BOSILEGRAD – Novinari koji kritički izveštavaju, a pripadnici su bugarske nacionalne manjine, često su etiketirani kao „separatisti i ljudi koji ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije“, istakli su medijski radnici iz Bosilegrada, na jučerašnjoj radionici o bezbednosti novinara i SLAPP tužbama, koju su održali predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), pravnik Rade Đurić i poverenica za Pčinjski okrug Sanja Petrov.
Radionica u Bosilegradu je održana u okviru projekta „Sigurniji zajedno“, koji redakcija Slobodne reči realizuje kao kontakt-tačka mreže SafeJournalists. Napadi i pritisci na novinare su u velikom porastu širom Srbije, ali medijski radnici, iako fizički udaljeni od udruženja, nisu sami, jedan je od zaključaka sa ovog sastanka.
U prvom delu sastanka diskutovalo se o različitim oblicima ugrožavanja bezbednosti novinara, uznemiravanja i ometanja prilikom obavljanja novinarskog posla, o načinima prijavljivanja ovih napada nadležnim instancama, kao i mehanizmima koji će pomoći da medijski radnici ostvare svoja prava, ukoliko do pretnje ili napada dođe.
Đurić je izneo podatak da je, samo od januara prošle godine, bilo više od 400 slučajeva pretnji i napada na medijske radnike, odnosno od 30 do 40 mesečno, i da je Srbija, po tom parametru, „čak ispred Ukrajine, gde traje rat“.
„Kultura nasilja uzela je maha baš zbog nekažnjivosti, jer nemate presudu koja će poslužiti kao primer i sprečiti nasilnike da to rade“ – rekao je Đurić.
U Srbiji, svakog dana jedan novinar(ka) biva napadnut, istakla je Sanja Petrov. Kako je objasnila, nisu zabrinjavajući samo direktni, fizički nasrtaji na novinare i novinarke.
„Oštećenje redakcije, razbijanje automobila ili uništavanje imovine, poput mobilnog telefona, foto-aparata ili kamere – takođe su načini da se zastraši novinar koji izveštava u javnom interesu. Dodatno, pretnje kolegama ili saradnicima kao što su dizajneri, administrativni asistenti, snimatelji, fotografi koje unajmite i slično, ali i vašim prijateljima ili porodici – indirektne su pretnje i vama. Čak i ako neko pokuša da vam naudi, pa ne uspe jer se vi sklonite ili pobegnete – i to je napad“ – rekla je Petrov.
Rade Đurić se osvrnuo na slučajeve obijanja kuća i stanova novinara koji su se dešavali više puta u poslednjih nekoliko godina.
„Niko ne obija kuću novinara da nešto ukrade, odnosno da za sebe ili nekog drugog pribavi određenu materijalnu korist. Cilj je samo jedan, a to je pokušaj zastrašivanja. Prijavite svaku uvredu, svaki fizički napad, svaki pokušaj otimanja opreme, svako oštećenje automobila. Napad plastičnim pištoljem je, takođe, napad“ – objasnio je ovaj pravnik.
Pojedini novinari koji rade u Bosilegradu – koji se ovim poslom bave pored „redovnog“, koji im je osnovni izvor prihoda – govorili su o mobingu koji trpe na radnom mestu, dok obavljaju svoj „primarni“ posao, a sve zbog bavljenja novinarstvom u interesu javnosti.
Ivan Nikolov iz Kulturno-informativnog centra (KIC) „Bosilegrad“ naglasio je da se na novinare koji kritički izveštavaju, a pripadnici su bugarske nacionalne manjine, neosnovano gleda kao na „separatiste i ljude koji ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije“.
U drugom delu radionice bilo je reči o digitalnom nasilju. Pravnik NUNS-a objasnio je kojim se pretnjama i onlajn napadima bavi svako tužilaštvo, te razrešio dilemu medijskih radnika kojem od njih da se obrate.
„Mejlovima i drugim komunikacijama na internetu bavi se Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, dok se SMS-ovima, MMS-ovima i ‘redovnim’ pozivima bave ostala, ‘redovna’ tužilaštva. Da naglasim: sve što vas dovodi u situaciju ugroženosti i straha – sve to treba prijaviti“ – apostrofirao je Đurić.
Na radionici su učesnici istakli da mnogi novinari ne žele da nadležnima prijave slučajeve nasilja, bez obzira da li govorimo o pretnjama, o fizičkom nasilju, ili, pak, digitalnom – o sumnjama na prisluškivanje, pretnjama u komentarima na portalima ili društvenim mrežama.
Jedan od najbitnijih razloga je taj što je to, kako su naveli medijski radnici na ovoj radionici, „previše stresno“, kako sam čin prijave, tako i, kasnije, pojavljivanje na ročištima i davanje izjava.
U trećem, završnom, delu sastanka i radionice u Bosilegradu, diskutovalo se o SLAPP tužbama (strateške tužbe protiv učešća javnosti), koje se podnose protiv novinara i ostalih medijskih radnika, a koje za posledicu, između ostalog, imaju finansijsko i psihološko iscrpljivanje članova lokalnih redakcija, ugrožavanje slobode govora i autocenzuru.
Istaknuto je i da treba da se podigne svest u institucijama, da se edukuju sudije i tužioci kako bi mogli da razlikuju SLAPP tužbe, kao pokušaje „ućutkivanja“ i represije državnog aparata, od redovnih postupaka. Učesnici radionice složni su u oceni da je neophodna jača institucionalna zaštita, kao i efikasniji preventivni mehanizmi.
Podsetimo, sredinom decembra je redakcija Slobodne reči organizovala ovakvu radionicu u Vranju, kada su novinari iz preko deset redakcija koji izveštavaju na srpskom, albanskom i bugarskom jeziku podelili iskustva o ugrožavanju bezbednosti, pretnjama, tužbama i ostalim napadima na nezavisno obavljanje novinarskog posla.
Aktivnost je sprovedena uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj teksta je isključivo odgovoran portal „Slobodna reč“ i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat „Sigurniji zajedno – Së bashku më të sigurt – По-сигурни заедно“ podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.
Pročitajte više:
Sigurniji zajedno: Lokalni mediji protiv pretnji i SLAPP tužbi
