije. Akcenat treba da bude na bezbednosti. Mnogo je loše što mi, tek nakon neke tragedije i lošeg iskustva, vadimo pouke. Treba preventivno da se deluje“ – rekao je on.
A, da bi se zadovoljile te forme prevencije zaštite od požara u ugostiteljskim objektima – to sve mnogo košta, objasnio je sagovornik Slobodne reči.
„Uopšte nije jeftino da se jedan objekat obezbedi merama. Dozvole su najmanji problem, nije to skupo. Mora da se angažuje lice koje ima firmu, odnosno licencu da može da radi elektroprojekat. Mora da se odradi vatrootpornost tog objekta, da se utvrdi da plamen ne može tek tako da reaguje kao što je to bio slučaj u diskoteci u Kočanima. I vlasnicima je u interesu da se ne desi požar, jer su uložili mnogo para. Svi objekti u Vranju su u skladu sa zakonom, mogu to da potvrdim jer ih obilazim, pa znam“ – istakao je naš sagovornik.
Ove objekte pripadnici Sektora za vanredne situacije redovno kontorlišu, istakao je naš sagovornik.
„Oni prolaze proveru na svakih šest meseci ili godinu dana, nisam siguran. To radi ta uprava Sektora za vanredne situacije koja se bavi prevencijom zaštite od požara. Odu u objekat i izvrše proveru – da li su PP aparati ispitani na šest meseci, da li je ispitana hidrantska mreža. Bilo koji objekat, u kojem se održava neki privatni događaj, mora da ima lice koje je zaduženo za protivpožarnu zaštitu, mora da ima određene alate i oruđa da deluje. Mora da ima sekiru ili pijuk, da se razbiju vrata ili nešto drugo. Na osnovu kvadrature donosi se odluka koliko PP aparata treba da bude u objektu“ – naglasio je.
„Zakon donet u vreme kada nije postojao vatromet“
U toku je – prema njegovim rečima – izrada novog Zakona o pirotehnici.
„Naš zakon je iz 1984. godine, donet u vreme kad nije postojao vatromet. A objedinjen je sa Zakonom o oružju i municiji. U toku je izrada novog Zakona o pirotehnici, a plan je da se on sad raščlani, da se Zakon o oružju i municiji digne na najviši mogući stepen posle Ribnikara, i da se odvoji Zakon o pirotehnici, jer to postaje skroz druga branša“ – zaključio je naš sagovornik.
Po ovom zakonu – Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima („Sl. glasnik SRS“, br. 44/77, 45/85 i 18/89 i „Sl. glasnik RS“, br. 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 – dr. zakon i 54/2015 – dr. zakon), pirotehnički proizvodi spadaju u „eksplozivne materije“.
Pirotehničkim proizvodima smatraju se – kako se navodi u članu 3 ovog zakona – sredstva koja se upotrebljavaju za vatromete, protivgradne rakete i druge rakete koje se koriste u naučne, privredne i druge svrhe, kao i predmeti koji sadrže eksplozivne sastojke, prskave sastojke sa dejstvom eksploziva ili druge sastojke, koji služe za postizanje efekata razaranja, vatre, svetlosti, pucanja ili dima.
MUP BEZ ODGOVORA
Kako nadležni kontrolišu upotrebu pirotehnike na događajima u Vranju pokušali smo da saznamo od Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). Novinari portala Slobodna reč poslali su MUP-u zvaničan upit na imejl – u sredu, 19. marta – što je, inače, praksa ovog ministarstva, kako bismo dobili saglasnost i kontakt sagovornika za kojeg procene da bi bio stručan da kaže nešto više o ovoj temi i ustupi nam podatke sa terena.
Međutim, do objavljivanja ovog teksta, iz MUP-a nije bilo odgovora.
Iz nezvaničnog razgovora sa sagovornicima koji su deo industrije proslava, saznajemo da ove usluge vrše i ljudi bez licence čiji tokovi nabavke pirotehničkih sredstava nisu legalni, što otvara prostor da nešto krene po zlu, ali i za izbegavanje odgovornosti u tom slučaju.
DVE TRAGEDIJE U NOVOM SADU: U POŽARIMA STRADALO 14 LJUDI
U Novom Sadu su se, 2008. i 2012. godine, dogodile dve tragedije u kojima je – kako su pisali mediji – 14 mladih ljudi stradalo, prilikom požara u kafeu „Laundž“ i, četiri godine kasnije, u diskoteci „Kontrast“.
U kafiću „Laundž“ je, 17. februara 2008, stradalo osmoro mladih. Istraga je utvrdila da nije postojala protivpožarna zaštita, i da je objekat imao samo jedan izlaz.
Požar u diskoteci „Kontrast“ dogodio se 1. aprila 2012, kako je utvrđeno, zbog loših elektroinstalacija. Tom prilikom je stradalo šest osoba.
