VRANJE – Novembar, mesec posvećen zdravlju muškaraca, broji svoje poslednje dane, a tokom čitavog meseca u sredstvima javnog informisanja – lokalnim i republičkim – nije bilo ozbiljnije kampanje za promociju preventivnih pregleda kod muškaraca. Vranjanci nevoljno pričaju o svojim problemima, osobito zdravstvenim, jer to „nije u duhu muškog dostojanstva“, ističu sagovornici Slobodne reči. Takođe, retko odlaze na preventivne preglede radi kontrole funkcija svih organa, što potvrđuje onu „narodnu“ da Srbi, uglavnom, lekaru odlaze tek kada ih nešto boli i muči, tek kad problem postoji.
U mesecu koji je posvećen zdravlju muškaraca aktuelna je i kampanja „Movember“, čija je zamisao da se podigne svest o problemima muškog zdravlja, fokusirajući se na pitanja poput raka testisa, raka prostate i samoubistva muškaraca.
Profesor srpskog jezika, Marjan Živković, smatra da, iako je u Srbiji, tokom novembra, prisutno obeležavanje „Movembera“, podsticanje muškaraca da redovno obavljaju preglede i brinu o svom zdravlju „još uvek nije dovoljno rašireno“.
„Smatram da su redovni pregledi ključni za održavanje zdravlja, jer omogućavaju rano otkrivanje potencijalnih problema i njihovo efikasno lečenje. Trudim se da to postane deo moje rutine. Verujem da je važno slušati svoje telo i pravovremeno reagovati na promene, jer je preventiva uvek bolja od lečenja. Poslednji put sam na preventivni pregled otišao pre par godina“ – kaže Živković za Slobodnu reč.
Muškarci ređe idu na preventivne preglede u poređenju sa ženama, što je – objašnjava on – delimično zbog društvenih normi koje podstiču da se „ne žale“ i da „ne traže pomoć dok ne dođe do ozbiljnijih simptoma“.
„U proseku, mnogi muškarci ne posvećuju dovoljno pažnje preventivi, pa redovni pregledi postaju važniji kako ulaze u starije dobi, posebno nakon 40. godine. Nažalost, društvene norme i nedostatak svesti o značaju prevencije često doprinose ovom izostanku“ – smatra Živković.
Prema njegovim rečima, kada je reč o mentalnom zdravlju, „i dalje postoji stigma u vezi sa psihoterapijom“, ali „poslednjih godina raste broj muškaraca koji shvataju važnost potražnje stručne pomoći“.
„Trendovi pokazuju da je sve više otvorenosti za razgovor o emocionalnim problemima, naročito među mlađim generacijama. Iako postoje inicijative koje se bave mentalnim zdravljem muškaraca, još uvek postoji mnogo prostora za unapređenje društvene svesti o ovoj temi. Kampanje i besplatni pregledi, kao i smanjenje stigme, ključni su za budući napredak u očuvanju zdravlja muškaraca u Srbiji“ – dodaje Živković.
Iako je napredak vidljiv, još uvek postoji mnogo prostora za dalje unapređenje društvene percepcije o važnosti mentalnog zdravlja muškaraca, smatra Živković.
Ivan Nikolić iz Vranja kaže da lekaru ide „samo kad ima potrebu, kad je bolestan“, kao i da „ne zna nikog ko na preventivni pregled ide a da je potpuno zdrav“.
„Ne znam nikog ko redovno vodi računa o svom zdravlju. Možda jednom u šest meseci bazična krvna slika da se izvadi. Moj otac je radio u stranoj firmi u kojoj su imali obavezan sistematski pregled jednom godišnje. To je fina praksa. Ako neka kompanija, i državna i privatna, hoće da se pokaže da je odgovorna prema svojim zaposlenima, treba da vrati ovu praksu“ – apeluje Nikolić.
Zna starije ljude, kaže, koji imaju šećer ili problema sa jetrom, na primer, ali to su ljudi koji verovatno idu na redovne kontrole, na pet ili šest meseci.
„Nisam ovog novembra naišao na tekstove u medijima o mesecu podizanja svesti o muškom zdravlju. Poznato mi je da se organizuju neki preventivni pregledi ili skrininzi, sa Fejsbuka ili nekih stranica koje pratim. Ili akcije Crvenog krsta ili Doma zdravlja, provera pritiska i slični besplatni pregledi“ – ističe Nikolić.
Što se mentalnog zdravlja muškaraca tiče, Nikolić kaže da, sve i da žele da se nekome obrate za pomoć, „manje će da pričaju“ i „manje da priznaju“.
„Ređe muškarci pričaju o svojim problemima, a i naučeni su na ono – nemoj da plačeš, nemoj da se žališ, ti si muško. Mislim da se na mentalno zdravlje muškaraca ne obraća toliko pažnja kao na fizičko. A često je fizičko zdravlje, mada ne uvek, nusprodukt lošeg psihičkog zdravlja. Odnosno, poremećaji u fizičkom zdravlju nastaju usled poremećaja u psihičkom. Mnogo toga polazi iz glave, a telo je samo nusproizvod našeg duševnog stanja“ – objašnjava on.
Ljudi, kako je ocenio, „ne idu“ na psihoterapiju, „iako ima jednu rođaku koja ide, preventivno“.
„Mislim da je tu zapostavljena uloga crkve u duševnom zdravlju čoveka, i da treba da se ljudi više okrenu Bogu kako bi poboljšali zdravlje svoje duše – da se očiste, na neki način, od svojih problema, grešaka i raznih neprijatnih osećaja. Postoje ljudi koji su žestoko maltretirani u detinjstvu, ali su izrasli u dobre ljude. Ali postoje i oni koji u najranijem detinjstvu nisu manifestovali nikakvo nasilje, pa su porasli u veoma loše ljude. Zanemaruje se lična uloga čoveka i njegova sloboda u donošenju životnih odluka“ – zaključuje Nikolić.
Otvorenost oslobađa ljude
Slađan Stanković, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ) Vranje, kaže da bi na preventivne preglede trebalo ići „otprilike, jednom u dve godine“.
„Na preventivne preglede idem retko, na četiri do pet godina, ali bi trebalo češće, nije to dovoljno. Jednom u dve godine bi trebalo uraditi preventivne preglede za sve organe i sisteme – pregled srca i pluća, EKG, šećer, masnoće… Na preventivne preglede idu zdravi ljudi, ne kada imaju tegobe“ – smatra ovaj epidemiolog.
Kod nas u Pčinjskom okrugu, čak i među zdravstvenim radnicima, a pogotovo među muškarcima, postoji stigma i zatvorenost, dok otvorenost oslobađa ljude, kaže Stanković.
„Otvorenost je bitna, ne treba da problem držimo u sebi. Reši se onda kad imamo više informacija o njemu. Kad muškarci govore o svojim problemima i načinu izlečenja, ili kako su savladali depresiju ili karcinom, bilo koje bolesti… Sama otvorenost oslobodi ljude“ – apostrofira sagovornik Slobodne reči.
U medijima, zaključuje, nije bilo neke posebne kampanje o muškom zdravlju.
„Još uvek smo pod utiskom da nije svojstveno za muškarca da otvoreno govori o svojim problemima, pa i zdravstvenim, da to nije u domenu muškog dostojanstva. Postoji na RTS-u jedna emisija koja se bavi zdravstvom u kojoj ljudi govore o svojim problemima. I, možda, u još ponekoj emisiji ljudi otvoreno govore o tome. Ta otvorenost druge ohrabruje, kada čuju kako se neko nosi sa sličnom mukom. Pogotovo kada se priča o tome kako je neko pobedio bolest, bilo koju, pa čak i bolesti zavisnosti“ – kaže Stanković.
Ne posvećuje se dovoljno pažnja, stigma postoji, iz iskustva govori vranjski epidemiolog.
„Treba zdravstvena kultura, odnosno svest da se podiže kod ljudi. Svaka poseta lekaru je značajna kako bi se razbio tabu, posebno kod muškaraca, i da se naglasi da je od nemerljivog značaja paziti na svoje mentalno zdravlje“ – naglašava on.
Poslednji put je Vranjanac Petar Stojković na preventivni pregled otišao, kaže, „prošle godine“, i to „kod stomatologa“.
„Trebalo bi češće, normalno, bar na dve godine. Da li muškarci idu na preventivne preglede? Ko da ide? Ovo je Srbija. Da li se makar jedan u 10.000 požali, bilo kome, da ima neki problem, bilo fizički, bilo mentalni? Kampanju o novembru, kao mesecu podizanja svesti o značaju ovih pregleda za muškarce, nisam video, ali za žene jesam, ranije u toku godine“ – objašnjava Stojković.
O zdravlju muškaraca se, generalno, ne govori – smatra Stojković – a tek ne o mentalnom zdravlju.
„Ako muškarac spomene bilo šta što ima veze sa mentalnim problemima, kažu – vidi ga, sekapersa“ – kaže ovaj Vranjanac.
Turizmolog Aleksandar Ilić ističe da se trudi, što je više moguće, da vodi računa o svom zdravlju, i na mentalnom i na fizičkom nivou.
„Lično sam, zbog svog zdravstvenog stanja, u poslednjih šest meseci obavio par pregleda kod urologa. Pre toga, nažalost, pre tri godine, što i nije za pohvalu. Smatram da bi svaki muškarac trebalo jednom godišnje preventivno da poseti urologa, a naročito oni stariji od 50 godina. Tako se uspešno mogu lečiti mnogi zdravstveni problemi koji se otkriju u ranoj fazi“ – dodaje Ilić.
Ističe da „nije siguran“ da li je išta čuo ili pročitao o temi zdravlja muškaraca u novinama, na televiziji i onlajn medijima.
„Verujem da postoji, ali bilo bi odlična stvar da bude transparentna. Nije u dovoljnoj meri obeležen ovaj mesec, pošto do tih informacija retko dolazimo“ – mišljenja je naš sagovornik.
Vranje je, prema njegovim rečima, jedna od onih malih sredina u kojoj je malo verovatno da će se muškarci otvoriti na emocionalnom nivou.
„Pre svega, iz nekog straha da će biti viđeni kao slabi i nedovoljno muževni, kao zbog reakcije sredine u kojoj živi. Opšte je poznato da muškarci, u odnosu na žene, značajno manje traže pomoć za mentalne probleme, uprkos tome što kvalitetni psihoterapeuti nisu retkost u našoj zemlji. Kada pitaju muškarce zašto ne traže pomoć psihoterapeuta, jedan od čestih odgovora je taj da imaju prijatelje za razgovor, ali kada ih pitate jesu li ti prijatelji ljudi s kojima bi zaista razgovarali o nekim osetljivim temama, meni se čini da je odgovor, ipak, negativan“ – apostrofira Ilić.
Podsetimo, 19. novembra je, širom sveta – pod sloganom „Razgovarajmo sa muškarcima i dečacima“ – po 25. put obeležen Međunarodni dan muškaraca, ali ne i u Vranju. U našem gradu se, ni ove godine, kao ni prethodnih, ovaj datum nije obeležio jer „do sada nikada nije bio tema razgovora“, a „fokus je obično bio na ženskim pravima“.
Čitajte više:
