Na Pedagoškom fakultetu u Vranju je 14. decembra održana Osnivačka skupština Društva matematičara Srbije – Podružnica za Pčinjski okrug. Za predsednika Upravnog odbora izabran je docent Marko Stanković (36), profesor matematičke grupe predmeta na ovom fakultetu. Stanković za Slobodnu reč, između ostalog, govori o daljim koracima ogranka Društva matematičara Srbije za Pčinjski okrug, o tome kako rešiti problem nedostatka fokusa i koncentracije kod učenika i studenata, o pedagoškom radu sa mladima, te njihovom kritičkom promišljanju.
Slobodna reč: Kojim ciljevima teži ogranak Društva matematičara Srbije za Pčinjski okrug?
Marko Stanković: Udruženje je osnovano sa ciljem da doprinese napretku matematičkih i računarskih nauka i popularizaciji ovih nauka. Takođe i da podstiče naučni i stručni rad svojih članova, pomaže naučna i stručna istraživanja u oblasti matematike i računarstva, da se bavi pitanjem nastave matematike i računarstva u osnovnim i srednjim školama, na višim školama i fakultetima, i unapredi kvalitet nastave. Želimo i da otkrivamo, negujemo i razvijamo obdarene mlade matematičare i programere, ali i da se bavimo pitanjima statusa i zaštite matematike i matematičara kroz odgovarajuće organizacione forme.
SR: Koji su prvi koraci koje će preduzeti Društvo matematičara Srbije – Podružnica za Pčinjski okrug?
MS: Osnivačka skupština i biranje rukovodstva je prvi i najvažniji korak u osnivanju. Predstoji nam još nekoliko administrativnih kako bismo osnovali udruženje, i očekujem da će taj proces uskoro biti završen. A onda ćemo krenuti u realizaciju nekih aktivnosti i svojih ciljeva. Pre svega ono za šta su ljudi trenutno najviše zainteresovani – za programe stručnog usavršavanja. Zatim, kada budu datumi bitni za matematiku, pokušaćemo da napravimo neke matematičke smotre i predavanja, dodelu priznanja. Kasnije ćemo svoje aktivnosti proširiti. Pozivam sve ljubitelje matematike, nastavnike, profesore i učenike da nam se pridruže u planiranim aktivnostima, jer verujem da zajedno možemo mnogo da postignemo.
SR: Na čiju inicijativu je formiran ogranak Društva matematičara za jug Srbije?
MS: Što se tiče te inicijative, uvek je postojala želja mojih kolega, ali se niko nije upuštao u to. Profesor Marić, predsednik Društva matematičara Srbije, predložio je da intenziviramo te aktivnosti i konkretizujemo želju za osnivanjem podružnice u Vranju. Zatim, sredinom marta meseca ove godine, održan je neformalni sastanak, sa idejom o osnivanju podružnice, nakon čega je sve krenulo samo od sebe. Na kraju, došli smo do toga da Osnivački odbor sazove Osnivačku skupštinu. Sedište podružnice će biti u Vranju, na Pedagoškom fakultetu. Jednostavno – fakultet je tu, u centru, i možda je najzgodnije iz tog razloga. Mada, nijedna opština neće biti izostavljena iz naših aktivnosti. Prilikom osnivanja podružnice, trudili smo se da u telima imamo ljude iz različitih opština, tako da nikoga ne zapostavimo. Iskoristio bih priliku da se još jednom zahvalim profesoru Mariću na inicijativi i na podršci.
SR: Vi ste profesor na Pedagoškom fakultetu, radite sa mladima. Koliko su oni danas – i učenici osnovnih i srednjih škola, i studenti – zainteresovani za matematiku?
MS: Meni se čini da mladi jesu zainteresovani za matematiku, ali ne baš za sve oblasti matematike, da tako kažem. Možda mladi ne žele suvoparnu teoriju, ali svakako da jesu zainteresovani za neke praktične primene. To je moj utisak. Inače, član sam komisija za neka državna takmičenja, a istakao bih takmičenje za popularizaciju matematike „Kengur bez granica“. Moram da priznam da, što se tog takmičenja tiče, i u radu sa decom, vidim da interesovanje i te kako postoji.
SR: Na koji način to takmičenje popularizuje matematiku?
MS: To je međunarodno takmičenje koje se organizuje u više od 90 zemalja sveta. Učenici iz svih zemalja rade iste zadatke. To je ona vrsta zadataka gde učenik kad vidi zadatak – prosto oseća da mora da ga reši. I naziv je simpatičan. Kolorit sa slikama u zadacima bude izuzetno interesantan. Sama formulacija zadataka je zanimljiva, ima i igre reči. Deca, definitivno, vole takve zadatke.
SR: Da li, i u kojoj meri, učenici i studenti danas imaju problema sa održavanjem pažnje, sa koncentracijom i fokusom? Kako profesor može da im održi pažnju na času?
MS: To sam i sam primetio, da pažnja kod učenika i studenata varira. Moramo da i mi, nastavnici i profesori, menjamo način izlaganja i pristup predavanjima. Da i mi evoluiramo. Zgodno je uvek ispričati neku matematičku šalu koja je vezana za gradivo, neku anegdotu. To poprilično osveži učenike i studente da lakše nastave dalje. Svakako da postoje i drugi načini i mehanizmi. Suvoparno izlaganje je prošlost.
SR: Koliko su mozgalice i zagonetke svih vrsta važne za bistar um mladog čoveka?
MS: Enigmatika je, zaista, fascinantna – zagonetke, rebusi i slične mozgalice. Mozak je organ koji bolje funkcioniše što ga više koristimo, a upravo ovakve aktivnosti podstiču rad ljudskog mozga. Ipak, mnogi ljudi, generalno, izbegavaju da se previše upuštaju u naporne mentalne aktivnosti. Poželjno je zadavati te enigmatske stvari, ali čak i pričati neke zanimljive anegdote iz nauke koje će zainteresovati ljude da sami nastave istraživanje. Ako sami studenti nastave da istražuju temu o kojoj se pričalo na predavanjima, to je već ogroman uspeh.
SR: Šta je najvažnije, po vašem mišljenju, u pedagoškom radu sa đacima i studentima? Kako im pristupiti?
MS: Primećujem da studenti imaju strah od matematike, pa je izazov osloboditi mladu osobu tog straha. Vrlo često je bespotreban, jer se to kod nas prenosi sa starijih generacija. Uobičajeno je da se nedostatak znanja iz matematike toleriše i razume, što može stvoriti osećaj da je u redu ne znati osnovne matematičke koncepte. Međutim, svako može savladati osnovne matematičke veštine uz malo više truda. Uz posvećenog nastavnika, razumevanje osnovnih koncepata ne bi trebalo da bude problem.
SR: Da li deca danas žive „u svetu matematike, fizike i hemije“, kako je, u seriji „Bolji život“, pre skoro 40 godina, prognozirao lik kojeg je tumačio Voja Brajović? U kakvom svetu mi danas živimo?
MS: Mislim da živimo u svetu nauke, uopšte. Nauka je u velikoj ekspanziji, naročito u oblasti veštačke inteligencije, koja je sve prisutnija. Ključan je citat Galileo Galileja, koji je rekao da je „matematika ključ za celokupno ljudsko znanje“. I nakon toliko vremena, ovaj citat je i dalje aktuelan.
SR: Koliko vaši studenti kritički promišljaju stvarnost i društvo u kojem žive?
MS: Pokušavam da postignem to, pored standardnog gradiva. Recimo, jedna jako zanimljiva stvar je da je prva oblast koju radimo iz matematike – matematička logika, gde spominjemo i ispravnu i neispravnu argumentaciju, zaključivanje i druge stvari, tako da verujem da te lekcije pomažu studentima da razviju sposobnost kritičkog mišljenja.
SR: Projekat „Viki student“ godinama je bio aktivan na Pedagoškom fakultetu?
MS: Član sam udruženja Vikimedija Srbije, a projekat „Viki student“ je i dalje aktivan na Pedagoškom fakultetu, gde studenti pišu članke na Vikipediji. Ideja je da, umesto seminarskih radova koji će završiti negde u fioci, oni napišu članak na Vikipediji na određenu temu. Naravno, prvo prolaze obuku, članci se ocenjuju, i moraju ispunjavati određene standarde kako bi zadovoljili kriterijume Vikipedije. Studenti su kazali da su, na ovaj način, naučili mnoge korisne stvari, poput toga – kako da se u tekst dodaju dodaju hiperlinkovi, kao i o autorskim pravima koja se odnose na fotografije u člancima, ali i druge veštine.
