VRANJE – Od osam izbornih lista koje su predložile buduće odbornike Skupštine grada Vranja, samo jedna u nazivu ima nosioca liste. Neko politički neupućen, kada dobije glasački listić za lokalne izbore, pomislio bi da se u trci za gradsku Skupštinu i mesto gradonačelnika nadmeću Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Dragan Marković Palma ili pak dr Vojislav Šešelj lično.
Ovakvi nazivi lista i stavljanje lidera stranke u prvi plan nije novina i u načelu se to očigledno može raditi, ali to ne šteti samo lokalnoj demokratiji već i samom funkcionisanju unutar stranke, jer se stiče utisak da su lokalni lideri nebitni ili nedovoljno podobni da se njihova fotografija nađe na većini postera a njihovo ime na glasačkom listiću.
U Vranju na lokalne izbore izlazi osam izbornih lista. Četiri liste u svom imenu sadrže nazive svojih partijskih lidera, od kojih su neki na najvišim državnim funkcijama, kao i nazive partija, dok jedna lista izlazi pod nazivom Za bratstvo i jedinstvo, što osim isticanja „ustajale“ fraze, prosečnom glasaču ne otkriva mnogo. Malo odstupanje u ovom pogledu predstavljaju nazivi tri lista koje u sebi zapravo sadrže naziv grada Vranja.
Lista pokreta Metla 2020, čija je okosnica Demokratska stranka Srbije, napravila je najveći iskorak u ovom pogledu istakavši ime Olivera Stojkovića, nosioca ove liste na izborima u Vranju.
Kratka analiza govori nam da postoji značajno stavljanje lokalnih lidera u zapećak i postavljanje „brendova“ političkih stranaka, bez volje da se ljudi na lokalu istaknu u prvi plan.
Na sličan način se izborne liste Socijalističke partije Srbije dugo „kriju“ iza partijskog lidera pa u većoj meri i same partije, što ima posebnu obojenost, imajući u vidu da ova stranka živi od stabilnog biračkog tela stvorenog razvijenom klijentelističkom mrežom kao i zaostavštinom Saveza komunista, kao stranačke i infrastrukturne preteče SPS-a, iako ideološki ove stranke nemaju mnogo toga zajedničkog. Sličnu praksu prati i Srpska radikalna stranka koja je u prvi plan istakla svog večitog predsednika ratnog zločinca Vojislava Šešelja.
Poenta lokalnih izbora i kampanje koja ih prati je spuštanje politike na lokalni, najniži mogući nivo ne u smislu kvaliteta već u smislu strukture jedne stranke kako bi se približila građanima. Nedostatak reakcije građana na ovu dugogodišnju negativnu praksu koji bi možda i naterao stranke na određene promene, posledica je simbioze izbornih institucija, nedemokratske političke kulture kao i nedostatka političkog obrazovanja.
Od smene vlasti 2012. godine i rapidnog uspona Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, sve do danas dolazi do izražene personalizacije vlasti što je paralelno podrazumevalo centralizaciju moći i odlučivanja. Ove promene u srpskoj politici povukle su za sobom i promene na lokalu, te su lokalni odbori SNS-a pratili taj obrazac, pa su politički „profitirali“ stavljajući po strani lokalne lidere i kao glavni atribut predstavljali izgrađeni kult ličnosti Aleksandra Vučića.
Ovakva matrica u kombinaciji sa autoritarnim institucijama i ekstenzivno razvijenom partijsko-klijentelističkom mrežom dovela je do toga da pojedinci koji se nalaze na izbornoj listi kao kandidati za odbornike uopšte nisu ni bitni.
Isticanje predsednika Srbije kao „nosioca“ lokalnih lista je otišlo toliko daleko da ga u prvi plan ističu čak i mnoge kampanje za Savete mesnih zajednica. Tako su 9. februara ove godine održani izbori za članove Saveta mesnih zajednica u Trgovištu koje je opozicija bojkotovala i na koje je izašla samo vladajuća stranka pod nazivom Aleksandar Vučić – Zato što volimo Trgovište, dr Novica Živanović.
Uzroke ovog problema ne treba tražiti samo u stranačkim preferencijama i interesima i političkoj kulturi, već se deo problema nalazi i u izbornim institucijama.
Na lokalnim izborima u Vranju postoji proporcionalni sistem identičan onom na nacionalnom nivou. Ovakav sistem u kojem se glasa za zatvorene liste i u kojem gradonačelnik proizilazi iz parlamentarne većine omogućuje i podstiče obrazac ponašanja lokalnih ogranaka političkih stranaka u kojem se oni kriju iza lidera i partija. U Srbiji ima nekoliko organizacija koje su inicijatori promene izbornog sistema, kako bi i ova anomalija bila rešena.
Sve i da je pojedini nacionalni lider, predsednik ili premijer hipotetički neverovatno uspešan, sakrivanje iza jednog čoveka osim što je demokratski neprihvatljivo, veoma je opasno za demokratiju i građanske slobode. Ovo pitanje je i posebno problematično imajući u vid da se radi o poziciji predsednika koji prema Ustavu ima sužene nadležnosti u odnosu na Vladu.
