OBERHAUZEN / BEOGRAD / NIŠ – Vlasnici radnji u Oberhauzenu skraćuju radno vreme ili privremeno zaključavaju iznutra da bi otvorili samo kada mušterije vidljivo stoje ispred vrata, stoji u izveštaju policije u ovom nemačkom gradu, koji u poslednje vreme beleži porast kriminalnih aktivnosti izvršenih od strane dece i mladih. Među decom koja terorišu prodavce, bilo je i maloletnika iz Srbije. Njihova domovina se, u međuvremenu, suočava sa najdužom političkom krizom u ovom veku, represijom i normalizacijom nasilja i kriminala u javnom prostoru.
U poslednjih pet godina čak 11.630 dece i tinejdžera poreklom iz Srbije je u Nemačkoj bilo u sukobu sa zakonom, a jedno od najšokantnijih saznanja iz našeg istraživanja je podatak da 542 deteta među njima imaju manje od šest godina, kao i da među šestogodišnjacima i mlađima od njih ima onih koji su počinili seksualno nasilje.
Iz godine u godinu, slučajeva ima sve više. Tako je, na primer, u 2021. godini 1.868 srpske dece počinilo neki prestup u Nemačkoj, a taj broj je u 2023. godini bio za 50 odsto veći – 2.803 dece i tinejdžera srpskog porekla načinili su ukupno čak 10.306 prestupa. To su bile najčešće krađe, ugrožavanje imovine, prodaja i zloupotreba narkotika, ilegalna prodaja, fizički napadi, seksualno nasilje i sve češće krivična dela koja imaju veze sa dečijom pornografijom.
„Zabeleženo je da je petoro srpske dece koja su mlađa od šest godina tokom 2023. godine počinilo seksualno nasilje, odnosno distribuirali su, posedovali ili proizvodili dečiju pornografiju. U principu, moguće je da su slali ovakav sadržaj preko pametnih telefona, na primer, nesvesni ozbiljnosti i kriminalne prirode ovakvog prestupa“, rečeno nam je u Saveznoj kriminalističkoj policiji Nemačke.
Zvanična statistika u Srbiji takođe pokazuje sve gore stanje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela je u 2023. godini bio 2.598 i veći je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kristina Todorović, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) u Beogradu, koja ima iskustva u radu sa maloletnim delinkventima, kaže da se najčešće radi o povratnicima i o delima protiv imovine – krađe i razbojničke krađe, a česta su i krivična dela protiv zdravlja ljudi – neovlašćena upotreba opojnih droga.
„Ono što je problematično kao porast i to se neminovno mora dovesti u vezu sa digitalnim nasiljem jeste i broj krivičnih dela protiv života i tela, odnosno, seksualni delikti“ – ističe i dodaje da su u slučajevima dela protiv imovine, počinioci uglavnom deca bez roditeljskog staranja ili deca iz ugroženih društvenih grupa kao što su nacionalne manjine.
Kao i u Srbiji, za mlađe od 14 godina, u Nemačkoj nema krivične odgovornosti. Maloletnik je krivično odgovoran ako je u trenutku izvršenja krivičnog dela bio mentalno i moralno dovoljno zreo da prepozna da su postupci protivpravni i da bude svestan da čini krivično delo, podseća podseća nemačka advokatica makedonskog porekla specijalizovana za krivično pravo, Adrijana Blazevska Gictavidis, koja neretko ima klijente sa Balkana, jer pored makedonskog jezika, kako kaže, razume i „jugoslovenski“.
Ističe da uvek postoje slučajevi koji privuku veliku pažnju medija i navodi primer ubistva dece koje počini maloletnik, što pokreće diskusiju o tome da li bi starosna granica trebalo da se spusti.
„Sa mnogih stanovišta diskusije često nemaju suštinu, jer, prvo, veće kazne ili samo krivično pravo ne znače nužno manje kriminala. Studije to takođe dokazuju. To ne može i ne mora biti rešenje. Druga stvar je da je maloletničko pravo zasnovano na ideji vaspitanja. To je ono za šta maloletničko pravo služi. Nije u pitanju samo sankcija. Radi se o obrazovnom aspektu. A obrazovne mere mogu se primeniti i bez spuštanja starosne granice“, smatra naša sagovornica.
„Nismo prodavali drogu, prodavali smo manje količine marihuane. Dobro, ne baš manje…“
Artur (pravo ime poznato autorima teksta) više nije dete, ima 21 godinu, ali je iza rešetaka u Nemačkoj zbog stvari koje je radio kao adolescent. Majka mu je iz Srbije, a otac iz afričke zemlje. Bio je deo grupe koja je ukrala novac i oružje od narko dilera. Uhapšen je sa 17 godina, ali je dobio blažu kaznu zbog prvog prestupa – društveno-koristan rad, koji nije odradio. Nije se redovno ni javljao policiji. Osuđen je na 3 godine uslovno i 2 godine u zatvoru, ako učini neki prestup u međuvremenu. Činio je.
Ovaj momak nije odmah postao pljačkaš narko dilera. Kako kaže, počelo je od malih stvari, jer „odrastaš u okruženju u kome je normalno da samo uzmeš ono što ti reba a nemaš ga“.
„Hoćeš da kupiš patike – nekako ilegalno zaradiš za njih i za stvari koje svi ostali zapravo imaju, ali mi nismo imali jer smo dolazili iz drugačijeg okruženja, ja i moj krug ljudi, tako da kažem. I onda je samo išlo od prestupa do prestupa. Nešto malo prvo. Kraduckanje, gluposti takve. Stvari koje ne bi smeo da radiš kao dečak… A onda pređeš na veće stvari. Da kažem ulepšano, malo smo prodavali“, priča Artur.
– Šta ste prodavali? Drogu?
„Ne, ne, ne. Prodavali smo marihuanu. Manje količine. U stvari, ne tako male, zapravo…“
U međuvremenu je životni stil Artura i njegovih prijatelja počeo da se menja, pa su i troškovi bili veći. Prešli su potom na krađe, krali su, ni manje ni više, od narko dilera, a akcije su im često bile agresivne. Kaže da je okruženje najviše uticalo na njega.
„Odrastaš u kraju sa mnogo kriminalne energije. Neki ljudi su išli u školu i imali učenike za prijatelje i drugačije ciljeve, a neki su pljačkali i ciljevi su im bili vezani za to. Prosto se uvuče u tebe i znaš da ćeš u svakom slučaju za*ebati stvar“, dodaje.
Priznaje da je imao priliku da odabere drugi put.
„Ali ovaj je bio zabavniji, neću lagati. Svideo mi se adrenalin, momcima takođe, i mi smo gurali jedni druge. Bili smo kul“, hvali se.
Ipak, nakon kazne koju izdržava, želi da se više ugleda na njegove ujake iz Srbije koji rade na građevini i zarađuju dobar novac, kako kaže.
U njegovoj „bandi“ bilo je oko 30 dece iz Albanije, Libana, Nemačke, Afrike i nekolicina iz Srbije.
Odlazak iz Srbije – Od odliva mozgova do izvoza prosjaka
Kao deveta u svetu po broju ljudi koje izgubi na godišnjem nivou, pored negativnog prirodnog priraštaja, Srbija ima veliki problem sa odlivom mozgova. Međutim, pored talentovane i obrazovane dece, neke situacije na terenu ukazuju da Srbija „izvozi“ i decu koja su već u riziku da postanu delinkventi, a kasnije i kriminalci.
Selo Prćilovica u opštini Aleksinac na jugu Srbije, nekoliko puta je u medijima označeno kao „regrutni centar“ za decu koja kasnije haraju zapadnom Evropom.
Penzionisani policijski inspektor Bratislav Timotijević svoj radni vek proveo je suzbijajući maloletničku delinkvenciju. Neretko deca počinju sa prosjačenjem, da bi kasnije počela sa ozbiljnijim prestupima, kaže on.
Upitan o selu za koje se vežu priče o „izvozu prosjaka u zapadnu Evropu“, naš sagovornik kaže da nam u Prćilovici „niko neće potvrditi da je to selo takvo i da su oni svi takvi“, te da će mnogi reći da je takav utisak zbog nekih izuzetaka.
Međutim, tokom posete romskoj mahali u Prćilovici u kojoj mnogi žive u ekstremnom siromaštvu, bez struje i vode, pred našim kamerama se desila potvrda da deca – ipak prose.
„Ima. Ima ih dosta. Bedna siromaštija prosi. Mora da prosi. Nema. Stomak kad nema, gladan, mora. Bolje da prosi nego da krade! Sramota je, nije lepo, ali ako roditelj ne radi šta će da radi dete? Evo taj je prosio (pokazuje na dete). Uhvatili ga u Nišu“, ispričao je o detetu koje je bilo prisutno meštanin Prćilovice Dragan Todorović.
Kako objašnjava inspektor u penziji, ova deca odrastaju u okruženju u kom su takve aktivnosti normalizovane i problem je transgeneracijski. U potrazi za boljim životom – odlaze u zapadnu Evropu, najčešće ilegalno.
„Oni idu tamo gde imaju mogućnosti da se infiltriraju lakše, brže i adekvatnije. Imali smo situacije kada su Nemci od nas tražili, od zemlje matične iz koje oni dolaze, da im pomognemo, kada su u pitanju pogotovo, roditelji, a i naravno stariji maloletnici koji su već evidentirani kod nas“, kaže Timotijević.
Nemački organi dobijali su od srpskih sve dostupne informacije o ovim licima koje su često i sa lažnim identitetom boravila u Nemačkoj.
Integrišu li se „loša“ srpska deca adekvatno u nemačko društvo
Uvek se mora razmatrati svaki slučaj maloletničke delinkvencije dece migranata pojedinačno, ali može se reći da postoji mogućnost da zajednice sa migrantskom pozadinom mogu živeti pomalo izolovano, kaže Daniela Desel, portparolka Pokrajinske kancelarije za kriminalističke istrage u Severnoj Rajni-Vestfaliji, regiji u Nemačkoj gde je zabeležen najveći procenat maloletničkih prestupa.
„Da li to čine po sopstvenoj volji, da li je to zbog jezičkih barijera, da li to društvene strukture možda diktiraju, to može biti otvoreno pitanje, ali takva izolacija može dovesti do manje integracije dece koja tamo odrastaju, i do toga da se tokom socijalizacije mogu usvojiti pogrešni uzori iz okruženja“, smatra ona.
Odgovornost je na sistemu i društvu na kojem je obaveza obezbeđivanja integracije dece koja su došla u Nemačku kao migranti, dodaje naša sagovornica, kako bi se smanjio rizik da se tokom socijalizacije dešavaju ozbiljniji prestupi.
Odgovor na „otvoreno pitanje“ u svom istraživanju „Maloletnička delinkvencija imigranata: uzroci i razvoj“, dao je dr Kristijan Valburg sa Univerziteta u Minhenu, koji kao prvi razlog navodi – odnose u porodici.
Rezultati njegovog istraživanja pokazuju da su najčešći razlozi zbog kojih deca počinju da budu u sukobu sa zakonom loš odnos sa roditeljima i odrastanje u nasilnom okruženju, socio-ekonomski resursi porodice, loše okruženje, česti izostanci iz škole, iskustva diskriminacije i krug prijatelja.
Sistem (ni)je zakazao
Najčešće su maloletni izvršioci krivičnih dela povratnici, kaže naša sagovornica iz Jukoma Kristina Todorović, a uzrok je svođenje mera na formu, usled nepostojanja adekvatnog sistema da sprovede ono što je na papiru.
Osnovna karika u sistemu su Centri za socijalni rad, dodaje, ali je sporno što oni nemaju dovoljno kapaciteta, naročito na lokalu.
„Čak nemaju ni službe koje se isključivo bave maloletničkom delinkvencijom. Natrpani su poslom. Ozbiljan nedostatak su i psiholozi, koji moraju biti prisutni u svakoj fazi postupka. Mi to nemamo. To je i preporuka Evropskih direktiva. U ovom trenutku mi imamo psihologe samo u Višem sudu u Beogradu“, kaže Todorović.
Prema njenim rečima, na sva ova pitanja se odgovara i dalje kroz projektne aktivnosti.
„Nije da to nema učinka, ali se ova pitanja moraju rešavati sistemski, ne projektom.“
Podvlači da ceo sistem zahteva ozbiljnu reviziju i podseća na obaveze Srbije u kontekstu evrointegracija i ispunjenja poglavlja 23, odnosno delova koji se odnose na ceo sistem postupanja prema maloletnicima.
Neophodno je unapređenje krivično-pravnog zakonodavstva, u smislu propisivanja većeg broja diverzivnih mera kako bi se rasteretilo krivično zakonodavstvo, potom adekvatniji pristup izvršiocu krivičnog dela, ali i maloletnom oštećenom i obezbeđivanje sistema službi koji će konstantno da funkcioniše.
„Dakle, obezbeđivanje budžeta, ljudskih resursa i kontinuiranih obuka kako bi ceo sistem funkcionisao u najboljem interesu dece i društva“, zaključuje.
Krivične prijave i protiv 82 maloletnika zbog „imitiranja“ zločina u Ribnikaru
Tada trinaestogodišnji učenik poznate osnovne škole u Beogradu K.K. ubio je vatrenim oružjem 3. maja 2023. godine devet školskih drugova i domara škole, a ranio još petoro učenika i nastavnicu. Slučaj „Ribnikar“ potresao je celu zemlju i region, koji nikada nisu svedočili ičemu sličnom, dok je svet užasnuto slušao vesti o još jednoj masovnoj pucnjavi u školi.
Na zidu zgrade škole sada se nalaze fotografije ubijenih, a njihova imena su urezana iznad nekadašnjeg ulaza. Suđenje roditeljima ubice koji nije bio krivično odgovoran u periodu izvršenja nezapamćenog zločina, i dalje je u toku.
Među maloletnicima koji su ušli u statistiku o izvršenim krivičnim delima u 2023. godini je i 82 učenika protiv kojih su podnete krivične prijave za ugrožavanje sigurnosti i širenje panike i nereda preko društvenih mreža, u periodu od 3. maja do 7. jula, saopštio je MUP Srbije. Ovo je bio takozvani „domino efekat“ odnosno „imitacija zločina“ u Ribnikaru.
Saradnici: Suzana Miceva (Severna Makedonija), Aleksandar Metodijev (Nemačka), Marian Chiriac (Rumunija)
Ovaj tekst je nastao u okviru prekograničnog istraživanja koje je podržano od strane Journalismfund Europe.
