fbpx
24.3 C
Vranje
petak, 19.07.2024

KZM: Treba više raditi na položaju LGBT+ mladih u Vranju

Odabrani članci

Dejana Cvetković
Dejana Cvetković
Freelance novinarka iz Vranja i bivša saradnica portala.

VRANJE –  Iza obeležavanja još jednog Dana mladih (12. avgust), isti ti mladi u Vranju u trećoj deceniji 21. veka suočeni su sa rodno zasnovanim predrasudama koje mogu da dovedu i do nasilja, napadima zbog seksualnog ili rodnog identiteta, ejdžizmom, rigidnom sredinom iz koje žele da odu, ili pak odluče da se „utope“ u nju, nedostatkom kulturnih dešavanja po njihovoj meri, nemanjem posla i prilike da se bave onim za šta su se obrazovali. Sve su to razlozi zbog čega napuštaju Vranje, smatraju akterke i akteri lokalne omladinske politike koji za portal Slobodna reč govore o tome koliko se i da li se ulaže snage da ovaj grad bude po meri mladih.

Za naš portal govore programska direktorka lokalnog Udruženja građana Naš svet, naša pravila Emilija Milenković, predsednik Aktivista iz komšiluka Uroš Ilić, predsednica Saveta za mlade Marija Mitić i koordinator Kancelarije za mlade Luka Trajković.

Milenković smatra da u našoj kulturi i mentalitetu ne postoji tradicija aktivizma, te da među mladima u Vranju nema aktivističkog duha.

„Mladima nisu bliske teme omladinske politike, ekoloških problema jer misle da ne utiču na njih i ne doživljavaju to kao lokalni problem“ – smatra ona.

Ilić iz Aktivista takođe smatra da nema aktivističke kulture među mladima, ali da se to može popraviti kreiranjem sadržaja koji je njima potreban. Udruženje koje on vodi dobilo je Erasmus projekat „Vranje čuje mlade“, u okviru kog bi trebalo da se održi razgovor mladih sa gradonačelnikom, po uzoru na ono što KOMS radi na nacionalnom nivou, kada organizuje razgovore sa predsednikom/predsednicom Vlade Srbije. Prema njegovim očekivanjima, to će se desiti u novembru, a mladi će biti u prilici da saznaju ko su donosioci odluka u gradu, šta oni sami mogu da urade i gde im je mesto u društvu kao aktivnim građanima/građankama.

„Početkom novembra će 18 mladih iz Vranja, starosti između 15 i 30 godina, imati priliku da sedam dana u Sremskim Karlovcima uče o omladinskoj politici, sistemu donošenja odluka, o pravima mladih i mogućnostima za delovanje“ – navodi Ilić.

UG „Naš svet, naša pravila“ ima u planu organizovanje „Akademije omladinskog aktivizma za mlade“ u Vranju na kojoj će učiti o omladinskoj politici i aktivizmu. Takođe, otvaraju kancelariju i otvoren im je konkurs za dve nove mlade osobe u timu. Osnovali su i „Aktivističku mrežu“ koja broji oko 20 članova, kojoj mogu da se priduže mladi. Kako dodaju, plan im je da rade više u Pčinjskom okrugu, da uključe Bujanovac i Vladičin Han.

„Jug nam je bitan, želimo da krenemo od ‘našeg dvorišta’ i da se širimo. Želimo da pokažemo mladima da samoorganizovanje na lokalnom nivou može da bude uspešno i pored svih prepreka kao što su slaba finansijska podrška“ – navodi Milenković.

U međuvremenu, Kancelarija za mlade i Savet za mlade čiji je osnivač Grad imaju u planu da ponovo pokrenu Savetovalište za mlade koje je ranije funkcionisalo u sklopu Doma zdravlja, jer se, prema rečima predsednice Saveta za mlade Marije Mitić, posle vanrednog stanja pojačala anksioznost kod mladih:

„Voleli bismo da radimo na prevenciji mentalnog zdravlja, da se upoznaju sa psihološkim terminima i da mogu da prepoznaju i da se na vreme obrate za pomoć“ – rekla je mitić.

KZM: Treba više raditi na položaju LGBT+ mladih u Vranju

Luka Trajković iz KZM-a komentarišući rezultate istraživanja o položaju LGBT+ mladih u Vranju kaže da ima želju da učini nešto po tom pitanju i da Kancelarija podržava sve mlade bez obzira na različitosti među njima ali da do sada nisu imali tribine sa fokusom na ovu kategoriju mladih i pored namere zbog „osetljivosti teme u ovoj sredini“.

„Najveći problem je pronalazak ljudi koji bi radili sa mladima na edukaciji i razbijanju predrasuda“ – kaže Trajković i dodaje da će se potruditi da u narednom periodu nađe način da se održi radionica na ovu temu.

Istraživanje KOMS-a iz 2021. koje će biti ponovljeno i ove godine prema rečima Milenković pokazuje da u Vranju 14 odsto mladih smatra da briga o kući i porodici treba da bude posao žene, 30 odsto mladih da postoje poslovi koji nisu „prikladni“ za žene, a svaka četvrta mlada osoba da u slučajevima silovanja postoji krivica žene.

„Imamo problem sa patrijarhalnom sredinom, oni koji to prepoznaju jedva čekaju da odu iz nje a oni koji još uvek nisu svesni toga podležu pod uticaj takve sredina. Mislim da se mladi opiru patrijarhalnom društvu i da su svesni koliko je ono toksično“ – objašnjava Milenković.

Kroz rad udruženja potencirali su i društveno odgovorno pozorište u kojem su se bavili ovim temama, a u pripremi su učestvovali i studenti/kinje i učenici/ce osnovnih škola. Radi se o predstavama koje su se bavile temama poput ekologije i seksizma.

KZM je takođe prepoznala ovaj problem i bavi se temama rodne ravnopravnosti, kroz osvešćivanje seksizma na radionicama sa mladima.

Milenković objašnjava da je potrebno odgovoriti na potrebe svih mladih, da su po definiciji ljudi od 15 – 30 godina i da to nije jedna grupa koju možemo da svedemo u jednu reč.

„To su srednjoškolci od 15 – 19, studenti od 19 – 24, to su i ljudi od 25 koji imaju porodice i decu i svi oni imaju različite potrebe. Ovaj grad ne pruža ništa sem noćnih izlazaka, a grad koji ne ulaže u mlade ostaje bez njih“ – kaže Milenković.

Uroš Ilić, kordinator UG „Aktivisti iz komšiluka“ kaže da je siguran da u upravnim odborima javnih preduzeća nema mladih ljudi, kao i u ustanovama koje bi bile jedna od karika da se  sadržaj približi mladima.

„Super je da neko stariji kaže da nešto treba mladima ali koliko oni zapravo mogu da se stave u njihove cipele i da znaju šta im zaista treba. I to treba da se promeni, da se što više mladih pitaju“ – kaže Ilić.

Iz UG „Naš svet, naša pravila“ navode da se aktivizamom bave od 15-e godine i da su se mnogo puta u svom radu susreli sa ejdžizmom, odnosno diskriminacijom zbog godina. Neretko dobijaju komentare poput „Vi ste mladi, kakvo udruženje?“, koje ih demotiviše, umesto da dobiju institucionalnu podršku za ideje.

„Mladi znaju najbolje šta je njima potrebno, a društvo ne očekuje da su mladi aktivni i zreli i da mogu da reše svoje probleme“ – kaže Milenković.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -spot_img

Poslednji članci