fbpx
25 C
Vranje
nedelja, 14.04.2024

Ministarka pravde poručila ženama koje trpe nasilje da prijave i ne odustaju

Odabrani članci

FoNet
FoNet
Najstarija privatna novinska agencija u Srbiji sa nezavisnom uređivačkom politikom, osnovana u Beogradu februara 1994. godine.

BEOGRAD – Ministarka pravde Maja Popović izjavila je danas da je nasilje u porodici, koje često sa sobom nosi fatalne posledice, pojava koja pogađa sva društva i sve grupe žena, bez obzira na njihov socijalni i ekonomski status i predstavlja najozbiljnije kršenje ljudskih prava i poručila ženama da kada prijave nasilje do kraja dovedu te postupke.

Popović je, na predstavljanju rezultata istraživanja „Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici?“ rekla da je potrebno ohrabriti žene da, kada prijave nasilje, ne odustanu i da nadležnim državnim organima predaju sve dokaze sa kojima raspolažu kako bi na kraju nasilnik i bio osuđen.

„Koristim priliku da pozovem medije da se još aktivnije uključe u izveštavanje o temi nasilja u porodici sa molbom da se izveštavanje ne završi samo na vesti o aktulenom i konkretnom nasilju, već da izveštavaju i o ishodu svakog od postupka, te da obaveste javnost na koji način i sa kolikom sankcijom je sankcionisan nasilnik“ – rekla je Popović.

Ona je rekla da Ministarstvo pravde samostalno, i u koordinaciji sa drugim državnim organima, godinama radi na podizanju i jačanju svesti građana po pitanju prepoznavanja i neophodnosti prijavljivanja nasilja prema ženama.

Popović je navela da Ministarstvo pravde prati primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i navela da je veliki broj žena spašen blagovremenom reakcijom institucija.

„Samo tokom 2022. godine sudovi u Srbiji produžili su više od 20.000 hitnih mera prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici“ – rekla ona.

Istraživanje „Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici?“ sproveo je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje prema ženama i devojčicama u Srbiji III“ koji u partnerstvu sa Vladom Srbije sprovode agencije Ujedinjenih nacija, uz podršku Vlade Švedske.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da rezultati istraživanja potvrđuju da „žrtve trpe često u tišini, strahu i gotovo bez nade da im neko može pomoći da izađu iz tog začaranog kruga“ i istakla da društvo u celini, naročito državne institucije iz sistema pravosuđa, policija, zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite i druge, moraju da učine sve da ti podaci, a „naročito potresna svedočenja žrtava dobiju svoj epilog u konkretnim i opipljivim ishodima“.

– „Žene u Srbiji dominantno ne opravdavaju nasilje u porodici, ali sa druge strane smatraju da problem nasilja prvo treba rešavati u okviru porodice, pa tek onda prijaviti nadležnima. One u velikom broju slučajeva ne prijavljuju nasilje zbog straha od osude i odbacivanja porodice i okoline, što je naročito izražen slučaj među Romkinjama“ – istakla je poverenica.

Janković je ocenila da je najvažnije da se kontinuirano radi na stvaranju društvene klime u kojoj „biti žrtva nasilja ne nosi sa sobom stigmu i osudu, već podrazumeva podršku prvo najbližih, a zatim i društva u celini, uz efikasan sistem zaštite od strane svih institucija“.

Ona je rekla da su rezultati istraživanja ukazali da podrška porodice i neposrednog okruženje ima presudan uticaj na to da li će se žrtva odlučiti da prijavi nasilje.

Janković je rekla da smo svedoci da se bez obzira na proklamovane principe, strategije, akcione planove često žrtvama šalje poruka koja nije ohrabrujuća, „jer se komentariše njeno ćutanje, postavlja se pitanje zašto do sada nije prijavila, umesto da se celo društvo zapita zašto to nije uradila“.

Ona je rekla da zabrinjava nepoverenje žena u državne institucije i što je veliki broj njih reklo da ima više poverenja u verske ustanove, umesto u tužilaštva.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović rekla je da se žrtve nasilja u porodici, u Srbiji, često suočavaju sa neuspehom vlasti da zaštiti žene od ponovljenih dela nasilja u porodici koje im nanose sadašnji ili bivši partneri.

„Broj osoba koje su dovedene pred sud je i dalje nizak u poređenju sa brojem prijavljenih krivičnih dela u vezi sa nasiljem u porodici“ – istakla je Mijatović.

Ona je navela da „nedostaju raspoložive i pristupačne mere podrške žrtvama nasilja u porodici“.

Mijatović je dodala da su važne i javne kampanje čiji je cilj da podstaknu žene da prijave nasilje, kao i da one ne mogu da služe svrsi ako ne postoji adekvatan sistem zaštite i podrške žrtvama nasilja i njihovj deci, dok počinioci prolaze nekažnjeno.

Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš rekao je da su rezultati istraživanja pokazali da je neophodna podrška porodice i neposrednog okruženja žrtve da bi se ona osećala bezbedno i prijavila nasilje koje trpi.

„Jako je bitno da svi koji su u neposrednom okruženju žrtve umeju da prepoznaju nasilje i pruže podršku ženama kada se ono desi“ – istakao je Beriš.

On je rekao da bi državne instucije trebalo da pruže podršku i shvate da je svaki slučaj nasilja specifičan i jedinstven i da pokušaju da svakoj žrtvi nasilja pomognu na način koji je njoj potreban.

SOS telefon Vranje 0800/001-017 pruža emotivnu podršku ženama i devojkama u nasilju i besplatne pravne savete radnim danima od 10:00 do 18:00 časova, a poziv je besplatan i anoniman.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklame -
- Reklame -

Poslednji članci