Muzika, žagor, zastave… kod „Mapice“ u Vranju atmosfera kakva priliči ovoj generaciji. Okupljaju se učesnici „Pčinjskog marša za studente“.
Pored mladih iz Vranja tu su mladići i devojke iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kruševca, Petrovca na Mlavi, Leskovca, Vlasotinca, Vladičinog Hana, Surdulice, Bosilegrada…
Među njima prepoznajemo nekoliko onih koji u svakom protestu krstare zemljom Srbijom.
Naravno, tu su i ratni vojni veterani, pa nekoliko onih u poodmaklim godinama koji su podrška Maršu i njegovim učesnicima.
Stigao je i najavljeni gost, glumac Dragan Gagi Jovanović, koji već postaje jedna od ikona studentskih protesta.
Jedanaest je časova. Pokret. Sve ide po programu koji je štampan i s kojim je javnost upoznata.
Policijska vozila i na čelu i na začelju kolone. Tu je i nekoliko automobila podrške.
Ulicama do Bunuševca u koloni vrvi od zadovoljstva, jer su se svi pripremili da prvi put u životu prepešače do Bujanovca.
Na izlazu iz Vranja, iznenada, mali incident: jedan bahati mladić s automobilom, bukvalno se zaleteo u kolonu, a svoj bes potkrepio i neumesnim rečima.
Onda je policija pokazala zašto je tu: bahati i nevaspitani vozač je od policije hitno dobio „kompletnu uslugu“. Za tren oka bio je manji od makova zrna.
U koloni mir i spokojstvo. Sve funkcioniše besprekorno. Kako?
Svi uniformisani mladići rade posao za koji su zaduženi: jedan formira kolonu; drugi reguliše saobraćaj i koordinira s policijom; treći vodi red o pokličima i uzvicima; četvrti angažuje tehnička pomagala…
Niko nikoga ne ometa, niko ni sa kim ne gunđa!
Vozači iz automobila, iz oba pravca, pozdravljaju sirenama, uzdignutim pesnicama i mahanjem.
U Dubnici, Vrtogošu i Lopardincu, nezainteresovanost građana, bes pojedinaca i strah u najvećoj meri, spoljnu sliku menjaju za 180 stepeni.
Tek na sedam-osam mesta oni najhrabriji izašli su na ulicu da pozdrave mlade, a oni drugi nezainteresovano osmatraju s prozora ili dvorišta.
U Dubnici i Lopardincu, po ustaljenom redu i običaju, učesnici marša su se okrepili i osvežili ukusnim domaćim đakonijama, voćem, sokovima i vodom.
Pomenimo jedan utisak koji deluje kao kost u grlu: trgom kod crkve u Lopardincu, tokom 30-minutne pauze, prošlo je stotinak automobila. Autor ovih redova nije video da je bilo ko od vozača ili saputnika, bilo kako pozdravio učesnike marša.
I još jedan utisak koji hrabri i podstiče: desetak policajaca u uniformi i 3-4 u civilu, bili su besprekorni profesionalci i saradnici u organizaciji ovog javnog skupa.
Tako smo oko 18 časova stigli na centralni gradski trg u Bujanovcu, čiju su atmosferu i dobrodošlicu studentima mogli da osete svi koji su želeli.
A bilo je lepo: pogača i so, zagrljaji i osmesi, čestitanja i govori, muzika i zabava… sve kako nam je potrebno.
Elem, pošto ne može drukčije, onda ćemo – pošteno.
View this post on Instagram
