Nekada je otpad bio rezervni biznis – alternativa kada šverc droge ili oružja nije bio moguć zbog pojačanih kontrola. Danas je ilegalni otpad ozbiljna pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi, jer neretko uključuje opasne hemikalije i industrijski otpad koji se ilegalno prevozi i odlaže.
Organizovani kriminal u regionu i Evropi poslednjih godina „menja svoj DNK“, upozorio je Europol u ovogodišnjem istoimenom izveštaju, ističući ilegalne aktivnosti u upravljanju otpadom kao jednu od ključnih pretnji, pored trgovine oružjem i drogom, krijumčarenja migranata, seksualne eksploatacije dece, ozbiljnih onlajn prevara i sajber napada.
Prekogranično istraživanje o ilegalnim putevima otpada novinarskog tima iz Bugarske, Makedonije, Nemačke i Srbije pokazalo je da se u izveštajima, zvaničnim odgovorima i regionalnim analizama, srpski državljani i firme pominju u više slučajeva transporta, neovlašćenog rukovanja i pogrešno deklarisanih pošiljki otpada.
Na pitanje da li su u poslednjih deset godina u njihovoj zemlji zabeleženi slučajevi ilegalnih aktivnosti sa otpadom u koje su bili uključeni Srbi, Makedonci ili Bugari, iz Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova Republike Austrije rečeno nam je da u njihovoj evidenciji ima podataka za Srbiju.
„Radi se o dve ilegalne, neprijavljene pošiljke mešanog plastičnog otpada, svaka od po nekoliko stotina tona, iz Austrije u Srbiju. Srpske kompanije su bile umešane kao saučesnici, odnosno primaoci otpada. Navodno, taj otpad je spaljen u Srbiji ali nemamo informacija u kom postrojenju“, stoji u pisanoj izjavi.
Međutim, austrijski MUP nije mogao da podeli imena uključenih kompanija.
Sve je više slučajeva ilegalnih velikih pošiljki otpada u obližnjoj Sloveniji. Iako se broj od 12 slučajeva u poslednjih deset godina koje su obradili Inspektorat za prirodne resurse i prostorno planiranje, Finansijska uprava i Policija, na prvu ne čini alarmantnim, pažnju privlači činjenica da su ove pošiljke otkrivane u periodu od 2019. godine nadalje.
Barbara Šubić, Savetnica za odnose sa javnošću Inspektorata za prirodne resurse i prostorno planiranje Slovenije, ispričala nam je da su pošiljke imale neodgovarajuću dokumentaciju – deklaracija je glasila na plastični otpad, a prevožen je mešani.
„U dva slučaja 2020. godine, kada se prevozila navodna plastična ambalaža, destinacija je bila Srbija, a u jednom Bugarska. Zapravo je transportovana mešavina otpada. Naredne godine je primenjivana ista šema. Otkrivene su dve pošiljke plastičnog otpada bez odgovarajuće dokumentacije – jedna iz Belgije ka Srbiji, a druga iz Slovenije ka Bugarskoj“, objašnjava Šubić.
Zabeležen je i slučaj ilegalnog izvoza upotrebljene električne i elektronske opreme iz Švedske u Srbiju, bez odgovarajuće dokumentacije. U svim slučajevima je otpad vraćan u zemlje pošiljaoce.
Srbi otpad iz Italije odlagali u zaštićenom području u Sloveniji
Tokom istrage o zagađenju životne sredine, jedna kompanija i odgovorno lice iz Srbije bili su osumnjičeni za ilegalno odlaganje otpada u zaštićenom području.
Prema rečima Draga Menegalija iz Generalne policijske uprave, postoji još jedan slučaj iz 2022. godine, u koji su bili uključeni srpski državljanin i slovenačka kompanija.
Oni su osumnjičeni za slanje velikih količina ilegalnog otpada iz Italije u Srbiju.
„Otpad je ostavljen u Sloveniji. U ovim slučajevima, srpska kompanija je delovala kao organizator pošiljki. Otpad je odlagan ili ostavljan u objektima bez odgovarajućeg tretmana, a država ga je očistila. U slučajevima gde je bila uključena srpska kompanija, otpad se sastojao od mešanog plastičnog otpada“, kaže naš sagovornik.
Kako je dodao Menegalija, određeni slučajevi su još u sudskom postupku, pa ne mogu da pruže dodatne informacije.
U kriminalističkoj statistici Policije u Nemačkoj evidentirano je 725 srpskih državljana umešanih u „neovlašćeno rukovanje otpadom“, 14 Srba u „ilegalni uvoz, izvoz ili tranzit“ otpada, dok je 8 srpskih državljana povezano sa slučajevima „nelegalnog transporta“.
Vlasti susedne Bugarske savetuju svoje institucije da obrate pažnju na određene makedonske i srpske firme, nakon nekoliko prekršaja pri uvozu otpada, povezanih sa nedostatkom dozvole za aktivnosti prerade i transporta.
U periodu između 2020. i 2025. godine, bilo je šest takvih slučajeva, a akteri su bila lica iz Makedonije i Srbije, kažu iz bugarskog Ministarstva za zaštitu životne sredine i voda.
„Radi se o 3,40 tona otpada koji je unet kao korišćeni katalizatori, 18.318 tona komponenti uklonjenih sa opreme na kraju životnog veka, 22,82 tona plastične ambalaže, 12, 42 tone staklene ambalaže i 24,45 tona papira i kartona„, kažu iz ove institucije.
Regionalni inspektorat za životnu sredinu i vode sačinio je Akt o utvrđenom administrativnom prekršaju za kompanije i poslao pisma graničnim vlastima radi praćenja daljih pošiljki istih kompanija i sprečavanja da njihov teret uđe u zemlju ukoliko nije garantovana ekološka obrada, navodi bugarsko Ministarstvo životne sredine i voda.
O kojim se kompanijama radi – nismo dobili odgovor.
Ilegalni otpad i pravna odgovornost: Iskustva srpskih tužilaca
U Srbiji se 58 osnovnih tužilaštva bavi gonjenjem ekoloških kriminalnih dela, kaže naša sagovornica Nena Miloradović – Bjelica koja je u januaru ove godine izabrana za javnog tužioca, ali do stupanja na funkciju radi kao viša pomoćnica tužioca. Miloradović – Bjelica jedna je od najbolje obučenih ekoloških tužioca u regionu. Koordinatorka je grupe za borbu protiv ilegalnog otpada i zaštitu prirode, kao i kontakt tačka za CITES konvenciju (Vašingtonska konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune).
Međutim, prema poslednjem istraživanju Udruženja tužilaca u Srbiji, utvrđeno je da manje od 10 odsto predmeta koje vode tužilaštva spada u ekološki kriminal:
„Od tih 10 odsto, uglavnom 7 odsto je protiv nepoznatih počinilaca, dok se samo 3 odsto procesuiraju u tužilaštvu u prethodnoj krivičnoj proceduri, kada tužilaštvo prikuplja dokaze protiv određenih lica ili istražuje dela protiv nepoznatih lica. Ta 3 procenta su uglavnom predmeti povezani sa zagađenjem životne sredine, nepreduzimanjem mera zaštite životne sredine i neprijavljivanjem stanja životne sredine“, objašnjava.
Radi se o delima vezanim za otpad ali ne samo u smislu uvoza i izvoza opasnih materija, spektar dela je širi, od jonizujućeg zračenja u smislu radioaktivnih supstanci, do nesavesnog odlaganja i transporta u Srbiju.
Naglašava da je ovo delo posebno specifično, jer je u poslednjih osam godina u Srbiji pronađeno više lokacija na kojima su lica zakopavala otpad čije poreklo nije moglo da se utvrdi.
„Na primer, slučaj u Obrenovcu iz 2017. godine – lica su otpad zakopavala na više katastarskih parcela u plastičnim ili metalnim buradima. Veštačenjem je utvrđeno da se radi o mešanom, opasnom industrijskom otpadu. Nije utvrđeno da li je otpad unet u Srbiju ili ne, ali osumnjičeni su ga zakopavali na svojim parcelama, ne razmišljajući da se u blizini nalaze poljoprivredna zemljišta. Otpad je otkriven nakon prijava komšija jer je noću neko kopao i zakopavao. Snimanjem iz vazduha utvrđene su lokacije. Pronađeno je više od 80 tona otpada, a lica su osuđena. Glavni izvršilac je osuđen na četiri i po godine zatvora i novčanu kaznu. Ovo je jedan od dobrih primera u praksi“, ističe naša sagovornica.
Navodi i slučaj u blizini Pančeva, sa pravnim licem. Jedno lice je pobeglo u Rumuniju, drugo uhapšeno, a pronađeno je više od 300 tona opasnog otpada. U staroj fabrici u Novom Sadu, pronađene su velike količine hemijskog otpada. Fabrika je bila u stečaju i nije utvrđeno odakle je otpad.
Kako se kriju tragovi
Prema njenom iskustvu, osumnjičeni u ovakvim kriminalnim radnjama prikupljaju opasan otpad iz različitih izvora, iz više industrija, mešaju ga kako se ne bi moglo utvrditi poreklo, skladište u buradima ili velikim plastičnim kontejnerima i tako kriju tragove otpada.
„Ljudi koji se bave ovim delima u Srbiji često deluju kao „posrednici“ ili „tranziteri“ za veće organizovane grupe. Treba znati da se uvoz otpada vrši sa lažnim deklaracijama i da tako prolazi kroz Srbiju“, dodaje.
Na ovom delu Balkana, koji nije deo EU, kod graničnih inspekcija mora postojati veći stepen kontrole, da bi se ispitalo šta deklaracije sadrže i šta je zapravo u kontejnerima i cisternama koje ulaze u Srbiju ili prolaze kroz region. Carina treba da proverava deklaracije, a granična policija treba da zaustavi sumnjiva vozila i uzme uzorke pre nego što roba nastavi kretanje, ističe.
Osvrnula se i na poslednje izveštaje Europola i Interpola, prema kojima su otpad i trgovina divljim vrstama četvrti najprofitabilniji oblik ilegalnih aktivnosti povezanih sa organizovanim kriminalom.
„Za ove slučajeve koristi se izraz crime convergence, što označava preplitanje različitih ilegalnih aktivnosti koje jačaju mreže organizovanog kriminala i povećavaju njihov uticaj na društvo i životnu sredinu.“
Nekada je otpad bio rezervni biznis – alternativa kada šverc droge ili oružja nije bio moguć zbog pojačanih kontrola. Danas je otpad ozbiljna pretnja po životnu sredinu i zdravlje ljudi, jer neretko uključuje opasne hemikalije i industrijski otpad koji se ilegalno prevozi i deponuje.
U Srbiji je, podvlači naša sagovornica tužiteljka, za ova dela mali broj presuda. U predistrazi se otpad privremeno oduzima, dok je sud naređuje trajno oduzimanje. Kada se otpad privremeno oduzme u krivičnom postupku, troškove uništavanja snosi država, ako optuženi ne izdrži kaznu ili ne može da plati. Kriminalce može stimulisati to što znaju da neće snositi troškove odlaganja.
„Ako optuženi zna da je odgovoran i sud mu nalaže da se pobrine o otpadu, verovatno će sledeći put razmisliti pre nego što izvrši isto delo za novac. Neophodna je aktivna prekogranična saradnja, jer zagađenje nema granice“, zaključuje.
Iako su u regionu i Evropi identifikovani brojni slučajevi ilegalnog upravljanja otpadom, saradnja nadležnih institucija u Srbiji je i dalje ograničena. Posebna jedinica MUP-a za ekološki kriminal i Agencija za zaštitu životne sredine nisu bile dostupne za analizu podataka do kojih smo došli i ustupanje novih o stanju u Srbiji.
Pored same kriminalne aktivnosti, stanje na terenu prikazuje ozbiljan problem u praćenju i kontrolisanju ilegalnog otpada, što dodatno otežava efikasnu zaštitu životne sredine i primenu zakona. Za rešavanje ovog problema neophodni su jači sistemi nadzora, osnaženi inspektori, prekogranična saradnja i specijalizovane istražne jedinice sposobne da tretiraju ekološki kriminal kao oblik organizovanog kriminala.
Saradnici:
Aleksandar Metodijev (Nemačka), Suzana Miceva (Makedonija), Stanimir Vaglenov (Bugarska)
Ovaj tekst deo je prekograničnog serijala „Ilegalni uvoz otpada“, podržanog od strane Journalismfund Europe.
