BEOGRAD – Na 64. Skupu slavista Srbije na Filološkom fakultetu u Beogradu, glavna i odgovorna urednica portala Južna pruga, Milena Šović, održala je izlaganje u celosti na prizrensko-timočkom dijalektu, što predstavlja presedan u okviru naučne konferencije ovog tipa i snažan simbolički iskorak ka afirmaciji jezičke ravnopravnosti, piše Radio-televizija Srbije (RTS).
Naučni događaj, u organizaciji Slavističkog društva Srbije, okupio je vodeće stručnjake, lingviste i kulturologe iz zemlje i inostranstva kako bi diskutovali o aktuelnim pitanjima slavistike, književne istorije i očuvanja slovenskog kulturnog nasleđa.
U fokusu skupa našle su se teme koje povezuju tradicionalne lingvističke vrednosti sa savremenim tehnološkim izazovima – od digitalnih korpusa i jezičke standardizacije do primene veštačke inteligencije u proučavanju i očuvanju jezika.
Posebnu pažnju učesnika privuklo je izlaganje Milene Šović, autorke i osnivačice portala Južna pruga. Njeno učešće obeležilo je, bez sumnje, jedno od najupečatljivijih izlaganja ovogodišnjeg skupa.
Naziv njene prezentacije u sklopu pomenutog događaja bio je: „Upotreba dijalekata iz prizrensko-timočke dijalekatske oblasti u savremenom novinarstvu – jezičke, kulturne i medijske implikacije na primeru portala Južna pruga“.
Šovićeva je rad predstavila u celosti na prizrensko-timočkom dijalektu, što je presedan u okviru jedne naučne konferencije ovog tipa.
„Važno je da se kaže da diskriminacija na jezik u ovaj slučaj doodi ko del od poširok obrazac na društveno-ekonomsku marginalizaciju na jug Srbiju. Sa stigmatizaciju na jezik doodi i stigmatizacija na cel regijon i njegovi stanovnici, a toj se na kraj pretvara u političko i društveno obeležje na nejednakos“ – istakla je Milena Šović.
Već u uvodnom obraćanju naglasila je da je reč o svesnoj i simbolički važnoj odluci da se dijalekat, koji je decenijama potiskivan iz institucionalne i medijske sfere, uvede u prostor akademske rasprave bez posredovanja standardnog jezika.
Time je njeno izlaganje postalo i performativni čin: sama forma bila je potvrda teze o ravnopravnosti dijalekta.
Stigmatizacija i medijska marginalizacija prizrensko-timočkih govora
Šovićeva je analizirala društveno-jezički i medijski položaj prizrensko-timočkih govora, ukazujući na dugotrajnu stigmatizaciju koja ih prati. Ovi govori (prizrensko-južnomoravski, svrljiško-zaplanjski i timočko-lužnički dijalekat), iako ih koristi veliki broj stanovnika juga i jugoistoka Srbije, retko su prisutni u institucijama i informativnim medijima.
„Uprkos na ovakoj golem broj govornici, prizrensko-timočki dijalekti ič nesu vidljivi u institucije i mediji. Oni su dibiduz isključeni iz mediji i institucije i najčesto se vrzuju za privatno, neformalno oratenje, al se u javnos potiskuju u koris na standardni jezik“ – navela je Milena Šović.
Kada se i pojave u javnom prostoru, Šovićeva ističe da su najčešće svedeni na karikaturalne ili humorističke uloge, čime se dodatno učvršćuju stereotipi o njihovoj „neozbiljnosti“.
„Mediji u sve toj imaju jednu od najvažne uloge. Prizrensko-timočki dijalekti u medijski prostor pojavljuju se gotovo isključivo u karikaturalni konteks. K’d se koristi u filmovi, serije eli zabavni programi, onija služe ko sredstvo na komiku i ko oznaka za ponisku društvenu poziciju. Ič se ne koriste u informativni, istraživački i ozbiljni sadržaji“ – dodala je Šovićeva.
Poseban segment izlaganja bio je posvećen studiji slučaja – portalu Južna pruga, prvom informativnom mediju u Srbiji koji dosledno objavljuje sadržaj na dijalektima prizrensko-timočke oblasti.
„U prošlos a i d’n-dan’s, dijalekti iz prizrensko-timočku oblas izloženi su na potcenjuvanje. U javne diskusije počesto se označavaju ko ‘nepravilni’, ‘prosti’ eli ‘pastirski’ govori, sa šta gi se oduzima opravdanos ko na ravnopravnu verziju od jezik. Ovakve odrednice nesu zasnovane na jezički merila, već na vrednosne i ideološke prestave od to koj govori s’s taj jezik i iz koj del na zemlju doodi“ – rekla je Milena Šović tokom prezentacije.
Šovićeva je istakla da cilj portala koji je osnovala nije folklorizacija niti muzealizacija govora, već njegovo vraćanje u svakodnevnu, živu i funkcionalnu upotrebu. Tekstovi obuhvataju teme iz politike, ekonomije, kulture i društva, čime se pokazuje da dijalekat može da nosi i najsloženije sadržaje bez gubitka preciznosti ili ozbiljnosti.
„Považno je da se kaže da upotreba na dijalekti na portal neje svedena na zabavni eli folklorni katalog. B’š suprotno, dijalekti se koriste ko srestvo za izražuvanje na složene teme iz društvo i ekonomiju. S’s toj se narušava vodeći obrazac u mediji u koj je prizrensko-timočki govor rezervisan sam za komendiju i potsmeh“, dodala je glavna i odgovorna urednica Južne pruge.
Od živog govora do jezičkih modela i četbotova
Jedan od ključnih doprinosa portala Južna pruga, prema rečima Milene Šović, jeste razbijanje podele na „privatni dijalekat“ i „javni standard“. Uvođenjem dijalekta u informativno novinarstvo, Južna pruga pomera granice onoga što se u javnom diskursu smatra legitimnim jezičkim izrazom.
Time se, kako je naglasila, ne dovodi u pitanje standardni jezik, već se zagovara princip jezičke ravnopravnosti.
„Najvažno je da Južna pruga neje tuj da zameni standardni jezik nit da ga dovede u pitanje. Njen cilj je jezička ravnopravnos. Portal pokazuje da dijalekti mog se koriste u savremeno novinarstvo bez da se izgubi na ozbiljnos, informativnos eli ugled. U taj smisao, portal Južna pruga neje sam medij, nego i društveni ogled. On ispituje granice na to šta je prifatljivo u javni jezički prostor i pokazuje da se čuvanje dijalekti ne postiza s’s donošenje zakoni i pravilnici, nego s’s koristenje svaki d’n“ – naglasila je Šovićeva.
Jedan deo izlaganja bio je posvećen i budućnosti – digitalnom arhiviranju i formiranju korpusa tekstova na dijalektu. Redovno objavljivanje pisanih i zvučnih sadržaja, istakla je Šovićeva, stvara bazu podataka koja može poslužiti kao osnova za buduće rečnike, gramatičke opise, ali i za razvoj jezičkih modela i četbotova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
„Portal Južna pruga ima i poširok značaj za kulturu i društvo. Objavljuvanje svaki d’n na pisani i zvučni sadržaj na dijalekti će doprinese na njino dokumentovanje i stvaranje na korpus koj do s’d neje postojao u ovaj obim. Taj korpus će bidne osnova za budući jezički, obrazovni i teknološki projekti, ko što je pisanje na rečnik, gramatiku i četbotovi s’s veštačku inteligenciju koji će orate s’s korisnici sam na dijalekti“ – zaključila je Milena Šović.
Ovakav pristup otvorio je važna pitanja o odnosu između standardizacije i jezičke raznovrsnosti, kao i o ulozi medija u oblikovanju jezičke hijerarhije.
Izlaganje Milene Šović potvrdilo je da savremena slavistika ne podrazumeva samo proučavanje prošlosti jezika, već i aktivno promišljanje njegovog mesta u digitalnom i globalizovanom svetu.
Ovogodišnji skup u Beogradu je, pored naučne dimenzije, dobio i društveni ton. U vremenu kada se pitanja identiteta, regionalne pripadnosti i kulturne raznolikosti ponovo nalaze u središtu javnih debata, izlaganje o prizrensko-timočkom dijalektu upravo na tom dijalektu, pokazalo je da jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i prostor borbe za vidljivost, dostojanstvo i ravnopravnost.
MILENA ŠOVIĆ I OČUVANJE DIJALEKTA
Milena Šović je idejni tvorac portala Južna pruga, prvog informativnog medija u Srbiji koji objavljuje sadržaj na prizrensko-timočkom dijalektu.
Njen rad ima za cilj da afirmiše ovaj govor i umanji marginalizaciju u medijima i javnom prostoru. Pored uređivanja portala, bavi se digitalnim alatima za dokumentaciju i očuvanje dijalekta, razvoj četbotova i jezičkih korpusa koji omogućavaju da lokalni govori uđu u savremene tehnologije i obrazovne projekte.
Rodom je iz Niša, a živi i radi u Čikagu, gde je osmišljava inovativne projekte na polju digitalne humanistike.
