SOFIJA / BEOGRAD – Srbija je na 29. mestu od 35 evropskih zemalja obuhvaćenih u istraživanju o indeksu medijske pismenosti, navodi se u izveštaju Otpornost na lažne vesti u vreme infodemije kovida-19, koji je kreirao Institut za otvoreno društvo u Sofiji, prenosi N1. Srbi nisu otporni na lažne vesti i dezinformacije, što je posledica stanja u obrazovanju i medijima.
Kako se ističe, zemlje Zapadnog Balkana imaju mali potencijal da se odupru negativnim efektima lažnih vesti i dezinformacija, što je uglavnom posledica stanja u slobodi medija i obrazovanja.
Na poslednjem mestu Indeksa medijske pismenosti koji je objavio taj Institut nalazi se Severna Makedonija, zatim slede Bosna i Hercegovina, Albanija i Crna Gora. Srbija je na 29. mestu od 35 evropskih zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
„Na lažne vesti i dezinformacije najveću otpornost imaju građani Finske, Danske, Estonije, Švedske i Irske, a kao razlog za to se navode kvalitet obrazovanja, slobode medija i visoko poverenje među ljudima“ – navodi se u izveštaju.
Pored ova tri pokazatelja, u Indeksu je kao kriterijum korišćena i elektronska participacija građana. Za istraživanje su korišćeni podaci organizacija Freedom House, Reporteri bez granica, PISA, Ujedinjene nacije i Eurostata. Sloboda medija i obrazovanje su imali najveću vrednost u bodovanju.
Od ukupno 100 bodova, Srbija je dobila 32, a u odnosu na 2017. godinu, kada je napravljen prvi Indeks, Srbija je zadržala isto mesto na listi. U poređenju sa Indeksima prethodnih godina, najveći ukupni napredak ostvarile su Estonija, Švedska i Irska, dok je najveće pogoršanje zabeleženo u Letoniji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
Severozapadne države imaju najveću medijsku pismenost, a najgora situacija je u zemljama na jugoistoku Evrope.
Neophodno obrazovanje o medijskoj pismenosti
Veća medijska pismenost je povećana sa većim nivoom poverenja građana u naučnike i novinare, dok istovremeno najveće nepoverenje u medije i akademsku zajednicu postoji u zemljama čiji građani imaju nizak nivo medijske pismenosti, jedna je od poruka izveštaja.
Kako ističu autori, ovogodišnji Indeks je napravljen u vreme „dvostruke krize“, zbog pandemije virusa COVID-19 koja je pogoršana infodemijom, odnosno poplavom lažnih vesti i dezinformacija usred previše informacija o pandemiji.
Autor izveštaja Marin Lesenski navodi da je infodemija stvorila krizu poverenja i ugrozila poverenje građana u medicinsko osoblje i naučno znanje i institucije, a oni su prvi odgovorili na zdravstvenu krizu.
„Narušeno je poverenje u upravljanje, koje je neophodno za rukovođenje odgovorom na sveobuhvatnu krizu – zdravstvenu, socijalnu i ekonomsku“ – rekao je Lesenski, prenosi N1.
Kao glavna preporuka Instituta izdvaja se obrazovanje, koje je najbolji pristup u borbi protiv lažnih vesti, odnosno „vakcinacija“ koja daje otpornost na najteže slučajeve lažnih vesti.
Pored toga, ističe se da bi suočavanje sa lažnim vestima i dezinformacijama smanjilo temperaturu političkih i socijalnih debata i sukoba, povećalo poverenje u društvu i doprinelo zdravijem okruženju, i u figurativnom i u bukvalnom smislu, naročito u pandemiji COVID-19.
