VRANJE / BEOGRAD – Ministarka zadužena za rodnu ravnopravnost, Tatjana Macura, danas je, povodom kampanje #ObustaviRad, izjavila da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti nalazi pred Ustavnim sudom zbog pitanja koje najmanje tište žene, a ne priča se dovoljno o pravilniku o neplaćenom kućnom radu koji garantuje zdravstveno osiguranje ženama koje su ekonomski neaktivne.
Prva nacionalna kampanja #ObustaviRad pokrenuta je sa ciljem da skrene pažnju na neplaćene kućne poslove, neravnomerno raspodeljene u domaćinstvu.
Macura je podsetila da je, zbog velikog broja inicijativa o oceni ustavosti, Zakon o rodnoj ravnopravnosti pred Ustavnim sudom, najviše zbog pitanja rodno osetljivog jezika, koje, kako ona ocenjuje, najmanje tište žene i poručila je da se nada da će se uskoro sa usvajanjem Zakona nastaviti.
Ona je poručila da smo svi svesni da u ekonomiji nege dominantno učestvuju žene, zbog čega je i ideja kampanje da se podigne svest o tome koliko je neophodno da se govori o neplaćenom kućnom radu.
„Žene su danas aktivne na tržištu rada koliko i muškarci, a, osim toga, imaju i posao kod kuće“, rekla je Macura i poručila da je cilj da žene, na makar jedan dan, odustanu od neplaćenog kućnog rada i pokažu koliko je veliki njihov učinak i koliko je neophodno da se obaveze dele.
Macura je navela da su žene izvan grada, koje često žive u mnogoljudnijim zajednicama, još opterećenije neplaćenim radom, brigom o deci, domaćinstvu i drugim članovima porodice.
Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija (UN) u Srbiji, Matilde Mort, ocenila je danas da briga je kao i svaka usluga, ali se, bez obzira na to, suočavamo sa značajnim nejednakostima, jer suštinski udeo kućnog rada i dalje ostaje na ženama.
Globalno, žene čine 75 odsto stanovništva koje pružaju podršku za neplaćene poslove, što im ograničava mogućnost da učestvuju na tržištu rada i ostvare finansijsku nezavisnost.
Mort je rekla da, u Srbiji, žene troše dva puta više vremena na domaće poslove i za 14 odsto zaostaju na tržištu rada od muškaraca.
Šefica odeljenja za razvojnu saradnju u Ambasadi Švedske u Srbiji, An-Šarlot Malm, izjavila je da redistribucija neplaćenog rada i dalje predstavlja jedan od ključnih problema na putu ostvarivanja rodne ravnopravnosti, a prisutni su i na globalnom nivou.
„Od suštinskog je značaja da se podigne svest i da se osigura da će žene i muškarci podjednako deliti poslove, u svim životnim aspektima, uključujući i neplaćeni rad“, poručila je Malm.
Direktorka UN Women u Srbiji, Milana Rikanović, ocenila je da mnoge žene nikada ne stignu na tržište rada, a i ako se zaposle – često, osim toga, moraju da brinu o ostalim članovima porodice.
„Kada nemamo dovoljno javnih usluga u zajednici, žene preuzimaju te poslove, zbog čega moramo da se borimo za više vrtića, domova za stare i dnevnih boravka za osobe sa invaliditetom“, zaključila je Rikanović.
