Aktuelna vladajuća koalicija koju čine stranke oko SNS-a, SPS-a, SVM-a i ostalih većih i manjih partija nije na vlasti samo u nekoliko jedinica lokalne samouprave. Grad Šabac je jedan od njih. Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović je na ovoj funkciji od 2014. godine, a zbog načina na koji upravlja gradom Šabac je dobio epitet „bastion slobode“. Šabac se često u medijima navodi kao primer da nešto može da se uradi drugačije i uz uključivanje građana u odlučivanje. Iako je stranka Zajedno za Srbiju (ZZS) čiji je on lider deo Saveza za Srbiju, odlučio je da prekrši dogovor o bojkotu predstojećih izbora. Sa ZZS učestvovaće samo na lokalnim izborima u Šapcu, a bojkotovaće ostale lokalne, kao i pokrajinske i republičke parlamentarne izbore. Sa Zelenovićem smo razgovarali o aktuelnoj situaciji u Šapcu kada je u pitanju epidemija virusa COVID-19, ali i o ishodima direktnog odlučivanja građana, izdvajanju novca iz gradskog budžeta za nabavku vakcina protiv HPV-a, ključnih u borbi protiv raka grlića materice kao i o medijima u ovom gradu.
Slobodna reč: Tema koja trenutno zaokuplja sve jedinice lokalne samouprave u Srbiji jeste epidemija virusa COVID-19. Deo javnosti je na početku krize zamerio nadležnima zbog slanja konfuznih poruka građanima. Kako Vi ocenjujete odgovor Vlade na epidemiju COVID-19?
Nebojša Zelenović: Država je epidemiju dočekala nespremno. Nije bilo ni opreme ni testova. Pošto je vlast upala u paniku, bez ideje kako da organizuje sistem koji bi ljudima sačuvao živote, doneli su najrestriktivnije mere u regionu. Zaključali su narod, kako bi zataškali svoju odgovornost, odlučili su da prebace krivicu na našu dijasporu. To je velika nepravda! Nije moguće da 400.000 ljudi, koji su se vratili u svoju zemlju iz inostranstva, bude odgovorno za širenje zaraze. Odgovorna može biti jedino nesposobna vlast, koja nije umela da uspostavi delotvoran sistem nadzora, na način kako smo mi uradili u Šapcu. Pismo koje sam napisao MUP-u, kao komandant gradskog štaba, iniciralo je novu proceduru dnevne dostave podataka između uprave granične policije i lokalne samouprave, gde je u sistem nadzora gradskih službi i mesnih zajednica stavljena 1.381 osoba. Svi su posle 28 dana izašli iz izolacije i niko od njih nije imao simptome koronavirusa.
SR: Pored inicirane saradnje Uprave granične policije i lokalne samouprave, koje je još mere preuzeo Grad Šabac kao odgovor na epidemiju COVID-19 i koje mere planirate u budućnosti?
NZ: Gledajući kako se zaraza širila u drugim državama, nama je bilo jasno da su najvažnije preventivne mere. Počeli smo sa informisanjem građana o preventivnim merama koje lično mogu da primene i vršili smo dezinfekciju svih škola i javnih ustanova još pre nego što je vlada donela odluku da se one zatvore. Odmah po proglašenju epidemije obrazovan je Štab za vanredne situacije, sastali su se Savet za zdravlje i imali smo sastanke sa privrednicima. Tad kad nigde u Srbiji nije bilo maski da se kupe, grad Šabac je imao kontingent od 30.000 maski za vanredne situacije koje smo podelili prema redosledu prioriteta koje je utvrdio Štab za vanredne situacije, prventsveno zdravstvenim ustanovima i Gerontološkom centru. Naši volonteri su do danas podelili više od 120.000 maski svim građanima na kućnu adresu. Beograd je odlučio da deli zastave, mi u Šapcu smo delili maske.
Takođe smo uveli obavezne mere zaštite, naime nošenje zaštitne opreme i instalacija dezobarijera u svim javnim objektima i stambenim zgradama. Na 14 lokacija u gradu i u 47 šabačkih sela su postavljeni kanisteri sa besplatnim sredstvom za dezinfekciju. Ne možete ući niti u jednu prodavnicu, banku, poštu bez maske i dezinfekcije ruku. Sve ove mere omogučile su nam da ponovo otvorimo pijace 3. aprila – skoro tri nedelje pre nego što je to urađeno na državnom nivou – da bismo izbegli nepotrebne i opasne gužve, a uz to pomogli našim poljoprivrednicima da zarade neki dinar u vreme krize. Još 17. marta je kreiran pozivni centar za pomoć starima. Volonteri su svakodnevno išli u nabavku i dostavljali namirnice, u proseku 200 usluga dnevno. Ograničili smo rad maloprodajnih objekata i zabranili rad frizera, kozmetičkih salona, teretana i kladionica, mnogo pre odluke vlasti o tome. Pored svega ovoga, svaki dan držimo konferenciju za medije – uz prisustvo novinara – da bi redovno obavestili javnost o stanju u gradu.
SR: Kakvi su bili odnosi na relaciji Grad – Zdravstveni centar? Zbog čega je Šabac ostao bez privremene „COVID bolnice“?
NZ: Nabavili smo zdravstvenim institucijama sve što su oni od nas tražili, a što nisu imali – maske, vizire, zaštitna odela, kaljače. Na ideju opremanja privremene covid bolnice nisam došao zato što sam zaludan, nego na preporuku zdravstvenog tima gradskog štaba, u skladu sa svim zahtevima koji smo dobili od nadležnog Zavoda za javno zdravlje. Opremili smo sportsku salu Ekonomsko-trgovinske škole za smeštaj pacijenata sa lakšim simptomima koronavirusa sa najboljim uslovima: 60 dvokrevetnih departmana, 24 sata grejanje/topla voda, perfektna higijena, kvalitetna ishrana, Wi-Fi.
Nismo se uznemirili kad nam je Ministarstvo odbrane reklo da nema resursa da nam pomogne, taj akt smatram odsustvom socijalne inteligencije – mi smo sve sami opremili uz značajnu pomoć šabačkih privrednika. Nismo tada mogli da zamislimo da ta inicijativa neće dobiti podršku vlasti, jer je bila u interesu zaštite javnog zdravlja građana Šapca. Devet dana sam čekao odluku premijerke i ministra zdravlja, koji je grubo odbio naš zahtev da otvorimo tu bolnicu i tako vratimo naše sugrađane koji borave na Sajmu u svoj grad i primamo druge lakše obolele pacijente, koji se nisu testirali, jer nisu želeli da budu odvedeni na Sajam.
Sam štab čine ljudi iz raznih institucija, različitih nivoa vlasti, nisu svi navikli da rade u sistemu gde se postavljaju pitanja i traže odgovori. Navikao sam da radim sa onim što imam. Ostvarili smo saradnju na način koji je bio moguć, da se rizici od širenja zaraze svedu na minimum, a evo, svakodnevno svi podnose izveštaje, svako iz svog delokruga rada, na osnovu kojih štab donosi odluke.
SR: Kada smo kod zdravlja, nedavno je Grad Šabac doneo odluku da deo novca iz gradskog budžeta nameni finansiranju nabavke vakcina protiv HPV-a, virusa koji je najčešći uzročnik raka grlića materice. Koja je suma u pitanju, kome će biti dostupna besplatna vakcina i da li zbog aktuelnog vanrednog stanja postoji šansa za odlaganje celog procesa?
NZ: Prema odluci grada Savet za zdravlje sačiniće pravilnik o sprovođenju Programa preporučene aktivne imunizacije protiv oboljenja izazvanih HP virusima, koji je sačinjen. Aktivna imunizacija je preporučena kod dece starije od devet godina, a prvenstveno kod devojčica šestih razreda osnovnih škola. Plan je da se godišnje obuhvati jedna generacija devojčica i dečaka. Savet za zdravlje će prema informacijama Zavoda za javno zdravlje o ukupnom broju dece prioritetnog uzrasta, ali i o mogućem programu za naknadnu imunizaciju, podatke o očekivanom obuhvatu u prvoj godini uneti u program. Grad Šabac izdvojio je 5 miliona dinara za početak, a epidemija je značajno pomerila realizaciju ovog važnog projekta. Akreditovan je i program edukacije zdravstvenih radnika koji sprovodi Medicinski fakultet i to počinje odmah po okončanju vanrednog stanja, a predvideli smo i edukaciju roditelja u školama, uz predavanja u koja će biti uključeni zdravstveni radnici.
Zainteresovani roditelji mogu da se izjasne u pedijatrijskim službama i tamo dobiju sve informacije. Vakcine su preporučene od strane struke, ali ostaju dobrovoljne. Bitno je napomenuti da je u Šapcu izuzetno visoka kultura primarne zaštite, a obuhvat vakcinisane dece je 95-98% i to je posebno značajno u vreme kada se svi borimo za javno zdravlje na nivou Srbije – kao i na nivou sveta.
SR: Kao gradonačelnik Šapca uveli ste takozvano direktno odlučivanje gde svi građani šabačkih mesnih zajednica imaju pravo da glasanjem odluče na koji način će se novac potrošiti. Kako se pokazao do sada ovaj mehanizam i da li bi to mogao biti model koji bi mogle i ostale jedinice lokalne samouprave da preuzmu?
NZ: Jedan od pet glavnih politika u Šapcu je to da građani više odlučuju, to jest da građani budu uključeni u donošenju odluka u svom gradu i u svojim mesnim zajednicama. Tako smo uveli program direktnog odlučivanja. Hteli smo po prvi put u Srbiji da započnemo razgovor sa građanima na šta zapravo treba da se potroši javni novac. I da saznamo šta je prava narodna volja, šta su stvarne potrebe ljudi.
Program funkcioniše tako što građani koji su platili porez na imovinu mogu da predaju predloge na šta bi potrošili javni novac a zatim svi građani imaju pravo da glasaju za te predloge. Počeli smo 2016. u seoskim mesnim zajednicama gde se pokazalo kao uspeh. Tako su razne zajednice glasale za crkvu, ambulantu, balon salu, asfaltiranje ulica i tako dalje. Prošle godine su i gradske mesne zajednice imale mogućnost da učestvuju u direktnom odlučivanju. Iako izlaznost nije bila tako visoka, videli smo u seoskim zajednicama da se svake godine poveća izlaznost kad meštani vide da ovo nije neka politička igra. Nije se povećala samo izlaznost građana, već se i znatno povećao prihod od poreza na imovinu, što znači da svake godine možemo više predloga da ostvarimo.
Ubeđen sam da ovaj model lako može da se primeni u drugim lokalnim samoupravama. Kad date građanima šansu da odlučuju, oni će uvek doneti najbolju odluku za sebe i svoju zajednicu. Mi u Šapcu rado sarađujemo sa svima koji žele da nauče od naših iskustava. Takođe želimo da učimo od primera drugih lokalnih samouprava kako bismo unapredili kvalitet života naših građana. Već smo primili razne delegacije iz drugih gradova i nadam se da ćemo moći da nastavimo tu međugradsku saradnju kad bude prošla ova kriza.
SR: Često naglašavate da su lokalni mediji u Šapcu potpuno slobodni. U Srbiji je opšte poznat trend da se na lokalnim konkursima za medije često sredstva izdvajaju za neke novoosnovane medije bliske vladajućoj strukturi lokalnih zajednica. Kako komentarišete ovu pojavu i kako to utiče na javno informisanje?
Nije nikakva tajna da izuzetno cenim rad naših lokalnih medija u Šapcu. Svi građani Srbije imaju pravo da budu informisani – i to od strane profesionalnih i nezavisnih medija. Nažalost, broj građana koji uživa to pravo u ovoj državi je u manjini i zbog toga naglašavam tu posebnu važnu ulogu šabačkih medija. Primera radi, bez njih, kao i bez novinara N1 i Nova S, ne bismo ni dobili zvaničan odgovor vlade na naš zahtev da se otvori privremena bolnica. Naša vlast je uvela u vreme krize uredbu kojom suspenduje javno informisanje i biće zapamćena po tom sramnom pokušaju. Srećom, pritisak javnosti i iz EU je bio veliki i brzo je ukinuta. Zatim su ukinuli pres konferencije. Vlast koja ne poštuje novinare, ne poštuje javnost, tj. svoje građane.
Što se tiče pojave raznih provladinih medija, smatram da je to za svaku kritiku budući da dalje ugrožava navedeno pravo da građani budu informisani. Prema najnovijem izveštaju koji objavljuje Reporters Without Borders svake godine, Srbija je ponovo pala na svetskoj ranglisti koja ocenjuje slobodu medija, ovog puta sa 90. na 93. mesto. Ako uporedimo sa zemljama u regijonu, Srbija je jedina država koja je pala više od jednog mesta a Severna Makedonija nas je prešla na listi. Opšte je poznato da ova vlast ne poštuje medije, već ih upotrebljava kao aktere koji šire propagandu SNS-a. Mi ne možemo da postanemo zdravo demokratsko društvo, niti da pristupimo Evropskoj uniji dok god nam je stanje u medijima ovako kakvo je.
SR: Gospodine Zelenoviću, hvala Vam što ste govorili za Slobodnu reč.
