VRANJE – Aktivisti i novinari smatraju da su pretnje u opisu posla i navikli su se na njih, ali niko od nas ne smatra da je to normalno, poručuje Mihajlo Stojković, odgovorni urednik portala InfoVranjske, komentarišući tribinu i izložbu „Dnevnik uvreda“ koja je na Dan grada, 31. januara, održana u Medijskom skloništu. Sa medijima koji učestvuju u kampanjama blaćenja kolega i aktivista – nema razgovora, izričit je.
Na ovoj tribini su novinarke i novinari iz Vranja – dopisnica Večernjih novosti Jelena Stojković, frilens novinarka Dejana Cvetković, kao i Mihajlo Stojković, govorili o pretnjama i uvredama koje su osetili i na svojoj koži, a nakon tribine okupljeni su imali priliku da pogledaju izložbu fotografija na kojima se nalaze preteće i uvredljive poruke koje su aktivisti i novinari iz Vranja dobijali na društvenim mrežama tokom prošle godine.
Ideja Tima za razvoj i integracije, portala InfoVranjske i Medijskog skloništa, kao jedne celine, da javnosti budu predočene uvrede koje aktivisti i novinari dobijaju, naišla je na odobrenje Građanskih inicijativa, a organizatori se posebno zahvaljuju Milici Branković, koja je zadužena za jug Srbije.
„Bila je dilema da li da ovo radimo decembra ili januara, ali smo procenili da je Dan grada najbolji mogući termin. Zašto? Zato što se čini da predstavnici gradske vlasti Dan grada slave isključivo za sebe, ne misleći na aktiviste, ne misleći na novinare, ne misleći na stručnu javnost“ – rekao je Stojković.
Dodao je da je, u okviru izložbe „Dnevnik uvreda“, izdvojeno osam primera novinara i aktivista iz Vranja kojima je prećeno ili su im upućene uvrede.
Na fotografijama se nalaze skrinšotovi svih uvreda i pretnji koje su dobili novinari i aktivisti u Vranju tokom prošle godine, a dizajn je radio Bogdan Ristić. Prema Stojkovićevim rečima, svako od njih je prošao neku vrstu „toplog zeca“, zahvaljujući društvenim mrežama na kojima su se pojavljivale uvrede, ali i kroz „plaćeničke“ medije, od strane vlasti, na kojima su se targetirali novinari i aktivisti.
Pretnje i uvrede „u opisu posla“
Prema njegovim rečima, napokon su počele da se prepoznaju društvene grupe, pa su se zato, u okviru „Dnevnika uvreda“, organizatori i bavili aktivistima i medijima, jer su, objašnjava, i jedni i drugi samo radili u javnom interesu, ono u šta veruju i ono za šta žive.
„Čini mi se da su i mediji počeli da ‘spuštaju loptu’ jedni ka drugima, pogotovo u manjim sredinama. I aktivisti pokušavaju da prevaziđu privatne razmirice koje postoje među njima. Vi nekog znate od rođenja, znate mu sve mane, i sada ne želite s njim da sarađujete… A čini mi se da su, baš prošle godine, te sitinice prevaziđene, najviše u lokalnim sredinama“ – mišljenja je Stojković.
Na pitanje da li postoji solidarnost među kolegama, sagovornik Slobodne reči objašnjava da je i o tome bilo reči tokom tribine, naročito kako neko može da se zaštiti kao frilens novinar, a kako kada radi u velikoj korporaciji, u velikom mediju.
Na tribini se diskutovalo i o tome da li aktivisti i novinari – koji rade u javnom interesu – prijavljuju uvrede i pretnje koje dobijaju, ili im je to postao „sastavni deo posla“ i nešto što se podrazumeva.
„Nažalost, i aktivisti i novinari smatraju da su pretnje u opisu posla, navikli smo se na njih. Ali niko od nas ne smatra da su pretnje najnormalnija stvar na svetu. To je jedan veliki problem – kada krenete da živite s tim da svaki dan svako može nešto da vam napiše na društvenim mrežama, u privatnoj poruci ili da vam kaže javno, na ulici. Tu je ta hrabrost novinara i aktivista u lokalnim sredinama, jer, kako je rekao Vukašin Obradović – Lako je Beograđanima, mi naše ‘neprijatelje’ viđamo i na pijaci“ – naglasio je urednik portala InfoVranjske.
Potom je objasnio kako izgleda nositi se sa tim.
„Javnost je naša nužna odbrana“
Stojković kaže da se novinari „srode“ sa takvim ponašanjem pojedinaca, ne zato što to tako žele, već zato što „nema ko da ih zaštiti“. Podseća na veliki broj ljudi koji su, tokom prošle godine, prijavili pretnje i napade, naročito tokom studentskih protesta.
„I mi znamo te batinaše lično. I znamo ko koju poruku šalje. A onda iz Osnovnog javnog tužilaštva (OJT) kažu da prvi put čuju da snimak postoji. Naveo sam primer iz slučaja kad sam ja bio svedok u tužilaštvu. Cela zemlja priča o nekom snimku, a onda iz OJT u Vranju kažu da prvi put čuju za to. Zato smo se navikli“ – mišljenja je Stojković.
Podsetio je da je na tribini rečeno da je „javnost najbolja odbrana“ novinarima i aktivistima, jer institucije ne rade svoj posao, ali ističe da je javnost „nužna odbrana“. Novinari i novinarke se oslanjaju na to da javnost dovoljno ceni njihov rad i trud i da će ih zaštititi, ali u lokalnim sredinama, bez ozbiljne reakcije Beograda, to baš nije siguran scenario.
Na tribini, a i kasnije, u neformalnom razgovoru tokom razgledanja fotografija u okviru izložbe, razgovaralo se i o mogućoj saradnji, kako bi se novinari i aktivisti zaštitili i bili pripremljeni da zajedno reaguju.
„Da bi naša reakcija bila jasnija, glasnija i da bi što dalje otišla iz Vranja. Ovde isključivo pričamo o ljudima koji su slobodni. Mogu ja da se ne slažem sa vašom uređivačkom politikom ili vi sa mojom, ali ‘sloboda’ je ključna reč koja nas veže“ – naglasio je Stojković.
Daleko od toga da NUNS, UNS, ANEM, Građanske inicijative i ostala udruženja ne rade svoj posao, apostrofirao je, istakavši da mediji nevladinog sektora nemaju jasne procedure ni u redakcijama ni po pitanju međusobne saradnje – kako se reaguje ako do pretnji i napada dođe.
Bojkot za RTV Vranje i Vranjsku plus: „Nismo isti“
Naš sagovornik je dodao da, „u ovom trenutku, nema priče sa Vranjskom plus i Radio-televizijom (RTV) Vranje oko toga“.
„Ne zato što ne verujemo da su to profesionalni mediji ili imamo loše mišljenje o njima. Oni žive na grbači ovog naroda, a mi ne. I, samim tim, nismo isti. Nas ne plaća ni stranka, ne plaćaju ni lokalna preduzeća. Nemamo nikakve unapred dogovorene poslove sa njima. Nemamo 1.000 čestitki za Novu godinu, od kojih svaka košta po 15.000 dinara. Pa vi izračunajte: 5 javnih preduzeća i 13 javnih ustanova – koliko je samo to para. Onda oni kažu: ‘Mi smo isti’. E pa, nismo isti. Oni jesu kolege, to su registrovani mediji kao što smo i mi. Zakon nas gleda isto. Ali, igramo dva potpuno različita sporta“ – obrazložio je Stojković.
I zato neće biti te vrste pregovora da se međusobno štitimo, naglasio je on, komentarišući da „oni nikada nisu izvestili ni o jednom napadu na aktiviste ili novinare“. Delili su, dodaje, neke stvari koje nisu za deljenje, kao pravna lica, ne privatno.
„Ideja je da sednemo za sto sa ljudima koji medije i aktivizam gledaju kao na način za poboljšanje ovog društva, a ne za punjenje privatnih džepova“ – kazao je on.
Smatra da u toj grupi nisu samo RTV Vranje i Vranjska Plus, ali ne želi da dodatno otvara temu „plaćeničkih medija“. Ističe da se ne može očekivati saradnja i razgovor sa nekim ko pomaže u blaćenju novinara i aktivista.
Članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj teksta je isključivo odgovoran portal „Slobodna reč“ i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat „Sigurniji zajedno – Së bashku më të sigurt – По-сигурни заедно“ podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
Čitajte više:
