BEOGRAD – Spomenik Stefanu Nemanji na platou ispred zgrade nekadašnje Železničke stanice u Beogradu, delo ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova, otkriven je sinoć u prisustvu državnih predstavnika i nekoliko hiljada građana. Cena spomenika koji je visok 23 metra i težak 68 tona još uvek nije poznata. Vizantolog Vlada Stanković upozorava da je spomenik „iskrivljena istorija“, a epidemiolog Branislav Tiodorović da je okupljanje bilo epidemiološki rizik.
Ceremonija otvaranja spomenika Stefanu Nemanji počela je izvođenjem himne Srbije Bože pravde, posle čega je emitovan kratki film, a zatim priređen i kulturno-umetnički program, prenosi FoNet. Spomenik prikazuje rodonačelnika srednjevekovne srpske dinastije Nemanjić, koji u desnoj ruci drži mač a u levoj Hilandarsku povelju.
Iako se veliki župan Stefan Nemanja povukao sa vlasti, zamonašio i ostatak života koji je posvetio pravoslavnoj veri nosio ime Simeon, na impozantnom spomeniku koji nije uobičajen za monahe, je umesto sa planiranim krstom u ruci predstavljen sa mačem. Autor spomenika je prethodno izjavio da je na zahtev gradskih vlasti Beograda morao da iz Nemanjinih ruku izbaci krst i da postavi mač.
Vizantolog: Niko od Nemanjića nije ikada isticao mač
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, i jedan od najcenjenijih svetskih vizantologa Vlada Stanković, rekao je agenciji Beta da se Stefan Nemanja ne može zamisliti bez krsta, prenosi Danas. Kako ističe, ovim spomenikom je „prekrojeno 800 godina srpske istorije“:
„Stefan Nemanja je bio veliki vladar, ali obeležje njegove vladavine nije mač, nego pametna politika i duhovna orjentacija“ – rekao je Stanković.
Odluku da se krst zameni mačem je nazvao „suštinskim nepoznavanjem i poništavanjem značaja Stefana Nemanje i srpske srednjevekovne države“. Prema njegovim rečima, mač jeste simbol moći, ali je put Stefana Nemanje bio takav da je on „borac za pravu veru koji je bio uključen u sam centar tadašnje svetske politike“, a njegova politika je bila „mudra“.
Profesor je naveo da je Nemanja svoju „prekretničku ulogu“ u srpskoj državnosti započeo pokrštavanjem u vizantijsko pravoslavlje u episkopskoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, kao i da je kroz čitavu istoriju, od njegove smrti 13. februara 1199. godine u Hilandaru pa do danas, on ostao slavljen kao Sveti Simeon. Dodaje da njegova vladavina nije bila usmerena na rušenje bilo čega, već na građenje srpske države.
Prema njegovim rečima, ključni problem ovog spomenika je pogrešna percepcija da je Stefan Nemanja „ustanik koji je uzeo mač u ruke i sve oko sebe porušio“, te da je ideja spomenika da Nemanja ruši vizantijsku vlast „nadrealna“.
„Niko od Nemanjića nikada nije isticao mač. Sveti Simeon i njegov sin Sveti Sava su postali svepravoslavni sveci. Oni su Srbiju uredili po hrišćanskom svetskom poretku“ – objasnio je Stanković.
Osvrnuvši se na postament spomenika koji simbolizuje razbijeni vizantijski šlem, profesor Stanković je isticanje tog detalja nazvao „naopakim i besmislenim“. Kako kaže, današnji političari ne mogu da shvate da je glavni razlog uspeha Stefana Nemanje, kao svetovnog vladara i kao monaha, a nakon smrti kao sveca, bio u tome što je gradio, a ne što je rušio.
„Nemanja je bio značajna ličnost u okviru vizantijskog sistema moći i sigurno nije lomio vizantijske šlemove“ – kazao je vizantolog.
„Iskrivljena slika istorije Srbije“
Vizantolog Stanković ima utisak da je „vlast dozvolila sebi da prepravlja nešto što su zapisali sam Stefan Nemanja i njegovi sinovi Sveti Sava i Stefan Prvovenčani“. Nazvao ih je „izuzetnim ljudima u svom vremenu i izvan granica srpske države i srpske nacije“, a upozorio da su ovakvi postupci „brisanje njihovih iskaza“ i nepoštovanje prema sopstvenoj istoriji.
„Ne možemo biti toliko arogantni da mislimo da znamo bolje nego što je znao i radio Stefan Nemanja ili Sveti Sava koji je već 1.208 godine napisao žitije svog oca“ – rekao je profesor.
Cena tajna, epidemiološki rizik veliki
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je za RTS da je zahtev vajara spomenika Stefanu Nemanji bio takav da se cena spomenika ne otkriva dok radovi ne budu gotovi i dodao da ne vidi razlog da ta cena, nakon dobijanja odobrenja, ne bude objavljenja, prenosi FoNet. Troškovi izrade i postavljanja čuvaju se pod oznakom „tajnosti“ do 2023. godine, zbog čega je u novembru 2020. godine Sekretarijat za kulturu Grada Beograda odbio da ove podatke dostavi profesorima Filozofskog fakulteta iz Beograda koji su ih zatražili.
Danas je jedan od članova takozvanog Kriznog štaba epidemiolog Branislav Tiodorović, gostujući u jutarnjem programu televizije Nova S, upozorio da je tokom okupljanja na ceremoniji otkrivanja spomenika bilo više od 500 ljudi, koliko je dozvoljeno na takvoj vrsti okupljanja na otvorenom prostoru. Prema njegovim rečima, na otvorenom prostoru je dozvoljeno 500 ljudi kada je skup prijavljen, a 5 kada je skup neorganizovan. Dodao je da se na televizijskom prenosu moglo videti da je veliki broj ljudi nosio maske, ali da fizičke distance nije bilo.
