Novine su ispisale jednu – Portal „Slobodna reč“ piše novu istoriju
U subotu, 2. decembra, 1944. godine, manje od tri meseca posle oslobođenja, u Vranju je iz štampe izašao prvi broj novina „Slobodna reč“.
Danas, u ponedeljak, 2. decembra 2024. godine, navršava se 80 godina od izlaska iz štampe prvog broja najstarijeg glasila na jugu Srbije.
Taj prvi broj, štampan na četiri strane, kao glavni i odgovorni urednik, potpisao je Petar Trajković – Pera Zrnce iz Vranja. Na tu odgovornu dužnost preporučili su ga mladalački polet i entuzijazam, kao i podatak da je 1941. godine maturirao u vranjskoj Gimnaziji kao jedan od najboljih đaka generacije.
Pored Trajkovića, u prvoj redakciji lista bili su Vladimir Ilić – Ile Latinče, Stamenko Stojanović – Cale i Tihomir Stefanović – Tića, tadašnji profesor ruskog jezika. U redakciju ih je dovela činjenica da su „tokom školovanja imali odlične ocene iz srpskog jezika“.
Izdavač tih novina koje su izašle na četiri strane formata A3 (279x420mm), a koštale 10 tadašnjih dinara, bio je Okružni odbor Narodnooslobodilačkog fronta u Vranju.
Niko u Vranju nema broj 1
Prvi i svi kasnije brojevi do poslednjeg, štampani su u Štampariji „Nova Jugoslavija“ u Vranju, koja je u to vreme bila privatno štamparsko preduzeće Vojislava Đorđevića – Voje Štampara.
Na žalost, opštom nemarnošću, ostali smo bez prvog, odnosno prva dva broja lista. Danas Istorijski arhiv, Muzej, Biblioteka, privatni kolekcionari (?)… imaju komplete novina od 1945. godine, ali niko nema taj prvi broj blaga vredan.
U životu – uvek postoji prvi put. U životu novina samo je jedan – broj 1.
No, biće da i danas među nama ima dobrotvora: tokom rada na ovom tekstu, došao sam u kontakt sa institucijama uz čiju pomoć će se rešiti ovaj problem star 80 godina.
Uredništvo i administracija lista „Slobodna reč“ bila je u Ulici Maršala Tita 1 (danas zgrada JP „Urbanizam i izgradnja grada Vranja“, na uglu ulica Kralja Stefana Prvovenčanog i Lole Ribara.
Zanimljivo je da je redakcija imala telefon sa brojem 1.
Tih prvih poratnih godina, stalni saradnici „Slobodne reči“ bili su: Jelica Trajković, Žika Krstić, Aleksandar Stefanović – Aca Koza, prvoborac Dušan Devedžić Žika, komandant Vranjskog vojnog područja Vlajko Stojanović i predratni dopisnik „Politike“ iz Vranja Rade P. Stojiljković.
O čemu su novine pisale
Osnovne teme u novinama prvih poratnih godina bile su: saopštenja Štaba NOV i POJ (Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije), izveštaji sa istočnog i zapadnog fronta, prodori Crvene armije, prikupljanje pomoći siromašnima, formiranje novih organa vlasti, obnova porušenih i izgradnja novih fabrika, industrijalizacija, elektrifikacija, opismenjavanje…
Redovni uvodničar, iliti današnjim rečnikom rečeno – kolumnista, u novinama je bi Josif Trajković, prvi čovek partije i vlasti u tek oslobođenom Vranju, potonji predsednik Ustavnog suda Jugoslavije. On je u uvodnicima pokretao velike društvene teme i državne projekte, obračunavao se sa protivnicima linije Saveza komunista, držao predavanja i delio lekcije čak i sudijama.
Novinari „Slobodne reči“ posebno smelo su se obračunavali sa izdajnicima narodne vlasti, raznim prevarantima, velikim i malim lopovima šta god to značilo, sa kriminalom…
Logo novina uradio Mile Antić
Logo novina „Slobodna reč“ osmislio je, grafički oblikovao i od linoleuma uradio Mile Antić iz Vranja, otac pokojnog dr Vukašina Antića.
„U Vranju tada nismo imali cinkografiju za izradu klišea za zaglavlje lista. Ipak, imali smo sreću. U pomoć nam je priskočio Mile Antić, talentovani slikar i vajar, koji je, tridesetih godina prošlog veka, obrazovanje stekao u Umetničkoj školi Bete Vukanović iz Beograda“ – rekao je Tihomir Tića Stefanović, pre 20 godina, kada je list obeležio 60. rođendan.
Bata Mile, kako su ga zvali, od prvog broja je bio saradnik novina, jer je, u nedostatku fotografija, redovno na linoleumu radio razne ilustracije i vinjete uz tekstove novinara.
Iz tog perioda ostalo je zabeleženo i sećanje profesora istorije Radoja Kočića, koji je od 1948. bio glavni i odgovorni urednik „Slobodne reči“.
„Bilo je dosta problema oko presavijanja novina, jer to štamparija nije radila. U početku nam je taj posao radio Vule Štampar za čast od pola litra rakije po broju. Kasnije su novine presavijali učenici Gimnazije koje sam ja dovodio kao njihov profesor“ – prisetio se Kočić.
Novine ugašene pa ponovo pokrenute
Slučajno ili ne, Kočić je bio peti po redu urednik „Slobodne reči“ za čijeg mandata su novine 1949. godine prestale da izlaze. Kako i zašto se to dogodilo, nije pronađen dostupan i relevantan odgovor koji bi objasnio i opravdao prilično dugu pauzu od šest godina.
Sredinom 50-ih u Vranju se stvara nova društvena i politička elita koja će ubrzo postaviti temelje industrijskog i privrednog razvoja grada. Ta elita 1955. godine ponovo pokreće novine, bez čije pomoći je bolji život bio nemoguć.
List je pokrenut pod istim imenom. Izdavač je bio Sreski odbor Socijalističkog saveza radnog naroda Sreza Vranjskog, a za glavnog i odgovornog urednika postavljen je mladi i ambiciozni Vojislav Stanković, koji neku godinu kasnije postaje sekretar Opštinskog komiteta SK, a potom i predsednik Skupštine opštine.
Zlatno doba i promena imena
Od tada su ubrzani privredni razvoj Vranja i uspon nedeljnika „Slobodna reč“ išli ruku pod ruku, pa tih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Vranje postaje privredni i društveni centar juga Srbije, a novine su, 31. decembra 1969. godine, promenile ime u „Vranjske novine“.
Na taj potez, naravno uz amanet lokalnog Saveza komunista, u vreme kada počinje „zlatno doba“ novina, odlučila se redakcija na čijem je čelu od 1962. do 1973. godine bio visoki partijski funkcioner Bora Cvetković, kasnije dugogodišnji glavni i odgovorni urednik EPS novina, novina Elektroprivrede Srbije.
Ipak, takvoj orijentaciji novina partijsko-menadžmentski ton dala je redakcija koju je, svojim dolaskom 1975. godine, oformio Miodrag Kuzmanović Kuze. U toj ekipi bili su tehnički urednik Miodrag Mile Pešić (dopisnik „Tanjuga“ i „Politike“) i novinari Srboljub Srba Tasić, Slobodan Stošić Žokan i Stanojlo Bogdanović.
Njima su se, krajem sedamdesetih, priključili Slavica Stepanenko, Predrag Peđa Aleksić, Siniša Mitić i Ljiljana Radivojević, a sredinom osamdesetih Nevena Marković, Gradimir Jovanović, Dejana Bogdanović i Ljubica Knežević.
Zbog podrške protivnicima politike Slobodana Miloševića i Osme sednice CK SK Srbije, 1988. godine, Kuzmanović je podneo neopozivu ostavku na dužnost direktora i glavnog i odgovornog urednika.
„Venčanje“ novina i Saveza komunista
Tada, odlukom opštinskih partijskih foruma, kormilo lista preuzima Gradimir Jovanović, koji je novine „venčao“ sa opštinskom organizacijom Saveza komunista u Vranju.
Raspadom SKJ, odnosno SK Srbije, Jovanović je novine stavio u službu stvaranja nove partije – Socijalističke partije Srbije (SPS).
U takvoj klimi i društvenim okolnostima, 2. jula 1990. godine, 15 dana pre formiranja Socijalističke partije Srbije (SPS), Gradimir Jovanović je novinama vratio staro ime – „Slobodna reč“.
Jovanović će u istoriji vranjskog novinarstva ostati upamćen po svojoj kolumni „Urednički aršin“, kojom se, u svakom broju, na krajnje neprofesionalan način, uvredljivo i primitivno, obračunavao sa vranjskom opozicijom i protivnicima politike Slobodana Miloševića.
Ekspresna smena Gradimira Jovanovića
U komentarima „Svinjarije gospodina Mihailovića“, „Debil(t)anti“, „Zapuši nos, ide DOS“, „Levica zbrisala DOS“…, Jovanović je nastupao kao da je bio na radnom mestu portparola Socijalističke partije Srbije.
Zato je, odmah posle 5. oktobra 2000. godine, ekspresno smenjen. Partija ga je uhlebila mestom regionalnog direktora Kompanije NIS Jugopetrol u Vranju, a na njegovo mesto, osnivač novina, Skupština opštine Vranje, postavila je dugogodišnju novinarku Draganu Stanisavljević, koja je novinarsku karijeru započela 1980. godine u Radio Vranju.
S njom na čelu, u izmenjenoj društvenoj klimi, „Slobodna reč“ je, 2004. godine, obeležila 60. rođendan. U redakciji na čijem je čelu bila Dragana Stanisavljević, od starih kadrova bili su Nevena Marković, Dejana Bogdanović, Ljubica Knežević, Dragorad Stanić i Srđan Stanković.
U toj ekipi bio je i Čedomir Marković, prvi direktor Radio Vranja (1980), potom osnivač i direktor Radija „Srpski venac“ (1995) iz Bujanovca.
Početak kraja „Slobodne reči“
No, donošenjem Zakona o privatizaciji 2002. godine, i izlasku države iz medija, u Srbiji nastaje medijski mrak iz koga nisu uspeli da nađu put mnogi štampani i elektronski mediji. Takva sudbina je zadesila i „Slobodnu reč“.
„Ja sam, početkom 2007. godine, Skupštini opštine Vranje kao osnivaču, podnela neopozivu ostavku jer tadašnje rukovodstvo nije ispoštovalo dogovore da će, u novonastaloj klimi, obezbediti sigurne izvore finansiranja novina“ – kaže Dragana Stanisavljević.
Usledila je aukcijska privatizacija lista, na kojoj su 17 zaposlenih otkupili skromnih 70 odsto kapitala (2.037 evra), a ostatak je akcijama podeljen zaposlenima i penzionerima.
Tim činom, 16. februara 2007. godine, na čelo Akcionarskog društva „Slobodna reč“ i redakcije lista dolazi novinarka Dejana Bogdanović.
„Simpova“ (lažna) slamka spasa
Sve konce novonastale klime vukli su Kompanija „Simpo“ i Siniša Mitić, njen direktor Sektora informisanja, koji su kolektivu i novoj direktorki obećali spas.
Obećanje se definitivno istopilo na kraju sledeće godine: u surovim uslovima privatizacije, opštoj finansijskoj besparici i metežu na srpskoj medijskoj sceni, 12. decembra 2008. godine, list „Slobodna reč“ prestao je da izlazi po drugi put u svojoj istoriji.
Nepune dve godine kasnije, 24. septembra 2010. godine, na opšte iznenađenje javnosti u Vranju i na jugu Srbije, na trafikama je osvanuo list pod imenom „Nova Slobodna reč“.
Iza ovog medijskog, kao i mnogih drugih zaokreta na ovim prostorima, stajali su opet Kompanija „Simpo“ i njen partijski čovek zadatka – Siniša Mitić.
Izvođači radova na novom medijskom zaokretu bili su novi izdavač – Lokal Media Group DOO iz Novog Sada i deo prethodne redakcije na čijem je čelu bio novinar iz Leskovca, Aleksandar Davinić, dugogodišnji Simpov promoter.
U finansijskom i društvenom beznađu, Davinić sledeće godine kormilo novina prepušta Saši Stojiljkoviću iz Vranja, koji je u novinarstvo ušao krajem 90-ih.
Na kraju eksperimenta – tačka
I ovaj medijski eksperiment bio je kratkog daha: Stojiljković je u istoriju lokalnog novinarstva ušao tako što je, 13. jula 2012. godine, potpisao poslednji 91, odnosno 2751. broj novina.
U tom broju, posle lokalnih i parlamentarnih izbora, sedmočlana redakcija „Nove Slobodne reči“ obavestila je čitaoce da odlazi na kolektivni godišnji odmor.
Usledio je i zakonski kraj: 22. marta 2012. godine, Akcionarsko društvo „Slobodna reč“ otišlo je u stečaj i sa ovim danom izbrisano iz registra medija.
Poslednji, 91. broj lista „Nova Slobodna reč“ izašao je 13. jula 2012. godine. To je bio 2751. broj od početka izlaženja 1944. godine.
Iste godine, 1. decembra, likvidacijom izdavača – Lokal Media Group DOO Novi Sad, list „Nova slobodna reč“ je ugašen.
Tim činom je na posleratnu istoriju štampanih medija u Vranju, definitivno, stavljena tačka.
DIREKTORI/GLAVNI I ODGOVORNI UREDNICI OD 1944.
Petar Trajković (1944–1946)
Dobrivoje Dikić (1946–1947)
Radivoje Stojković (1947)
Miljan Parušić (1948)
Radoje Kočić (1948–1949)
(pauza: 6 godina novine nisu izlazile)
Vojislav Stanković (1955)
Tihomir Stefanović (1955–1958)
Asen Lazarov (1958)
Staniša Tošić (1958–1962)
Bora Cvetković (1962–1973)
Mile Janjić (1973–1975)
Miodrag Kuzmanović (1975–1988)
Gradimir Jovanović (1988–2000)
Dragana Stanisavljević (2000–2007)
Dejana Bogdanović (2007–2008)
(pauza: 2 godine novine nisu izlazile)
Aleksandar Davinić (2010–2011)
Saša Stojiljković (2011–2012)
Posle novina – Portal „Slobodna reč“
Tako smo od novina „Slobodna reč“ i 2. decembra 1944. stigli do 26. aprila 2020. godine i portala „Slobodna reč“.
Novine su otišle u istoriju, ali je ostalo ime koje je vaskrslo u portal „Slobodna reč“.
A na pitanje šta ovaj medij nudi čitaocima, najbolje je da pročitamo ono što je zapisano u osnivačkom aktu portala i na Vikipediji.
„Osvrćući se na građansku svest, istoriju i standarde u radu medija u Vranju, kako u prošlom veku tako i u bliskoj prošlosti, pokrenuli smo ovaj portal sa ciljem negovanja ideje o slobodnoj reči.
‘Slobodna reč’ se bavi nacionalnim temama od značaja za lokalnu zajednicu i lokalnim temama važnim za nacionalni nivo javnog života, a koje se tiču politike, društva, kulture, života pojedinca i slobode u zemlji čiji je strateški cilj članstvo u Evropskoj Uniji.“
I za sam kraj: koliko je ovaj portal izdržao na tom putu, kako se kod čitalaca profilisao i kakav je status izgradio… o tome će neko drugi, nekom drugom prilikom i u nekim drugim okolnostima.
Pročitajte više:
