VRANJE / BEOGRAD – Istraživanje koje je sprovela Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) o stanju lokalnog novinarstva u Srbiji pokazuje da su novinari iz Vranja drugi po redu najmanje zadovoljni novinari u Srbiji, nakon Novog Sada. Vranjski novinari ocenili su stanje u profesiji ocenom 1,925 od 5. Skoro polovina novinara u lokalnoj zajednici živi sa primanjima nižim od 65.000 dinara.
Istraživanje je sprovedeno u celoj Srbiji, ali je klasifikovano osam gradova – Subotica, Novi Sad, Požarevac, Kragujevac, Čačak, Novi Pazar, Niš i Vranje, i jedan region koji je obuhvatio ispitanike iz Zaječara, Bora i Negotina. U istraživanju je učestvovalo 79 novinara.
Analiza obuhvata četiri oblasti – slobodu medija, ekonomski položaj novinara, bezbednost medijskih radnika i pristup informacijama, ocenama od 1 do 5, za 2024. i 2025. godinu kako bi se uvidelo koliko se tokom godinu dana promenila situacija u kojoj svakodnevno rade i funkcionišu mediji na lokalu.
Pored opšteg zaključka da je došlo do pogoršanja položaja lokalnog novinarstva po svim pitanjima, novinari iz Novog Sada i Vranja izjasnili su se kao najmanje zadovoljni.
Ocene 2025. značajno lošije nego lane
Podaci za celu Srbiju pokazuju da su novinari 2025. godinu ocenili kao značajno lošiju u svim kategorijama. Po pitanju pristupa informacijama došlo je do pada od 0,25 poena, sa 2,45 na prosečnu ocenu 2,2. Sličan je slučaj i sa ocenom ekonomskog položaja, koja je za 0,29 niža nego 2024, i iznosi 1,87.
Slika ekrana: ANEM
Ocena slobode medija takođe je niža za 0,29. Ona je za 2024. godinu iznosila 2,52, dok je prošla ocenjena sa 2,23. Najveći pad zabeležen je u oblasti bezbednosti novinara, koja je za 2024. bila 3, a prethodne pala za 0,37, na 2,63.
ANEM je kao glavne razloge za ovaj pad ocena izdvojio činjenicu da skoro polovina novinara u lokalnoj zajednici živi sa primanjima nižim od 65.000 dinara, što je daleko ispod republičkog proseka. Važni faktori su i napadi i pretnje na novinare i njohova diskreditacija u republičkim medijima i od strane javnih ličnosti ali i lokalnih funkcionera.
Situacija u Vranju među najlošijim
Najlošije ocene davali su novinari iz Novog Sada, gde je tokom leta zabeležen značajan porast ugrožavanja bezbednosti novinara. To je uticalo na ocenjivanje stanja u profesiji ocenom 1,46, u odnosu na 2,04 2024. godine.
Slika ekrana: ANEM
Novinari iz Vranja, iako nisu imali iskustva poput novosadskih novinara, stanje u profesiji ocenjuju kao jednako loše. Prosečna ocena 2024. godine bila je 2,05, dok je prošle godine iznosila svega 1,92.
U svim kategorijama osim u pristupu informacijama Novi Sad beleži najgore ocene, a odmah za njim dolazi Vranje. Samo su novinari iz Niša i Istočne Srbije ocenili su ovu kategoriju kao lošiju od novinara iz Vranja.
Novinari u Vranju najlošije su ocenili ekonomske uslove života, i to ocenom 1,5, što je za 0,1 niže nego 2024. godine. Sloboda medija bila je druga najlošije ocenjena oblast u 2025. godini, sa ocenom 1,8, dok je godinu dana ranije iznosila 2.
Vranjski novinari nisu promenili percepciju o bezbednosti novinara, iako je su se napadi i pretnje tokom prethodne godine duplirali. Ocena bezbednosti bila je i 2024. i 2025. ista – 2,1.
Pristup informacijama za novinare iz Vranja bio je takođe loše ocenjen. Ova ocena je niža od većine drugih gradova i iznosi 2,3, dok je 2024. iznosila 2,5.
Novinari iz Vranja obrazlagali su ove ocene nedostatkom sagovornika, zastarelom opremom, nedostatkom kvalitetnih novinara, ali i malim brojem mladih novinara i niskim primanjima.
„Loša ekonomska situacija, samocenzura i cenzura, neprijavljivanje pritisaka i napada, nedostatak solidarnosti među lokalnim medijima i umrežavanja sa lokalnim i nacionalnim medijima, nedovoljna propraćenost važnih lokalnih tema na nacionalnom nivou. U Vranju nema više dopisnika Danasa, N1 i drugih medija“, jedan je od komentara u anketi ANEM-a.
Situacija lokalnih medija u Vranju lošija je nego u drugim mestima po gotovo svim parametrima. Ovome doprinose i teški uslovi rada.
„Vrlo teški uslovi. Nedostaju izvori informacija, bahat je odnos predstavnika vlasti prema medijima, većina medija je pod kontrolom vlasti zbog čega među novinarima vlada visok stepen nesolidarnosti. Slobodni mediji teško dolaze do novca, kako kod oglašivača (koji su okrenuti samo režimskim medijima), tako i kod sufinansiranja medija na konkursima. Položaj slobodnih novinara dodatno otežavaju predstavnici režimskih medija koji targetiraju kolege koji nisu ‘na liniji’ njihovog načina izveštavanja“, još jedan je komentar u anketi.
