Skromnost jeste vrlina, ali i varljiva kategorija. Opasno je ako je u pitanju privid skromnosti i čestitosti.
Ove godine, Časni krst je u Vranju, na Bogojavljenje, „okupalo“ 28 vernika. Za razliku od prethodnih godina, nije se licitiralo za ovaj običaj, već su se vernici prijavljivali po „fiksnoj“ ceni od 20.000 dinara.
Na lokalnim portalima, naslovi vesti o „kupanju“ Časnog krsta u Vranju ove godine nisu bili u kontekstu sveukupno utrošenog novca; preciznije – da su za „kupanje“, ove godine, vernici đuture „iskeširali“ 560.000 dinara.
„Bogojavljenje u Vranju: Prvi put bez licitacije za krst“, „Bogojavljenje u Vranju: Kraj licitacije i nova tradicija kupanja krsta“, „Ko bi rek’o čuda da se dese: Eparhija ukinula licitiranje za časni krst“ – neki su od naslova vesti o „kupanju“ koje su objavljene 19. januara. I u ostalima, uglavnom, piše da ove godine, za razliku od minulih, nije bilo nadmetanja i licitiranja.
Nigde se, međutim, primetno je, ne spominje da su vranjski vernici dali više od pola miliona ukupno – što je suštinska informacija. Prošle godine je, kako je izvestio portal VranjeNews, Časni krst „okupan“ za 280.000 dinara. Pretprošle godine – za 355.000 dinara, 2023 – za 110.000 dinara, 2022 – za 450.000 dinara, 2021 – za 122.000 dinara, 2020 – 330.000 dinara, a 2019 – za 200.000 dinara. To znači da su Vranjanci, januara 2026, za „kupanje“ Časnog krsta platili više nego u sedam prethodnih godina.
Kao da je Eparhija vranjska, ovim „gestom“ i „promenom pravila“ – da ove godine nije bilo licitiranja za „kupanje“, već su svi vernici dali po 20.000 – htela sebi malo da popravi imidž koji je prati u javnosti i pokaže da ne hrli za novcem. Neko spomenu na Fejsbuku da u Eparhiji razmišljaju „kao pravi biznismeni“.
Eparhija vranjska je saopštila da je, novcem prikupljenim od ovih priloga, pomognut Saborni hram Svete Trojice.
„Ove godine nije organizovana tradicionalna licitacija za Časni krst, već su se blagočestivi građani udružili i svojim dobrovoljnim prilozima pomogli Saborni hram Svete Trojice u Vranju, pokazujući na taj način živu veru, crkvenu odgovornost i ljubav prema svojoj svetinji“ – piše u izveštaju o svečano proslavljenom Bogojavljenju 2026, u Sabornom hramu Svete Trojice.
E sada – po jednoj poruci na Viberu, u koju su novinari Slobodne reči imali uvid, može se naslutiti da ovi prilozi, o kojima govore iz Eparhije vranjske, možda nisu bili baš dobrovoljni. U njoj piše da će, ove godine, kum biti svako ko odvoji dobrovoljni prilog za opremanje Sabornog hrama u iznosu od 25.000 dinara, a da prilog, po želji kuma, može, ne li, da bude i veći.
Vernici u Vranju su, međutim, Časni krst „kupali“ za po 20.000, pa se, eto, tu nešto i ne slaže.
Bog se javi, ali, izgleda, prvo moraš da platiš. I ne možeš koliko ti hoćeš, što bi se, u terminološkom smislu, podvelo pod pojam „dobrovoljni prilog“. Tada taj novac daješ od srca i bez obaveze. Ne radiš to iz ćara, već zato što iskreno želiš, bez da očekuješ da će nešto da ti se vrati – da će ti neko uzvratiti „kontrauslugom“. Ipak, sva je prilika da ovde nema govora o darivanju, nego da je, ove godine, postojala „tarifa“ za vernike.
I Vranjanci i Vranjanke koji nisu pročitali gorepomenutu poruku sa Vibera – verujući i oni koji u Boga ne veruju – a samo na osnovu zdravog razuma, mogu da postave pitanje: „A što baš svi dali po 20 ‘iljade?“. Jer ako neko želi da pomogne crkvu – ili, u konkretnom slučaju, kako su saopštili iz Eparhije: Saborni hram Svete Trojice u Vranju – to, valjda, može učiniti u skladu sa svojim materijalnim mogućnostima i ličnim preferencijama, a ne – kao i svi ostali, linearno – po nečijoj „molbi“ ili „nalogu“.
