Uprkos konstruktivnim kritikama relevantnih organizacija, stručnjaka i informisane javnosti i upozorenjima na štetu koju će doneti građanima, u Narodnoj skupštini su, jedan za drugim, ekspresno usvojeni novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i Zakon o eksproprijaciji. Prethodna rečenica je predugačka i takav pristup je možda i razlog što se ljudi u mestima kao što je Vranje poslednja dva dana pitaju šta se to dešava i zbog čega se pa sada „Beograđani“ bune.
A stvar je veoma jednostavna, kaže deo javnosti koji je tražio povlačenje ovih zakona. Oba akta su formulisana tako da pogoduju privatnim kompanijama, ne samo domaćim već i stranim (čitaj: RioTinto), a da idu na štetu građana, tvrde protivnici. Zvaničan stav svih organizacija, pokreta i političkih partija koje javno pozivaju na blokadu Srbije i proteste jeste da se novim Zakonom o eksproprijaciji „legalizuje prisilno otimanje imovine ljudi koji su se našli na putu državnim projektima“. Dakle, ako se baš vaše dvorište zasviđa Vladi i njenim partnerima iz inostranstva, neće vas pitati može li i pošto je. Uzeće, i daće kol’ko misli da treba, a vi budite srećni, doprineli ste javnom interesu!
Protivnici usvajanja izmena ovog zakona, koji u poslednja dva dana izlaze na masovne proteste, traže od predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ga ne „potpiše“, odnosno da ga povuče (sećate se kako je onomad bez ikakvog problema to uradio sa Vladinim predlogom Zakona o istopolnim zajednicama) jer smatraju da je nedopustivo da Vlada Srbije dobije diskreciono pravo da netransparentno, bez unapred propisanih kriterijuma, proglašava projekte od posebnog značaja, i da to postaje osnov za eksproprijaciju po hitnom postupku bilo čije imovine. Za samo pet dana.
Uporedo, poslanici, slobodno možemo reći jednopartijske Skupštine, usvajaju i novi Zakon o referendumu, odnosno njegove izmene koje podrazumevaju da se o ključnim pitanjima za državu, više ne pita zapravo većina građana, odnosno 51 odsto. Već će biti dovoljno da „DA“ zaokruži većina izašlih, koliko god da ih je. Ovo je izazvalo veliku zabrinutost u delu stručne javnosti, zbog toga što bi, kako navode protivnici, „moglo da dođe do zloupotrebe volje građana, a jedna od kritika upozorava da se ovaj zakon usvaja kao priprema za projekte koje će izvoditi Rio Tinto u dolini Jadra„.
To je izrodilo izvorno mirne građanske proteste protiv zakona koji prete da ugroze životnu sredinu, zemlju i zdravlje ljudi. Građani su mislili da je najbolje blokirati žile kucavice saobraćaja na sat vremena juče. Međutim, uvidevši tračak „građanske neposlušnosti“, vlast je morala da je nekako spreči. Naročito jer se dešava i na dan kada mora da, pod izgovorom proslave 13. rođendana partije, u sred epidemije koja nam odnosi jednu po jednu osobu pred nosem, napuni Arenu pristalicama i onih koji to „moraju da budu“ iz svih krajeva Srbije.
Previše obaveza za jedan dan, previše neposlušnih građana na previše lokacija, i koncentracija je popustila – jedna napredna vlast 21. veka, u demokratskoj državi koja svakim danom sve više u svakom pogledu napreduje, povukla je zaštitnike građana (policiju), da bi njihovi zaštitnici (bager, neki lokalni funkcioner koji sa njega šutira građane ispod, crne škode, „pritke“ za paradajz iz Jovanjice i nasilnici) nonšalantno protutnjali kroz narod. A narod, zaista naoružan – telefonima i testisima, bez obzira na pol.
Previše sličnih scena da bi sve stalo u jedan komentar, a ionako je sve već manje-više viđeno. Pretnje, izvrnuta realnost u tabloidima, Politikino „nit smrdi, nit miriše“, RTS-ovo „smrdi al smo se navikli“, policajci koji se ljudima unose u facu, privode na informativni razgovor zbog šetnje pešačkim prelazom…Takođe već viđen epilog. Policija ‘apsi i privodi učesnike protesta širom Srbije, a sklanja se ispred batinaša u duksericama onog nesrećnog norveškog brenda, „završenih“ iz nekog austrijskog šoping centra sa lošim obezbeđenjem.
Vlast kaže, sram ih bilo. Ne batinaše, nego ove što samo žele da se izmene zakona malo bolje sagledaju. Čast kaže, momentalno pustiti na slobodu Dragana Milovanovića Crnog, koji je juče u Šapcu sprečio vozača bagera kada je krenuo na narod okupljen u blokadi saobraćaja, i reći ime čoveka koji je dao naređenje da se policija povuče, a nastupe batinaši.
Osam kratkih pasusa umesto odgovora na pitanje „šta se to dešava i zbog čega se Beograđani“ bune? „Kapka, dve“, i – prekardašilo. Uz napomenu, ne bune se samo Beograđani. Iznenadio bi vas broj Vranjanaca na protestnim skupovima u prestonici.
Redakcija portala Slobodna reč objavljuje ovaj redakcijski komentar u čast Nedeljnih pregleda na portalu InfoVranjske, kao i svih slobodnih građana Srbije i vlasti koja poštuje njihovu volju, Ustav i zakone Republike Srbije.
