VRANJE – U Vranju je danas, na poziv neformalne grupe „Mladi s juga“ održan „Pred-Sretenjski ustanak“, odnosno protest studenata i građana koji su se okupili u 16 časova u blizini mozaik-karte Grada Vranja (tzv. „mapice“), odakle su, nakon petnaestominutne tišine, krenuli ulicom Cara Dušana, Nemanjinom, Bulevarom Nikole Tesle i Bulevarom Partrijarha Pahvla sve do JU „Sportski objekti“ (Sportska hala na Sportsko-rekreativnom centru), gde su se Vranjancima govorom obratili studenti iz Beograda i Niša.
Oko 16.15 časova, okupljeni su obavešteni da „kreću sa tišinom“, te su zamoljeni da se okupe oko „mapice“. Najveći broj učesnika skupa, zastao je tokom u blizini, na šetalištu, dok je manji broj zastao kod „mapice“.
Oko 16.35 časova oni su krenuli ulicom Cara Dušana. Prošavši pored zgrade Okružnog zatvora u Vranju, pojedini su uzvikivali „Svi ćete ovde da završite“, a nedugo zatim, sugrađani iz stanova u blizini pozdravljali su ih dok su šetali.
Nemalo ispred raskrsnice kod Gornje pijace uzvikivali su „Izađite napolje“, a kada su skrenuli u Nemanjinu ulicu, redari su pustili pesmu „Bolji Život“ Dada Topića, a nakon toga pevali su „Pada Vlada“ Momčila Bajagića Bajage.
Kada su skrenuli u Bulevar Nikole Tesle, ponovo su pozivali sugrađane da „izađu napolje“, a uzvikivali su i „Jug je ustao“.
Pre skretanja u Bulevar patrijarha Pavla uzvikivali su „Budi se Vranje“, a ubrzo su, prošavši pored tržnog centra „Zona“, skrenuli i kod JU „Sportski objekti“, gde su stali ispred šetališta.
Učesnike protesta je, nakon šetnje, ispred tog objekta dočekala muzika, a potom se okupljenima obratila i članica grupe „Mladi s juga“, koja je podsetila na trenutne proteste koji se održavaju širom zemlje.
„Poštovani južnjaci i južnjakinje, Vranjanci i Vranjanke, protesti i blokade u Srbiji traju već mesecima, a Građani širom Srbije neumorno traže pravdu i odgovorne za brojne tragične dogođaje. Jedan od tih događaja je i pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra. Događaj koji je odneo 15 života dok je dvoje teško povređeno. Mi, svi zajedno, zahtevamo da nadležni organi preduzmu odgovornost, da se odgovorni privedu, ali i da se sistemu vrati funkcionalnost i doslednost. Studenti širom zemlje traže da se ispune njihovi zahtevi, jer prava mladih ne smeju biti zanemarena u društvu koje teži napretku i pravdi.“ – rekla je članica ove grupe.
Ona je potom istakla i da se, kao što je i prethodno saopšteno u jednoj od objava na Instagram profilu mladisjuga, da se članovi ovog udruženja ograđuju od „svih stranaka“, te je „jos jednom“ zamolila političare da „ne zauzimaju prve redove na protestu“.
Ona je dodala i to da prve redove treba „ostaviti“ mladim ljudima, djacima i studentima koji su ovu bitku i pokrenuli „svojim svakodnevnim iscrpljujucim radom i trudom“.
Nakon toga, najavljen je i govor „mladih i borbenih studenata koji se ne mire sa nepravdom“, a koji su „pravo sa beogradskih i niških protesta“ došli u Vranje i obratili se prisutnima.
Prva govornica bila je aktivistkinja i studentkinja političkih nauka u Beogradu, Emilija Milenkovic, koja se, kako je objasnila, nije obratila u ime studentskog plenuma, nego kao Vranjanka.
Ona se, pre svega, zahvalila „svojoj“ Gimnaziji „Bora Stanković“ u Vranju, učenicima koji su stupili u blokadu, „svojoj“ Osnovnoj školi Vuk Karadžić i školi Jovan Jovanović Zmaj koje su stupile u štrajk, ali i Trgovištu, koja se kao mala Opština „digla“, te je prisutne upitala „Pa šta je onda ovo ako nije revolucija“.
„Naš narod je doveden do očaja, ovi protesti su tačka pucanja i poslednji vapaj ljudi koji više ne žele da ih neko ucenjuje, tlači, gazi, ubija. Ovi protesti nisu politička borba za funkcije i fotelje već politička borba za odgovornost i egzistenciju ove zemlje i naših ljudi. Ovi protesti su probudili ljudsko u svima nama, jer se čovek postaje tek onda kad mu se uspravi kičma. Uspravljanje kičme je kad ne želimo više da slušamo “ćuti može gore” nego jasno kažemo „ajmo – mora bolje“. Teret naše generacije je da u svesti srpskog naroda izbrišemo takav mentalitet, da od sebe očekujemo bolje a da se od drugih ne zadovoljavamo minimumom. Da budemo odgovorni jedni prema drugima i da tražimo odgovornost od onih koje smo birali, pa da smenjujemo neodgovorne i tražimo da plate za svoju neodgovornost – novcem, funkcijom ili slobodom.“ – rekla je Milenković.
Ona je potom rekla da je „sada odgovornost svih nas“ da prigrlimo one koji ne žele više da žive u zemlji korupcije, samovolje i bezvlašća ali iz straha, te da treba stati „rame uz rame“ sa njima, i pokazati im „ono što ne mogu da vide na Radio-televiziji Srbije (RTS).
Na kraju je pozvala sve profesore i nastavnike osnovnih i srednjih škola, ali i sve druge, da stupe u štrajk i podrže svoje učenike koji žele da stanu uz studentske zahteve, kako bio „sutra mogli da ih pogledaju u oči“.
Nakon toga, usledio je govor Bogdana Ristića, studenta istorije na Univerzitetu u Nišu, koji je pre svega istakao da „od septembra meseca“ nije bio u svom rodnom gradu – Nišu zbog organizacije protesta u kojima učestvuje. On je zatim rekao da je, gledajući snimke sa protesta u Vranju, stekao utisak da oni „ni približno“ ne izgledaju onako kako izgledaju „sada kada je u našem gradu“, te da mu je žao što nije mogao da dođe ranije.
Istakao je da su na ovom protestu bili i studenti iz Subotice, i obrativši se sa aspekta svoje profesije, rekao je da „je svom narodu neophodno da zna svoju prošlost“, te da su svi na ovom protestu to dokazali.
„Vi ste tu danas da znate da nakon 12 godina prodavanja priča, bajki, i ubeđivanja na minimume da trebate biti zadovoljni onome što vam se daje, i da zaboravite na ono što želite. Da zaboravite na snove i da zaboravite na ono u šta verujete. Upravo iz tog razloga, dragi moji Vranjanci, neophodno je znati istoriju. Neophodno je znati da borba vredi.“ – rekao je Ristić.
On je istakao da se slaže da studentima nije mesto na ulici, već na fakultetu, ali tek onda kada se ispune svi uslovi, i onda kada u povratku kući, „bezbrižno mogu da stanu“ na autobusku i železničku stanicu i bezbrižno pređu ulicu, znajući da niko ne može da im uskrati osnovna ljudska prava.
Na kraju je istakao da je „došlo vreme“ kad je uskraćeno osnovno ljudsko pravo – pravo na život, i da je na „sopstvenu državu udarila njena sopstvena vlast“, te da on kao istoričar tvrdi da vlast nije država, već da je to narod, kao i da ovoga puta pravdu neće braniti u rovovima, ali će to činiti na ulicama, i da to niko ne može „da nam uskrati“.
Nakon govora, održan je i građanski plenum na kojem su Vranjanci odlučiili o tome da će se protesti ubuduće, kao i do sada, održavati svakog idućeg petka.
Neki od transparenata bili su: „Predugo je mrak“, „Država bez studenata je kao kuća bez temelja“, „Nije teško ispuniti zahteve“, „Ja svoju penziju sama uzimam“, „12 godina pričaš bajke, sad bi i da pišeš“, „Samo život bez straha biće naša pobeda“, „Biti student nije lako, ćaci može biti svako“, „Hoću da doživim penziju“, „Tražim pravdu moja Slavice“, „Hrabri a ne poslušni“.
Čitajte više:
