BEOGRAD – Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu samo su četiri profesora matematike. Matematički fakultet zove škole iz Beograda i drugih gradova i traže studente koji su završili fakultet ili su na četvrtoj godini da bi predavali matematiku, zovu ih i privatne škole. U celoj zemlji nedostaju nastavnici za mnoge predmete, a negde ih zamenjuju kolege koje predaju srodne predmete ili penzioneri, prenosi RTS.
Zvono za najveću uzbunu. I slovima – devet brucoša upisalo se na Matematički fakultet, s namerom da budu nastavnici u osnovnim i srednjim školama. Tamo i sada, svuda ozbiljno fale.
A šta bi osamnaestogodišnjaku preporučio Miloš Arsenović, prodekan za nastavu. Najpre, da je matematika interesantna nauka, ima lepotu kao pesma i roman.
– „Kada se shvati da nije bauk, da ima unutrašnju logiku i da ima veze sa svim mogućim naukama, neposredno sa fizikom, sa računarstvom, onda se vidi da je to široko polje“ – kaže Miloš Arsenović, prodekan za nastavu Matematičkog fakulteta.
Na fakultetu nemaju problema sa predavačima, ali informatička katedra sada odvojeno matematika gubi asistente. Lako nalaze posao u kompanijama ili već studenti četvrte godine rade i studiraju.
Profesor matematike je još ugledao poziv, ali je izgubio materijalnu poziciju i podršku okoline, kaže sagovornik. Kako povratiti ugled najlepšem pozivu ili biti predavač mladima.
– „Fokusiramo stipendiranje za te studente koji bi hteli da studiraju nastavni smer, to bi bilo korisno. Ili možda se obavežu da će neko vreme raditi u školstvu“ – dodaje Arsenović.
Nedostaju i profesori hemije, fizike, svuda. Mašinski inženjeri drže nastavu matematike i ako nemaju široko znanje, pedagoško iskustvo i odgovore na pitanje talentovanih matematičara.
Na Filozofskom fakultetu je deset katedri ili zanimanja. Sa mnogih po završetku mogu u nastavu u osnovnim i srednjim školama. Opada interesovanje i za istoriju, sociologiju, filozofiju, istoriju umetnosti, malo manje za psihologiju.
– „Materijalni uslovi u kojima rade, uključujući i visinu zarade, nisu na zadovoljavajućem nivou. Pitanje je ugleda tih zanimanja – to je ono što je najveći problem“ – rekla je Nataša Jovanović, prodekanica za nastavu Filozofskog fakulteta.
Teško će se mladi čovek odmah opredeliti da uloži vreme u studije da bi radio posao koji ne zadovoljava njegove ambicije, kaže Nataša Jovanović. Svesni manjka interesovanja osnovali su i Centar za obrazovanje nastavnika.
– „Tu rade ljudi koji predaju već na drugim odeljenjima, dakle na psihologiji i pedagogiji, sociologiji, istoriji, onda se zajedno bave metodičkim disciplinama, tako da mi negujemo na fakultetu kulturu održavanja nastavničke branše i esnafa“ – kaže Jovanovićeva.
Opet je interesovanje malo. Postoji i zakonska obaveza da se za nastavnika mora položiti 36 predmeta, pa na ovom fakultetu izborom predmeta usmeravaju studente da se kasnije opredele za nastavnički posao.
Visoke plate u kompanijama, male u prosveti, prava đaka i roditelja bez jasnih obaveza i odgovornosti, nasilje prema prosvetnim radnicima, razlozi su što nema nastavnika za mnoge predmete. Posao se nudi studentima, predavačima srodnih predmeta i penzionerima. Ali oni radije odlaze u čuvare, na građevinu i tamo više zarađuju.
