Iako je nezahvalno prognozirati precizan broj onih koji u Vranju proslavljaju krsnu slavu, otprilike po 45 odsto građana slave Svetog Aranđela i Svetog Nikolu, a 10 odsto je onih koji obeležavaju sve ostale slave. Od tih ostalih, na trećem mestu je Sveta Petka, kažu vranjski sveštenici za Slobodnu reč. Obeležja slave, ona najosnovnija, trebalo bi da budu slavski kolač, vino, kuvano žito, slavska sveća i ikona. Ne treba preterivati u jelu i piću, niti u razuzdanoj muzici, već u duhu pobožnosti i porodične atmosfere proslaviti slavu.
Sezona krsnih slava koje Vranjanci proslavljaju je počela, a najveći je broj onih koji obeležavaju Svetog Aranđela, Svetog Nikolu i Svetu Petku.
„Statistika u mojoj parohiji konkretno, u Donjem Vranju, je takva da imam oko 30 kuća više za Aranđelovdan nego za Svetog Nikolu. Oko 210 kuća slavi Aranđelovdan, oko 180 Svetog Nikolu. Sveta Petka je treća najbrojnija slava u Vranju. Nju slavi oko 30 kuća u mojoj parohiji“ – kaže sveštenik Nemanja Milić za Slobodnu reč.
Međutim, tačan broj domaćinstava, odnosno vernika koji proslavljaju svaku od navedenih, kao i ostale slave ne može se precizno utvrditi.
„Znate, to je 15 parohija. Jedino svakog sveštenika da pitate, procentualno, čega više ima. Broj kuća koji sam naveo su ljudi koji svete vodicu. Ajde da kažemo – po 45 odsto građana Vranja slavi Nikoljdan i Aranđelovdan, sve ostale slave 10 odsto. Čini mi se da, generalno, kad sečemo kolače, da ima malo više Svetog Nikole. E sad, to ne mora ništa da znači, možda više ljudi donosi kolač za Nikoljdan nego za Aranđelovdan. Otprilike, ove dve slave obeležavaju se ujednačeno u Vranju“, objašnjava sveštenik Nemanja Milić.
Dodaje da nema tačan podatak o tome koliko kuća u okolnim selima proslavlja slavu.
„To stvarno ne znam. U Donjem Vranju oko 15 kuća, ovi stari Donjovranjčani, slave Svetog Alimpiju. Ova okolna sela, Tibužde i Ćukovac, slave Sveta tri jerarha, svaka kuća slavi to. Veoma malo ljudi u Vranju i okolini slavi Svetog Jovana, više na Vlasini i u Surdulici. Na jugu Srbije najzastupljenije su Nikoljdan i Aranđelovdan, te zimske slave, a gore, u Šumadiji i Vojvodini, kao i u Bosni i Crnoj Gori – tu su slave zastupljene preko cele godine. Iako ima najviše Nikoljdana, mnogo više je tamo zastupljen Đurđevdan, Sveta Trojica, Petar i Pavle“ – dodaje ovaj sveštenik.
Starešina Hrama Svetog proroka Ilije u Vranjskoj Banji, sveštenik Dalibor Jović, ističe da su neke najosnovnije stvari koje bi svaka kuća trebalo da ima, odnosno da su obeležja slave koja bi trebalo da se ispoštuju – slavski kolač, vino, kuvano žito, slavska sveća i ikona krsne slave.
Mnogo je bitno za slavu skuvati žito, što, kako primećuje, ljudi „izbegavaju“ i misle da je to „neka novotarija“, da su to „neka nova pravila“.
„Kuvano žito sprema se za svaku krsnu slavu, a simbolizuje smrt i vaskrsenje. Kad se pšenica poseje u zemlju, ona se zakopava kao što se čovek zakopa. Onda dolazi vaskrsenje, niče novi plod i rađa se novo klasje pšenice. To je jedna radost za sve nas, da verujemo u većni život, da se nakon smrti ne završava život“ – objašnjava sveštenik Dalibor Jović.
Drugi razlog zbog kojeg bi trebalo skuvati žito je, kako kaže, za pokoj duše onih koji su pre nas slavili slavu, jer „nismo tikva bez korena, već smo od nekog nasledili tu slavu“.
„I to kuvano žito se sprema u čast naših predaka. Prvo u čast svetitelja, a onda i u njihovu čast i kao znak zahvalnosti što su nam predali tu slavu. Eto, i za pokoj duša njihovih. Maltene, na neki način da prinesemo žrtvu u njihovu čast. Zato se sprema to kuvano žito koje nije nikakva novotarija“ – rekao je on.
Vrlo je bitno da se oda čast i poštovanje svetitelju koga proslavljamo, dodaje.
„On sedi u čelo, njemu prvo služimo, pa ostalim gostima. I ne treba preterivati u jelu i piću, kao ni u muzici i nekom nakaradnom i razuzdanom ponašanju i alkoholisanju. Nego u jednom duhu pobožnosti i porodične atmosfere proslaviti. I na taj način će nas taj svetitelj, kad smo tako dobri prema njemu, zastupati pred Bogom i uslišiti naše molitve za mir, zdravlje, spasenje, za naš napredak“ – kaže sveštenik Dalibor Jović.
Prema njegovim rečima, osim gorenavedenih, u Vranju se proslavlaju, kao jesenje i zimske slave, i Sveti Luka, Sveti Đorđe, Sveti Jovan i Sveti Alimpije, kao i Vavedenje presvete Bogorodice – ali u znatno manjoj meri nego Aranđelovdan, Nikoljdan i Sveta Petka. Saglasan je sa mišljenjem sveštenika Nemanje Milića da Svetog Aranđela i Svetog Nikolu Vranjanci, otprilike, podjednako slave kao krsnu slavu.
„U mojoj parohiji u Vranjskoj Banji, na primer, mi držimo od Krive Feje do Kumareva, možda 50 odsto parohijana slavi Svetog Aranđela“ – zaključuje sveštenik Dalibor Jović.
Dragana iz Vranja proslavlja Aranđelovdan na dan slave, 21. novembra.
„Slavim Svetog Aranđela. U sredu je posno, mrsno u četvrtak, na dan slave. Kolač je obavezan u našoj kući i na dan slave se nosi u crkvu. Obično se za posnu trpezu spremaju posne sarme i paprike, lučen pasulj, posne salate, uglavnom one sa krompirom. Baklava, takođe, može da se napravi za posnu slavu“ – kaže ova Vranjanka.
U kući sagovornice Slobodne reči je mrsno na dan slave i tada se spremaju razne vrste mesa.
„E sad, kilogram svežeg mesa je od 700 ili 800 dinara pa nagore, zavisi koje želite. Pečenje nije svako u mogućnosti da kupi, jer kilogram prasećeg košta 1.700 ili 1.800 dinara, a jagnjećeg i preko 2.500 dinara. Slava me je ove godine više koštala nego prošle, svaki dan primetim razlike u ceni. Sve je skuplje, ali ne mogu da procenim koliko skuplje jer svaki dan kupim ponešto, svaki dan pomalo, a na kraju ispadne krupno. I ne samo sada, oko slave, ti svakodnevno vidiš da cene skaču“ – objašnjava Dragana.
Od slatkiša se obično prave sitni kolači, ređe torte.
„Mada, u poslednje vreme su cene toliko skočile da se više isplati da se napravi torta, nego sitni kolači. Ja žito nisam pravila ni prethodnih godina, ni sad. Kolač da“ – zaključuje ona.
