Prođoše od tad mnoge godine, pojedoše ih Pekićevi skakavci, a biračkom telu je odavno potreban novi fiks grandioznosti, novi „projekat“ koji će sve rešiti, ne idu samo parole „za sve su krivi oni bivši“ … i voila! Evo vam litijum!
Kampanje Srpske napredne stranke za prve izbore na kojima će učestvovati pod tim imenom, odlično se sećam. Grešna mi duša i sam sam učestvovao u njoj, lokalno, da ne preterujem sa samoosuđivanjem. Ta kampanja je trajala tri i po godine i pored neizostavnog negativnog dela (ua žuti lopovi, ubi se Borise…) imala je i pozitivni deo, koji danas upadljivo manjka kod skoro čitave Vučićeve opozicije. Pozitivna kampanja se, u manjem delu, oslanjala na tzv. kancelariju za brze odgovore a u najvećem na Kanal: Dunav – Morava – Vardar – Solun. Priznajte da ste zaboravili na ovaj … nazovi, projekat!
Kako je ovaj projekat reklamiran za široke biračke mase? Projekat veka, milenijuma, koji će oživeti čitavu Srbiju, 20 milijardi kineskih para čekaju da budu posute po ovom kanalu da bi se ostvarilo proročanstvo Tarabića i žuti ljudi se konačno napili vode sa Morave, svi ćemo poludeti od para, samo kok* i ku*ve, nećemo znati šta radimo…
Naravno, SNS se pokazala nesposobnom za osnivanje obične kancelarije za brze odgovore ali su i sami bili dovoljno svesni da znaju da od ovog Kanala nema ni K, svi osim Tome Diplome, koji je još par godina umeo da ga pomene, da kaže kako će njegov prike Bačević, koga je poslao za ekselenciju u Peking da završi to sa „žutim ljudima“ i sve tako tiše i ređe…
Ne prođe ni par godina a teorija da prosečan birač u Srbiji ima dužinu pamćenja zlatne ribice, pokaza se kao apsolutno tačna. Veliki Mešetar shvatiše da je vreme da se uzvere na sam vrh i utoli potrebu podanika za velikim vođom, čežnjom rastrzajućom još od Slobe.
Ponovo je uz negativnu kampanju (ostaci bivšeg sistema, ua Mišković…) bilo potrebno i nešto grandiozno ohrabrujuće – Beograd na vodi! Bez plana, bez urbanista, bez struke, samo maketa, lex specialis i ista reklama: 3 milijarde arapskih para samo čekaju da sklonimo narkomane, pacove i šine, Beograd se gradi cela Srbija se podiže, svima poslovi, neverovatne zarade, ludilo od para, lambo i separe za sve…
Za razliku od zaumnog Kanala, Beograd na vođi bi izgrađen, tj. još uvek se gradi (dobro, reče Vožd do kraja 2016. će biti završen ali šta sad…), zauvek uništi savsku obalu prestonice, sterilan i beživotan zid od stakla i strukturnih fasada. Koliko je arapskih dolara ušlo na projektu? Niko ne zna! Nikome ne pada na pamet da polaže račune. Moja stručna procena je – nula, zero, krompir! BgH2O je najveća i najgenijalnija perionica novca od droge i oružja na svetu, no to je već opšte poznato. Koliko smo svi mi, građani, „dobri“ od ovog projekta? Isto onoliko koliko su Arapi uložili!
Prođoše od tad mnoge godine, pojedoše ih Pekićevi skakavci, a biračkom telu je odavno potreban novi fiks grandioznosti, novi „projekat“ koji će sve rešiti, ne idu samo parole „za sve su krivi oni bivši“ … i voila! Evo vam litijum! Reklamu, dapače, ne menjamo: Rio Tinto ulaže milijarde, Nemci čekaju naš litijum, Krlo kaže vratiće nam i Kosovo, loznički seljaci će poludeti od para, Moet će teći Jadrom… No, ovog puta su se javile i neke negativne eksternalije, što bi struka rekla, neka spaljena zemlja, neka sumporna kiselina, jalovina, kisele kiše, trovanja, mutacije, te ovaj najnoviji Deus ex machina slabo ide, ma koliko ga cela mafija gurala.
Hoće li nam po treći put prodati istu ciglu? Hoće li biračko telo ponovo, što bi rekli braća Hrvati, popušiti istu priču? Ako je sudeći po istraživanjima – teško (7 : 1 su mladi PROTIV), mada su se neki već postrojili u red i spremili cegere za maglu (1 : 1,5 su matori ZA). Ja se i dalje, naivno, nadam da smo malo odrasli, da ne verujemo više u Deda Mraza, da smo prepoznali Danajce i da znamo da nas jedna odluka, jedan projekat, jedan vođa, ne vade iz blata po kojem gazamo 35 godina!
