fbpx
11.2 C
Vranje
ponedeljak, 27.05.2024

Pomoć od 100 evra – Između nužde i „patriotizma“

Odabrani članci

Slobodna reč
Slobodna reč
Društveno angažovan, objektivan i nezavisan nacionalni portal sa sedištem u Vranju.

BEOGRAD / VRANJE – Dugo očekivana prijava za novčanu pomoć od 100 evra svim punoletnim građanima počela je danas i trajaće do 5. juna. Iako veliki deo građana ovu meru Vlade prihvata oberučke, građani koji rade u državnim institucijama, javnim preduzećima i javnim ustanovama su se našli pred dilemom.

Kako su objasnili iz Ministarstva finansija, prijava za ovu pomoć je moguća telefonom ili putem portala Uprave za trezor, dok za će za penzionere i one koji primaju socijalnu pomoć isplate krenuti automatski. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će isplata ići sukcesivno i na svakih pet dana.

Svi oni građani koji su pre 24. aprila, odnosno dana donošenja uredbe Vlade Srbije, bili punoletni i koji imaju aktivno prebivalište na teritoriji naše zemlje sa važećom ličnom kartom mogu da se prijave. To praktično znači da svi ljudi sa srpskim državljanstvom koji rade u inostranstvu nemaju pravo na ovu pomoć. Takođe, svima kojima je lična karta istekla pre vanrednog stanja nemaju prava na ovu pomoć. Pomoć imaju i oni kojima je lična karta istekla u vreme korone.

Prilikom prijavljivanja preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem preko kontakt-centra, čiji će broj biti objavljen neposredno pred početak prijave 15. maja, građani će ostavljati tri podatka: JMBG, registarski broj važeće lične karte i naziv banke kod koje je otvoren račun ili žele da im bude otvoren račun i to bez troškova. Ovaj privremeni tekući račun će biti zatvoren nakon podizanja novca.

Kada su u pitanju penzioneri ili primaoci novčane socijalne pomoći, ako ove kategorije nemaju račun u banci, njima će on biti otvoren jednokratni namenski račun u Banci Poštanska štedionica koji će biti ugašen nakon što se podigne novac.

Spisak patriota

Kao što je portal Slobodna reč već pisao, priča o ovoj jednokratnoj pomoći počela je krajem marta kada je predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić najavio kao mogućnost. Ovu ideju je u startu odbacio Fiskalni savet, nezavisan državni organ osnovan od strane Narodne skupštine. Fiskalni savet je ovu meru ocenio kao ekonomski neefikasnu, socijalno nefokusiranu i fiskalno neodgovornu.

Međutim, 24. aprila Vlada Srbije je donela niz uredbi koje su omogućile uplaćivanje ove pomoći, a već 30. aprila usvojen je i rebalans budžeta. Rebalansom država mora, da pored 3,5 milijardi evra za finansiranje nastalog deficita, obezbedi još 3 milijarde evra za vraćanje glavnice postojećih dugova koje mora isplatiti u 2020. godini.

Rebalansom je predviđeno da se ova sredstva prvenstveno obezbede na finansijskim tržištima – na domaćem tržištu (oko 50%) i izdavanjem evroobveznica (oko 40%). Međutim, Fiskalni savet ističe da ovakva strategija nije detaljnije objašnjena u Obrazloženju rebalansa te bi se mogla pokazati kao nepovoljna.

Uprkos ovim upozorenjima Fiskalnog saveta, državni zvaničnici su više puta istupali u javnost govoreći kako novčanih sredstava ima dovoljno i kako će svi građani dobiti ovu pomoć, ali su takođe počeli da se javno odriču ovih sredstava. Među prvima koji se javno odrekao pomoći bio je predsednik Vučić.

„Ja se neću prijaviti za pomoć od 100 evra. Oni koji takođe ne žele da dobiju ovaj novac, jer im nije potreban ili smatraju da je to poniženje, takođe ne moraju da se prijave“, rekao je Vučić 24. aprila. 

Tih dana su se novca odrekli i Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i lider Socijalističke partije Srbije (SPS), koji je rekeao da on taj „novac sigurno neće uzeti i da ne bi trebao nijedan funkcioner to da uradi“. Oni koji su se javno odrekli jesu i Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, narodna poslanica Vjerica Radeta, a SNS je saopštio da će se svi njeni narodni poslanici odreći ove pomoći. Javno su se odrekli i vranjski gradski čelnici poput gradonačelnika Slobodana Milenkovića, kao i većnika Bojana Kostića i Nebojše Zupančića.

„Neću uzeti taj novac ni ja, ni svi državni sekretari, pomoćnici i članovi kabineta ministarstva koje vodim. Mislim da taj novac treba da ide onima kojima je zaista neophodan, od penzionera, do socijalno ugroženih kategorija, ranjivih grupa u našem društvu. Pismeno smo obavestili Ministarstvo finansija da to nećemo tražiti“, rekla je ministarka građevinarstva, saoraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Iako bi odluka o uzimanju pomoći trebala da bude individualna, izjava ministarke Mihajlović je donekle bila iznenađenje s obzirom da je govorila u ime čitavog svog ministarstva.

Objašnjenje ove kolektivne odluke možda bi najbolje objasnile akcije dobrovoljnog odrivanja od 100 evra koje su krenule da se sprovode po državnim ustanovama i preduzećima. Portal Info Vranjske objavio je vest 25. aprila, samo dan nakon usvajanja Vladinih uredba o ovoj pomoći, u kome navodi da su radnici određenih državnih preduzeća i ustanova dobili SMS poruku u koju se pozivaju da se odreknu tog novca, kako bi oni „demonstrirali“ ko su oni zapravo i kakvi su kada je „teško“.

„Sada bi to najbolje učinili dobrovoljnim odricanjem od iznosa o kome je bilo reči. Taj će iznos nesumnjivo otići tamo gde je najpotrebniji i onima kojima je najpotrebniji. Odricanjem od tog iznosa pomoćićemo da tako i bude“, stoji u poruci koju su prenele Info Vranjske.

U nastavku poruke se mole rukovodioci organizacionih jedinica da razgovaraju o tome sa svojim radnicima kako bi učestvovali u „ovom, pre svega časnom, humanom i patriotskom činu“. Od rukovodioca se očekuje da dostave spisak onih koji bi učestvovali u ovoj akciji najkasnije do 27. aprila.

Da ipak nije reč o lokalnoj inicijativi, potvrdilo je i pisanje nedeljnika NIN koji je preneo da je i pripadnicima BIA poslata poruka da se odreknu od 100 evra u „ime patriotizma“. Sadržaj poruke je bio identičan kao kod portala Info Vranjske, a novinari NIN-a su potvrdili autentičnost poruke u kojima se pozivaju pripadnici BIA-e da se odreknu ovih 100 evra i da rukovodioci organizacionih jedinica dostave spisak. Iz BIA-e ove navode nisu komentarisali.

Nesumnjivo je da postoje određeni javni funkcioneri i službenici kojima pomoć od 100 evra nije potrebna, ali je neophodno da odluka o tome bude isključivo u nadležnosti pojedinaca. Slanje SMS-ova, javno pozivanje da se neko odrekne sredstva ili pravljenje nekakvih spiskova, svakako se može posmatrati kao vrsta pritisaka na zaposlene u javnom sektoru koji iz straha od reprekusija, a bez obzira na materijalno stanje u kome se nalaze, pristaju na ovo.

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram i Twitter.
Instalirajte mobilnu aplikaciju sa Google Play ili App Store.

- Reklama -
- Reklama -

Poslednji članci