Umetnik Vuk Đurić Endo, art direktor festivala „Dani urbane kulture“ koji se održava u Čačku, zajedno sa kolegama iz Srbije i Nemačke učestvovao je na projektu „Urbana umetnička veza“ („Urban art connection“) koji je sproveden u Vranju, kada su mladi umetnici, predvođeni Vranjancem Stefanom Stojanovićem Slešom i Filipom Bitsenom (Phillip Beatsen) iz Berlina, oslikali četiri zida muralima.
Đurić za Slobodnu reč, između ostalog, govori o utiscima koje je poneo iz Vranja nakon ovog projekta, o inspiraciji za slikanje zida na kružnom toku kod zgrade JP „Vodovod“ koja korene ima u jednoj lokalnoj šali, o tome da li o muralima i grafitima više treba edukovati mlađe ili starije, kao i o gostoprimstvu Vranjanaca.
Slobodna reč: Kakav je utisak na vas ostavio ovaj projekat u Vranju i saradnja sa Slešom i Bitsenom, ali i drugim mladim umetnicima?
Vuk Đurić Endo: Mislim da je ovo dobar inicijalni projekat za buduća dešavanja koja mogu da se organizuju u Vranju. Bio sam dosad više puta u Vranju i Sleš je jedini umetnik koji slika u vašem gradu, pa je ovo dobra prilika da on pozove druge umetnike i da Vranjanci dobiju neki drugi izraz na zidu, a da nije njegov. Ujedno i da bude šarenoliko. Svakako je bolje da Vranjanci dobiju drugih likovnih izraza. I više različitih. A saradnja sa mladim umetnicima je bila divna, zato što sam i sam učestvovao na ovakvim projektima pre desetak godina, tako da je super videti ih. Nekako sam video i sebe kroz to, kako sam pre deset godina isto tako sarađivao sa starijim kolegama. I dalje slikam, samo je drugačije, promenila se postava.
SR: U Vranju ste obilazili lokalne znamenitosti, spomenike kulture… Koliko vam je to pomoglo za razvoj ideja i motiva koje ste oslikavali na zidovima?
VĐE: Ovo mi je šesti ili sedmi put da sam u Vranju, tako da mi je Sleš dosad više puta bio domaćin, pa znam dosta i o hrani, o spomenicima, o kafanama, o Vranjancima, tako da je moja tema za zid bila ta lokalna šala „100 kila svinja – 200 kila mast“. To mi je ostalo upečatljivo pre mnogo godina i baš sam pomislio da je pravo vreme da odradim to na zidu.
SR: Kako su vas Vranjanci dočekali?
VĐE: Vranjanci su nas sjajno dočekali. Ovaj put sam bio kod dragog Tihomira, prijatelja. Njegov topli dom i kuvana jela, sve to, bilo je divno. Ja sam u Vranje stigao sa dvomesečnog putovanja po Aziji, tako da mi je sve u Vranju bilo divno. Sjajno gostoprimstvo.
SR: Da li, i u kojoj meri, Srbiji fale ovakve edukacije mladih o grafitima i muralima, nalik ovoj u sklopu projekta „Urbana umetnička veza“?
VĐE: Pa mislim da je trenutno Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u kojima sam bio, na dobrom putu edukacije mladih o muralima. Zaostale su male sredine. Mi u Čačku imamo taj festival „Dani urbane kulture“ deset godina; prve tri je bilo jako teško, kasnije je to postalo malo lakše, zato što su ljudi prihvatili da se to dešava i da je to urbani vid umetnosti koji treba da se dešava u gradu i da oplemenjuje grad. U početku je uvek teško, ali mislim da mi u Srbiji imamo dobru scenu i da postoje mladi ljudi koji su aktivni. Po mom mišljenju, neko se verovatno ne bi složio.
SR: A da li treba edukovati odrasle ljude? Sleš je istakao da su ljudi u Vranju dobrovoljno ustupali zidove koje ćete vi oslikavati, ali da je suština, što je i on naglasio – da vi nećete raditi ništa loše. Pa da li treba edukovati starije ljude i naglašavati im da vi, zapravo, nećete raditi ništa loše, nego da ćete oplemeniti nečiji zid ili fasadu?
VĐE: Mišljenja sam da je najteže edukovati odrasle ljude, zato što su puni stavova i čvrsti su kao stene, tako da tu nema edukacije. Tu se odmah oseti može li, ili ne može. I nema potrebe da ih iko edukuje, treba edukovati mlade ljude, stariji su svoje vreme za edukaciju imali.
SR: Rekli ste da ste više puta bili u Vranju. Na kojim ste projektima do sada sarađivali sa Slešom?
VĐE: Sleš i ja smo se našli na drugoj godini fakulteta i otad aktivno slikamo zajedno. Slikali smo na mnogo, mnogo projekata. Moj prvi inostrani festival je bio u Hrvatskoj, tad smo išli zajedno. Onda smo radili dosta zajedno pod pseudonimom ‘Žuta kompanija’. Kad smo završili fakultet, svako je otišao svojim putem ali se i dalje družimo. I dalje slikamo kad ugrabimo vreme. Srbiju celu smo prošli, bili smo u Nemačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini.
SR: Poznato vam je da se, sem Sleša, niko drugi u Vranju ne bavi grafitima i muralima. A koliko su mladi u Čačku zainteresovani za ovaj vid umetnosti, budući da ste art direktor festivala „Dani urbane kulture“ u ovom gradu?
VĐE: Ako dvoje ili troje mladih izađe u pet godina koji će se aktivno baviti muralima ili grafitima – to je isto uspeh. Uvek ima neki generacijski jaz između pet do šest godina, pa se javi jedan umetnik koji je zainteresovan, koji želi da se bavi time. Zasad je okej. Mi u Čačku deset godina imamo taj festival, a cilj je da neko to preuzme, da radi dalje, da se neko aktivira, da ljudi misle više o tome. Malo su drugačija vremena, ali šta da radimo. Čačak je okej, oslikali smo 117 murala za ovih deset godina. Eto, prođe vreme. Bio je trnovit put, ali uspešan.
OSLIKAO NA DESETINE MURALA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU
Vuk Đurić (33) rođen je u Istoku. Diplomirao je na Fakultetu umetnosti u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na odseku Grafički dizajn. Master studije završio je na istom fakultetu, 2018. godine. Koordinator je likovnih delatnosti na festivalu „Dani urbane kulture“ (DUK) u Čačku. Nosilac je nekoliko projekata, kao i učesnik na dve likovne kolonije. Izveo na desetine murala na javnim površinama u zemlji i inostranstvu.
Imao je samostalne, retrospektivne i kolektivne izložbe.
Osvojio je dve nagrade: Prateću nagradu u izradi plakata – Svetski dan protiv cigareta „Svaka cigareta smeta“, Studentski kulturni centar, Beograd (2014), i Nagradu „Dimitrije Popović“ za mladog likovnog stvaraoca, Likovna kolonija „Vidovdan“, Gračanica (2017).
Čitajte više:
Vranje dobilo četiri nova murala umetnika iz Nemačke i Srbije
