BEOGRAD – Već nekoliko dana tačno u 20:05 časova u gradovima širom Srbije građani izlaze na terase da zvižde i lupaju u lonce i šerpe u znak protesta protiv vlasti. Iako je narativ vlasti takav da javnosti ove proteste predstavljaju kao da su usmereni protiv mera Vlade vezanih za vanredno stanje i borbu protiv pandemije COVID-19, ne radi se o tome.
Pre par dana, predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić je, gostujući u emisiji Oko na RTS, rekao da je on politički veteran i da je na „šerpe i lonce navikao“. Iako je proteste delimično okarakteristao kao političke, u svom jednom trenutku pokušao je da proteste prikaže kao proteste protiv mera koje je Vlada Srbije uvela u borbi protiv COVID-19 virusa.
„Rekao mi je čovek za kog znam da glasa za nas [SNS]: ‘ej ja lupam u šerpe samo hoću da me pustiš da idem u prirodu ili ne znam gde’, a ja njemu kažem, ‘Al’ ne puštam te ja. Ja moram o tome da razgovaram sa lekarima. Ja moram da poštujem struku. Ja moram da čuvam život i tebi i tvojim roditeljima“, rekao Vučić na RTS-u.
Pored toga, predsednik Vučić je takođe izjavio da mu je žao što navodno „protesti počinju u 20:02“, čime se aplauz za medicinske radnike skraćuje i time organizatori pokazuju nezanimanje, a opozicija neodgovornost. Na taj način stvara sliku da oni koji protestuju upropašćavaju podršku medicinskim radnicima.
U istom periodu, na sličan način je predsednica Vlade Ana Brnabić okarakterisala proteste građana u javnosti. Najpre je na prvoj sednici Narodne skupštine od uvođenja vanrednog stanja, kritikujućoi izveštavanje pojedinih medija i nazivajući ih „tajkunskim“, indirektno povezala medije i proteste sa merama koje je Vlada Srbije donela.
„To su isti ljudi koji sada pozivaju na lupanje u šerpe i kažu da su mere bile prejake“, rekla je Brnabić, prenosi Novi magazin.
Nekoliko dana dana kasnije, predsednica Vlade je organizatore protesta (Inicijativa Ne davimo Beograd i Građanski front), baš kao i predsednik, optužila da su zloupotrebili aplauz medicinskim radnicima u političke svrhe.
„Oni su se nakačili na aplauz lekarima i medicinskom osoblju, da bi iskoristili to da bi pravili buku. Sada više ni nemate aplauz za lekare. Vi ste politički zloupotrebili aplauz za one ljude koji su na prvoj liniji borbe“, poručila je Brnabić, prenosi N1.
Na osnovu izjava premijerke i predsednika Srbije, prosečan građanin može steći utisak da organizatori i protestanti imaju nešto protiv mera protiv COVID-19 i medicinske struke, a da veći deo građana protestuje zbog toga što su zarobljeni u kućama. Međutim, ovaj protest nije protiv toga.
Šerpe i zarobljena država
Inicijator protesta je zapravo inicijativa Ne davimo Beograd, pokret koji je nastao nakon serije masovnih protesta protiv rušenja u beogradskom naselju Savamala za potrebe državnog projekta Beograd na vodi.
U svom saopštenju za javnost od 23. aprila, inicijativa je pozvala građane Srbije da u nedelju 26. aprila pet minuta nakon aplauza podrške medicinskim radnicima izađu na prozore i balkone u 20:05 i naprave buku puštajući muziku, duvajući u pištaljke ili trube, udarajući u šerpe ili na bilo koji drugi način, s ciljem slanja poruke o borbi „za demokratsku, slobodnu i solidarnu Srbiju“.
„U nedelju 26. aprila u Srbiji je trebalo da budu održani izbori čiji rezultat se unapred znao. Pretnjama, pritiscima i nasiljem prema neistomišljenicima, skoro potpunom kontrolom i zloupotrebom medija, partijskim preuzimanjem pravosuđa, kao i ucenama i ekonomskim ugnjetavanjem velikog broja građana, režim je Srbiju doveo korak do doktature“, stoji u saopštenju.
Ne davimo Beograd u saopštenju optužuje vladajuću stranku (SNS) da je nastavila predizbornu kampanju, pri tom „tretirajući opasnost od pandemije kao borbu za rejting u kojoj po svaku cenu treba da ispadnu spasioci“, dok su se medicinski radnici borili sa zarazom i rizikovali svoje živote. Takođe, inicijativa je ukazala i na to da su se svi novinari koji su kritički pisali o merama i postupcima vlade, našli na udaru.
„Posledice ovakvog otimanja države od građana, uništavanja institucija i centralizovanja moći u rukama kriminalne elite, su enormo bogaćenje ekipe bliske vlasti i sve teži uslovi života i rada za veliku većinu naših građana i građanki“, stoji u saopštenju.
Evropska komisija je još u Kredibilnoj strategiji proširenja Evropske unije iz 2018. godine okarakterisala sve zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbiju, kao „zarobljene države“.
„Vladavina prava se mora znatno ojačati. Danas ove zemlje [Zapadnog Balkana] pokazuju jasne elemente „zarobljenih država“, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom na svim nivoima vlasti i uprave, kao i veliku isprepletanost javnih i privatnih interesa. Sve ovo pothranjujeosećaj nekažnjivostii nejednakosti. Postoji i veliki političkiuticaj na medije i kontrola medija. Vidljivo osnaženo i nezavisno sudstvo i odgovorne vlade i uprave od suštinskog su značaja za sprovođenje trajnih društvenih promenakoje su potrebne“, stoji u Strategiji iz 2018. godine.
O stanju zarobljene države i ponašanje njenih političkih elita je još 2014. godine pisala uticajna Savetodavna grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG). Stručnjaci iz te grupe istakli su da u zarobljenoj državi domaće elite pokazuju otpor prema ključnim reformama koje bi izazvale njihovu kontrolu vlasti. Ovo se vidi kroz stagnaciju u reformama koje se tiču vladavine prava, rasprostranjenoj korupciji, pravosuđu u službi politike, slabim državnim institucijama, kao i malo poverenje građana u njih.
Stoga je tvrdnja predsednice Vlade i predsednika Srbije da su protesti usmereni protiv mera vlade i medicinskih radnika zapravo netačna. Protesti Digni glas: Bukom protiv diktature su usmereni protiv zarobljene države u kojoj se Srbija nalazi poslednjih nekoliko godina. Inače, evidentno je da je Evropska unija svesna ovog stanja u zemlji, a svesna je i načina na koji SNS u namerama za očuvanje vlasti pokušava da spinuje realnost uoči predstojećih izbora.
