VRANJE – Mladi iz lokalnih NGO kažu da je Grad kao jedine aktere omladinske politike godinama podržavao samo Kancelariju za mlade, te da se velika svota novca ulaže u sport a manji deo za omladinsku politiku ali da je donošenjem Strategije predviđeno da se sredstva dodeljuju i lokalnim organizacijama, međutim Strategija je donešena nakon planiranja budžeta kako navode iz UG „Aktivisti iz komšiluka“ tako da ove godine organizacije nisu dobile sredstva od Grada ali se nadaju da će to biti realizovano iduće godine.
„Prepoznali smo značaj donošenja strateškog dokumenta, mislim da su mere i rešenja koja su predložena adekvatna. Što se tiče same implementacije toga još uvek s tim nije krenulo“, kaže Uroš Ilić predsednik ovog udruženja i dodaje da KZM nije jedini činilac omladinske politike, te da je to je definisano u Strategiji i da se nada da će to da bude prepoznato i u budžetu.
Za omladinsku politiku i sport 2022. izdvojeno je 157 280 000 dinara, što je 5,13 odsto ukupnog budžeta, a od čega za sprovođenje omladinske politike odvaja samo 5 miliona dinara, i to u cilju funkcionisanja KZM-a.
„Ne izdvaja se dovoljno novca za omladinsku politiku, nisu pokriveni svi činioci omladinske politike. Sektor sporta i omladinske politike u Vranju je samo sektor sport, bez omladinske politike“ – navodi Ilić.
Koordinator Kancelarije za mlade Luka Trajković kaže da su sredstva koja se izdvajaju za omladinu i sport dovoljna „ali kao što je većnik za sport Nenad Đorđević najavio težiće da se ta sredstva povećaju za omladinsku politiku“.
„Neki veći gradovi od Vranja imaju manji budžet za sprovođenje omladinske politike, i to duplo veći gradovi kao što je npr. Kragujevac, Kraljevo, a postoje KZM koje nemaju budžet i koje se finansiraju projektno. 2020. godine budžet KZM-a za sprovođenje omladinske politike je bio 250.000, 2022. to su 5 miliona, znači budžet je uvećan 20 puta više“ – kaže Trajković.
Trajković objašnjava da što se tiče ulaganja u sport postoje dva dela, za infrastrukturne projekte i finansiranje klubova. Za infrastrukturne projekte se odvaja 75 miliona i 75 miliona se odvaja sa funkcionisanje klubova, objašnjava.
„Mislim da ima oko 60 klubova, tako da je po meni i normalno da postoji taj jaz i nikad odvajanje lokalne samouprave ne bi moglo da budu veće od odvajanja za sport“ -kaže Trajković.
Programska direktorka lokalnog UG „Naš svet, naša pravila“ Emilija Milenković kaže da očekuje da se uspostavi konkurs za finansiranje udruženja mladih i za mlade, kao i neformalne grupe mladih, jer je to „najbolji mogući način za pokretanje aktivnosti“.
„Nisu svi mladi u KZM i ne bave se svi sportom. Postoje i drugi relavantni akteri omladinske politike na lokalu i oni su jednako vredni, imaju svoje programe i kapacitete. Ta cifra od 157 280 000 dinara koja se odvaja za sport i omladinu, tek samo 5 miliona je stvarno cifra koja nije realna treba više da se odvaja, kao da se 90 odsto mladih bavi sportom a to znamo da nije tačno“ – kaže Milenković.
Na pitanje da li lokalna samouprava razmatra predlog konkursa za udruženje mladih i za mlade s obzirom na to da je finansiranje udruženja od strane lokalne samouprave jedan od ciljeva Strategije Trajković objašnjava da je to jedan od 6 mehanizama omladinske politike i da bi lokalna samouprava trebalo da ispuni sve mehanizme. Do sada su ispunjena 4 mehanizma, ostala su još 2.
Lokalna samouprava bi trebalo do kraja godine da usvoji pravilnik za finansiranje udruženja i da se u narednoj godini krene sa sprovođenjem aktivnosti udruženja navodi Trajković iz KZM, gde bi se udruženjima proporcionalno kao što su PR projekti koje sprovodi „Šta nam teško“ davala određena svota novca oko 35-45.000 dinara za sprovođenje omladinske politike i aktivnosti.
„To je za početak, a verovatno će se ta cifra tokom godina povećavati. Hteo da pronađem i neki možda drugi modus, to je da se finansraju i neformalne grupe. Međutim tu postoji neka problematika koja bi se teško rešila, pa će se zbog toga samo finansirati udruženja, ali pored udruženja mislim da će postojati i solucija da mogu da konkurišu i đački parlamenti“ – navodi Trajković.
Milenković navodi da je omladinski sektor u Vranju ranije bio razvijeniji i da su postojale organizacije kao što je Protekta, omladina Jazas, Neksus, E8, i druge jake organizacije a sad ih je kako navodi sve manje. Dodaje da bi bilo dobro da se „udruže i iznesu zajedno svoje predloge i probleme i načine unapređenja omladinske politike“.
Šta radi Savet za mlade
Savet za mlade je skupštinsko telo koje treba da prati i sprovodi omladinsku politiku i učestvuje u kreiranju. Pozicija članova Saveta je volonterska i ima ukupno 13 članova. Prema istraživanju KOMS-a 2021. Savet nije bio funkcionalan i inkluzivan, nije se održavala nijedna sednica. Pokrenuta je inicijativa da Savet bude radno telo i usvojena je odluku o radu Saveta koji se od tada kako navodi Trajković uključuje u sve aktivnosti koje sprovodi KZM.
Marija Mitić izabrana je poziciju predsednice Saveta za mlade krajem juna, a dve godine je u Savetu u kom se u poslednjih pet godina održala samo jedna sednica.
Navodi da je prihvatila mesto predsednice „jer ima želju da radi i uči“, a da se članovi i predsednik biraju na predlog gradonačelnika, mesnih zajednica, udruženja građana, omladinskih organizacija, ali konkurs ne postoji.
„Uključivanje novih članova ide preko Skupštine grada, iznosi se predlog. Moguće je ukoliko neko od članova da ostavku, pa se traži zamena“ – kaže Mitić.
Nemaju predstavnike učeničkih parlamenata, što, kako navodi „ne znači da ih neće imati u budućnosti“. Imaju jednu predstavnicu studenstskog parlamenata sa Akademije tehničko – vaspitačkih strukovnih studija.
„Savet za mlade je savetodavno telo skupštine grada, dok je KZM samostalno. Savet je od nedavno krenuo sa KZM, povodom manifestacije za Dan mladih. Uključeni smo u sve aktivnosti“ – navodi Mitić.
Na prvoj sednici Saveta usvojen je poslovnik o radu koji ranije nije postojao.
„Nismo do sada davali predloge Gradskoj upravi, jer je to odnedavno krenulo da funkcioniše. Čekamo da se čuje za nas, da mladi dobiju neke ideje i da nam pošalju predloge, ili ukoliko imaju neki problem koji mi kao članovi Saveta možemo da iznesemo na sednici i da vidimo da li možemo da rešimo. Otvorili smo nedavno i društvene mreže, imamo i mejl szmvranje@gmail.com Mladi mogu putem mejla, ili poruke na društvenim mrežama da nam šalju predloge i ideje“ – kaže Mitić.
Milenković nasuprot onome što navodi Mitić kaže da lokalne organizacije nisu bile obaveštene o odabiru novih članova u Savetu kojem su hteli da pristupe i navodi da je problem što rad Saveta nije transparentan i ne zna se ko su članovi.
Kaže da im je žao što nema relevantnih aktera u Savetu i smatra da bi oni kao udruženje mladih, uz ostala udruženja i učeničke parlamente, trebalo da budu u Savetu za mlade kako bi zajedno radili na ostvarivanju ciljeva Strategije. Bitno je da to budu aktivni ljudi.
U Savetu, kako navodi, trebalo bi da sede mladi i koju su predstavnici različitih grupa, srednjoškolci i predstavnici marginalizovanih grupa mladih, jer je na taj način mnogo lakše da se iznesu neki predlozi koji bi unapredili položaj svih mladih.
„Savet za mlade može da ima veliki uticaj kad bi radio redovno i transparentno. Mislim da bi mi kao akteri omladinske politike trebali da budemo obavešteni i prepoznati od strane lokalne samouprave“ – navodi Milenković.
Objašnjava da je jedan od problema jer se ne radi monitoring Strategije, kako bi se videlo šta je urađeno od donošenja Strategije.
Prema istraživanju iz 2021. samo 10 odsto mladih se redovno informisalo o aktivnostima KZM-a, dok prema odgovorima koji su novodili pri popunjavanju za Omladinske kartice 40 odsto mladih sada prati rad KZM-a – kaže koordinator kancelarije Trajković, i dodaje da je razlog tome što su sada vidljiviji jer su aktivniji na društvenim mrežama, imaju veći dešavanja, kao i da su nedavno otvorili TikTok.
Najveći problem mladih, objašnjava Ilić iz UG „Aktivisti iz komšiluka“, po istraživanju koje su radili i koje je prethodilo donošenju Strategije jesu ekonomske prilike, nezaposlenost i prilika da se radi ono za šta su se školovali, kao i sadržaj za slobodno vreme i da su to dva pravca u kojim treba da se ide.
Trajković koji je jedini zaposlen u KZM navodi da se trudi da radi u skladu sa mogućnostima i kapacitetima i da ne može da utiče na povećanje zaposlenosti među mladima.
„Mladima nedostaje posao. KZM na to ne može da utiče, ali možemo da održimo radionice koje se tiču izrade CV-a, karijarnog savetovanja. Na tim radionicama obuhvatimo godišnje oko 2000 mladih. Nismo bazirani samo na gradske škole, nego i seoske sredine. Trudimo sam da svi mladi budu zastupljeni“- navodi Trajković.
Smatra da bi trebalo uključiti još ljudi u KZM i da bi tada mnogo više moglo da se uradi na polju omladinske politike.
„Ne mogu o tim temama da pričam jer odluku donosi Grad. Skoro sam napomenuo da mi je potrebna pomoć i nadam se da je Grad uvideo koliko se radi i da će omogućiti još nekim mladima da uđu u sferu omladinske politike“ – kaže Trajković.
