BEOGRAD – Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da „šampioni u kršenju Kodeksa“ ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Ona je rekla da je list Kurir „ostvario veliki napredak“ i da je u oktobru 2018. imao 137 tekstova u kojima se krši Kodeks, a u oktobru 2022. godine 72 teksta.
Medji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta.
Skrozza je ukazala da štampa detaljno prenosi dešavanja u rijaliti programima i ukazala da se u tekstovima na stranama posvećenim estradi koristi neprimeren rečnik koji nije obeležen zvezdicom, a da se taj rečnik prenosi i na ostale novinske celine.
– „Prostakluci se šire i na druge delove medija, oni više nisu samo u estradi, već u svim delovima – ‘Sa Nove vas Pinokio zove’, ‘Budale Vjosa i Kurti neće u Otvoreni Balkan’ – to su naslovi. Primetno je da mediji ne prezaju od uznemiravajućih sadržaja – to je po mom mišljenju zbog suđenja Veljku Belivuku. To se bez pardona prenosi, a da se ne razmišlja o javnom interesu“ – rekla je Skrozza.
Novinarka Vera Didanović rekla je da je njen utisak da postoji neverovatna lakoća u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se to određenom mediju u određenom trenutku isplati.
– „Najviše je prekršaja u tri rubrike – politika, hronika i estrada. U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju nagađanja i pretpostavke“ – rekla je Didanović.
Ona je dodala da su u hronici vidljivi pokušaji da se manje krši pretpostavka nevinosti, dok na stranicama estrade sve manje ima izvođača i proizvođača pop kulture, a sve više prenošenja rijaliti programa.
– „Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je primer bio slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta“ – rekla je Didanović.
Govoreći o rijaliti programima, Skrozza je ukazala da dolazi do „radikalizacije situacije“.
Ona je navela da u rijalitiju, u odvojenoj prostoriji, živi jedno dete koje je tu rođeno i raste, da su bili poznati ime i prezime deteta, a njegov lik je do skoro bio skrivan u javnosti, ali da se sada ono videlo u televizijskom programu, a štampani mediji objavili njegovu fotografiju uz blago blurovano lice.
– „Ja sam fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju“ – rekla je Skrozza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari žale Komisiji saveta za štampu međusobno jedni na druge, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici.
Skrozza je rekla da su „mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom“, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
