BEOGRAD – Indeks bezbednosti novinara u 2024. godine je niži u odnosu na 2023, broj napada na novinare se ozbiljno povećao, a procesi pred pravosuđem stagniraju, rekao je danas pravnik i istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Rade Đurić. On je na panelu „Između pritisaka i otpora: Medijske slobode u ogledalu izveštaja NUNS“ rekao da je najveći pad primećen u poslednja dva meseca 2024. godine.
Predstavljajući izveštaj „Indikatori za nivo slobode medija i indeks bezbednosti novinara 2024“, Đurić je rekao da je broj slap tužbi u ozbiljnom porastu, a da država uopšte ne želi da tretira to pitanje.
Govoreći o medijskim propisima, istakao je da su oni dobri, ali da njihova primena to ne govori, kao i da dolazi do čestih promena medijskih propisa, i to na način na koji ne bi trebalo.
Kako je dodao, način komunikacije sa novinarima pokreće brojne probleme i incidente.
Šef misije OEBS Jan Bratu rekao je da naslov panela savršeno izražava položaj širom OEBS regiona i dodao da se u Srbiji i u drugim delovima OEBS regiona primećuju zabrinjavajući znaci pritisaka na novinare i medijske kuće.
On je dodao da stanje sa bezbednošću novinara često pogoršavaju tišina i neodogvarajući odgovori vlasti i da to vodi ka sistematskoj zabrinutosti.
Kako je rekao, OBES Kancelarija za slobodu medija je počela projekat za bezbednost novinara, a njegov posao je da podstiče primenu tih preporuka, ali je to „Sizifov posao“, zadatak koji uvek traje i tokom kojeg su često suočeni sa otporom.
Bratu je ukazao da digitalno nasilje nije neutralno prema polu, jer više pogađa novinarke, a pozvao je na solidarnost sa novinarima koji su mete napada.
„Sloboda medija i bezbednost novinara čine osnovna ljudska prava, ali i suštinski aspekt demokratskog upravljanja. Bez slobode medija ne može biti prave demokratske uprave“, ukazao je Bratu.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić kazala je da su procesi donošenja novih medijskih zakona bili problematični i da nije bilo prave javne rasprave, te da u novim zakonima nije promenjen način finansiranja javnih medijskih servisa, već je ostala zavisnost od državnog budžeta, a nije rešeno ni pitanje izveštavanja tokom izbornih kampanja, kao ni funkcionerska kampanja.
Govoreći o procesu za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Krstić, koja je i sama bila kandidatkinja za člana, rekla je da su oba postupka obeležili propusti, zbog kojih se i povukla iz prvog.
Šef medijskog odeljenja u okviru Misije OEBS u Srbiji Dominik Tijeri istakao je da je NUNS zabeležio 90 fizičkih napada na novinare, što je neprihvatljivo, a da nereagovanje na napade na novinare podržavaju oni koji žele da ućutkaju slobodne glasove.
Govoreći o procesima koji novinari kao žrtve napada vode pred pravosudnim organima, Tijeri je istakao da se i tužioci suočavaju sa izazovima, prvenstveno zbog ograničenih kapaciteta.
Kada je reč o slap tužbama, istako je da je Srbija među prvih pet zemalja po porastu takvih tužbi.
